Na ruševinama Škole broj jedan u gradiću Beslan, počeo trodnevni pomen žrtvama terorističkog napada u kojem je život izgubilo 335 osoba, od kojih 186 dece.
Školskim zvonom u 9 sati i 15 minuta po moskovskom (7.15 po srednjeevropskom) vremenu na ruševinama Škole broj jedan u severnoosetijskom gradiću Beslan, počeo je trodnevni pomen žrtvama terorističkog napada u kojem je život izgubilo 335 osoba, od kojih 186 dece, javile su ruske novinske agencije.
U dvorištu nekadašnje škole okupilo se više od 2.500 ljudi koji polažu cveće i vence i pale sveće na mestu sportske sale, u kojoj su tri dana teroristi držali kao taoce više od 1.200 osoba.
Među prvima je cveće na mesto tragedije koja je potresla ceo svet položio predsednik ruske republike Severne Osetije Tajmuraz Mamsurov, čiji su sin i kćerka takođe bili među taocima, a zaupokojenu liturgiju služio je episkop stavropoljski i vladikavkaski Teofan.
Posetioci i preživeli po tradiciji donose flaše sa vodom i dečje igracke.
"U Beslanu je vrlo mnogo bola...", kaže Svetlana Hucistova, koja je tog dana izgubila jedinog sina, izražavajući, verovatno, najpreciznije atmosferu u tom gradiću u kojem sve podseća na tragediju u školi.
"Postoje ljudi koji ne mogu ni da čuju smeh", rekla je Hucistova, čiji je 26-godišnji sin Azamat poginuo među prvima, požurivši da spasi komšijsku decu koju je video kroz prozor.
Azamata je na ulici spazio terorista i odveo ga u školu, gde je prema svedočenju očevidaca, odbio da stavlja eksploziv po sportskoj sali.
Preživeli svedoče da su teroristi primorali Hucistova da klekne, kako bi ga pred ubistvo ponizili, a da je on to odbio, odgovarajući teroristi da je junak sa oružjem i pozivajući ga da se bore bez oružja.
Kao odgovor čulo se da "njima junaci ne trebaju", a Azamat je pokušao da otme oružje od jednog teroriste, dok je drugi pucao u Hucistova.
Prvog dana nastave, 2004. godine u školu u tom gradiću petnaestak kilometara udaljenom od Vladikavkaza upala je grupa terorista i u sportskoj sali držala kao taoce roditelje i decu.
Prema svedočenjima preživelih, roditelji sa decom krenuli su u školu prvog dana nastave, gde su videli grupu "bradatih ljudi" naoružanih automatima, koji su ih oterali u sportsku salu, drugog dana obratio im se jedan od terorista, posle čega je nekoliko žena sa bebama pušteno, ali već tada je taocima bilo zabranjeno da piju vodu i idu u toalet.
Do 3. septembra stanje taoca bivalo je sve gore, koji su zbog žeđi počeli da piju sopstvenu mokraću.
Mnogi od njih su se i onesvešćivali od zagušljivosti i žeđi, a nekoliko dece je i ubijeno, ne bežeći od terorista, već trčeći ka česmi u školskom dvorištu.
U petak 3. septembra oko podne operativni štab je dogovorio predaju tela ubijenih tokom prvog dana, ali su u trenutku pripremanja za preuzimanje, u sali odjeknule dve ekplozije, nakon koje su neki taoci počeli da beže, a teroristi da pucaju na njih.
U tom trenutku su specijalne jedinice započele napad na zgradu koji je trajao do kasno u noć.
Posle prve eksplozije u operaciji oslobađanja taoca, u salu je utrčalo 11 terorista i uzelo prisutne kao živi štit.
U trpezariji je bilo 50 ljudi. Pri bežanju teroristi su taocima pucali u leđa, ali je većina uspela da pobegne iz zgrade škole, naveli su svedoci u istrazi.
U završnici trodnevne operacije, 3. septembra, poginulo je 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, a invalidi su ostali 126 njih, od kojih 70 dece.
Žrtve su sahranjene na memorijalno "dečje groblje", koje poslednjih godinu dana nosi zvaničan naziv "Grad anđela" i u kojem je podignut spomenik "Drvo tuge".
Posvuda su na tamnocrvenim mermernim pločama postavljene velike dečje fotografije i bele figure anđela, dečje igračke...
Pod nekima su sahranjene majke sa decom, a ispod jedne, zajedničke, sahranjeni su delovi tela za koje se nije moglo utvrditi kome pripadaju.
Utvrđeno je da su napad u Beslanu planirali lideri čečenskih ekstremista Aslan Mashadov i Šamilj Basajev, a sprovela grupa terorista uglavnom iz Čečenije i Ingušetije, među kojima su bile i dve teroristkinje "šahide".
U akciji oslobađanja učestvovale su snage Federalne službe bezbednosti, Ministarstva za vanredne situacije i policajaca i vojnika, poginuo je jedan stanovnik Beslana, 10 specijalaca grupa "Alfa" i "Vimpel" FSB-a i dva spasioca Ministarstva za vanredne situacije. Spašeno je 918 osoba.
Ubijen je 31 terorista, a jedini preživeli Nurpaša Kulajev osuđen je u maju 2006. na doživotnu robiju.
Kako je javila agencija Itar-Tass rodbina poginulih pripadnika specijalnih snaga predala je danas njihove lične stvari za potrebe školskog muzeja.
(Tanjug)
U dvorištu nekadašnje škole okupilo se više od 2.500 ljudi koji polažu cveće i vence i pale sveće na mestu sportske sale, u kojoj su tri dana teroristi držali kao taoce više od 1.200 osoba.
Među prvima je cveće na mesto tragedije koja je potresla ceo svet položio predsednik ruske republike Severne Osetije Tajmuraz Mamsurov, čiji su sin i kćerka takođe bili među taocima, a zaupokojenu liturgiju služio je episkop stavropoljski i vladikavkaski Teofan.
Posetioci i preživeli po tradiciji donose flaše sa vodom i dečje igracke.
"U Beslanu je vrlo mnogo bola...", kaže Svetlana Hucistova, koja je tog dana izgubila jedinog sina, izražavajući, verovatno, najpreciznije atmosferu u tom gradiću u kojem sve podseća na tragediju u školi.
"Postoje ljudi koji ne mogu ni da čuju smeh", rekla je Hucistova, čiji je 26-godišnji sin Azamat poginuo među prvima, požurivši da spasi komšijsku decu koju je video kroz prozor.
Azamata je na ulici spazio terorista i odveo ga u školu, gde je prema svedočenju očevidaca, odbio da stavlja eksploziv po sportskoj sali.
Preživeli svedoče da su teroristi primorali Hucistova da klekne, kako bi ga pred ubistvo ponizili, a da je on to odbio, odgovarajući teroristi da je junak sa oružjem i pozivajući ga da se bore bez oružja.
Kao odgovor čulo se da "njima junaci ne trebaju", a Azamat je pokušao da otme oružje od jednog teroriste, dok je drugi pucao u Hucistova.
Prvog dana nastave, 2004. godine u školu u tom gradiću petnaestak kilometara udaljenom od Vladikavkaza upala je grupa terorista i u sportskoj sali držala kao taoce roditelje i decu.
Prema svedočenjima preživelih, roditelji sa decom krenuli su u školu prvog dana nastave, gde su videli grupu "bradatih ljudi" naoružanih automatima, koji su ih oterali u sportsku salu, drugog dana obratio im se jedan od terorista, posle čega je nekoliko žena sa bebama pušteno, ali već tada je taocima bilo zabranjeno da piju vodu i idu u toalet.
Do 3. septembra stanje taoca bivalo je sve gore, koji su zbog žeđi počeli da piju sopstvenu mokraću.
Mnogi od njih su se i onesvešćivali od zagušljivosti i žeđi, a nekoliko dece je i ubijeno, ne bežeći od terorista, već trčeći ka česmi u školskom dvorištu.
U petak 3. septembra oko podne operativni štab je dogovorio predaju tela ubijenih tokom prvog dana, ali su u trenutku pripremanja za preuzimanje, u sali odjeknule dve ekplozije, nakon koje su neki taoci počeli da beže, a teroristi da pucaju na njih.
U tom trenutku su specijalne jedinice započele napad na zgradu koji je trajao do kasno u noć.
Posle prve eksplozije u operaciji oslobađanja taoca, u salu je utrčalo 11 terorista i uzelo prisutne kao živi štit.
U trpezariji je bilo 50 ljudi. Pri bežanju teroristi su taocima pucali u leđa, ali je većina uspela da pobegne iz zgrade škole, naveli su svedoci u istrazi.
U završnici trodnevne operacije, 3. septembra, poginulo je 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, a invalidi su ostali 126 njih, od kojih 70 dece.
Žrtve su sahranjene na memorijalno "dečje groblje", koje poslednjih godinu dana nosi zvaničan naziv "Grad anđela" i u kojem je podignut spomenik "Drvo tuge".
Posvuda su na tamnocrvenim mermernim pločama postavljene velike dečje fotografije i bele figure anđela, dečje igračke...
Pod nekima su sahranjene majke sa decom, a ispod jedne, zajedničke, sahranjeni su delovi tela za koje se nije moglo utvrditi kome pripadaju.
Utvrđeno je da su napad u Beslanu planirali lideri čečenskih ekstremista Aslan Mashadov i Šamilj Basajev, a sprovela grupa terorista uglavnom iz Čečenije i Ingušetije, među kojima su bile i dve teroristkinje "šahide".
U akciji oslobađanja učestvovale su snage Federalne službe bezbednosti, Ministarstva za vanredne situacije i policajaca i vojnika, poginuo je jedan stanovnik Beslana, 10 specijalaca grupa "Alfa" i "Vimpel" FSB-a i dva spasioca Ministarstva za vanredne situacije. Spašeno je 918 osoba.
Ubijen je 31 terorista, a jedini preživeli Nurpaša Kulajev osuđen je u maju 2006. na doživotnu robiju.
Kako je javila agencija Itar-Tass rodbina poginulih pripadnika specijalnih snaga predala je danas njihove lične stvari za potrebe školskog muzeja.
(Tanjug)
