Norvežani danas biraju novu skupštinu, a ankete pokazuju da su vrlo blizu vladajuća leva koalicija predvođena aktuelnim premijerom Jensom Stoltenbergom i grupa opozicionih partija desnice.
Norvežani danas biraju novu skupštinu, a ankete pokazuju da su vrlo blizu vladajuća leva koalicija predvođena aktuelnim premijerom Jensom Stoltenbergom i grupa opozicionih partija desnice.
Većina glasačkih mesta je otvorena u devet časova, dok je jedan broj opština od ukupno 430, počeo glasanje juče iz praktičnih razloga.
Vlada koja okuplja Stoltenbergove laburiste i njihove saveznike - Socijalističku levu partiju i Partiju centra - i desna opozicija predvođena antiimigrantskom Partijom napretka imaju skoro podjednaku podršku građana, prema poslednjim anketama objavljenim uoči izbora.
Premijer Jens Stoltenberg, na vlasti od 2005. godine, zastupa državu blagostanja i otvaranje radnih mesta i smatra se zaslužnim za to što je Norveška prevazišla ekonomsku krizu bez većih teškoća, uz posezanje za državnim naftnim fondom.
U pripremi za post-naftnu eru Norveška, koja je peta izvoznica nafte u svetu, od 1996. godine odvaja deo svojih naftnih prihoda u specijalni fond koji je bio vredan 277 milijardi evra krajem juna.
Norveška trenutno ima najnižu stopu nezaposlenosti u Evropi od tri odsto.
Nafta i gas koja se crpi iz platformi u Severnom moru su od te nordijske zemlje od 4,8 miliona stanovnika napravili jednu od najbogatijih u svetu, ali to bogatstvo takođe predstavlja izazov za svaku izabranu vladu.
Norvežani imaju velika očekivanja od javnih službi i stalno se žale na njihove nedostatke, kao što su loši putevi i dugo čekanje u državnim bolnicama.
Desna opozicija obećava smanjenje poreza i privatizacije u zdravstvu i školstvu.
Stoltenbergov najveći rival je 40-godišnja Siv Jensen, vođa desničarske Partije napretka koja je pridobila podršku građana zalaganjem za smanjenje visokih noveških poreza i zaoštravanje imigracionih propisa.
Ona takođe želi da potroši više naftnog novca na popravljanje infrastrukture.
Desni blok je međutim oslabljen podelama, tako da partije desnog centra odbijaju da uđu u vladu sa Partijom napretka ako ona bude u prilici da je formira.
Prema anketi TNS Galupa objavljenoj u subotu blok levog centra je dobio podršku za 82 mesta u skupštini, uključujući 61 za laburiste.
Najveća opoziciona stranka Partija napretka je, prema anketi, osvojila 39 mesta, dok su konzervativci, demohrisćani i liberali zajedno dobili 48 mesta.
Za većinu u norveškom parlamentu od 169 mesta potrebno je 85 mesta.
(Beta)
Većina glasačkih mesta je otvorena u devet časova, dok je jedan broj opština od ukupno 430, počeo glasanje juče iz praktičnih razloga.
Vlada koja okuplja Stoltenbergove laburiste i njihove saveznike - Socijalističku levu partiju i Partiju centra - i desna opozicija predvođena antiimigrantskom Partijom napretka imaju skoro podjednaku podršku građana, prema poslednjim anketama objavljenim uoči izbora.
Premijer Jens Stoltenberg, na vlasti od 2005. godine, zastupa državu blagostanja i otvaranje radnih mesta i smatra se zaslužnim za to što je Norveška prevazišla ekonomsku krizu bez većih teškoća, uz posezanje za državnim naftnim fondom.
U pripremi za post-naftnu eru Norveška, koja je peta izvoznica nafte u svetu, od 1996. godine odvaja deo svojih naftnih prihoda u specijalni fond koji je bio vredan 277 milijardi evra krajem juna.
Norveška trenutno ima najnižu stopu nezaposlenosti u Evropi od tri odsto.
Nafta i gas koja se crpi iz platformi u Severnom moru su od te nordijske zemlje od 4,8 miliona stanovnika napravili jednu od najbogatijih u svetu, ali to bogatstvo takođe predstavlja izazov za svaku izabranu vladu.
Norvežani imaju velika očekivanja od javnih službi i stalno se žale na njihove nedostatke, kao što su loši putevi i dugo čekanje u državnim bolnicama.
Desna opozicija obećava smanjenje poreza i privatizacije u zdravstvu i školstvu.
Stoltenbergov najveći rival je 40-godišnja Siv Jensen, vođa desničarske Partije napretka koja je pridobila podršku građana zalaganjem za smanjenje visokih noveških poreza i zaoštravanje imigracionih propisa.
Ona takođe želi da potroši više naftnog novca na popravljanje infrastrukture.
Desni blok je međutim oslabljen podelama, tako da partije desnog centra odbijaju da uđu u vladu sa Partijom napretka ako ona bude u prilici da je formira.
Prema anketi TNS Galupa objavljenoj u subotu blok levog centra je dobio podršku za 82 mesta u skupštini, uključujući 61 za laburiste.
Najveća opoziciona stranka Partija napretka je, prema anketi, osvojila 39 mesta, dok su konzervativci, demohrisćani i liberali zajedno dobili 48 mesta.
Za većinu u norveškom parlamentu od 169 mesta potrebno je 85 mesta.
(Beta)
