Premijer Norveške Jens Stoltenberg proglasio je pobedu svoje koalicije levog centra na jučerašnjim izborima i najavio da će početi razgovore sa dosadašnjim partnerima o nastavku vladavine.
Premijer Norveške Jens Stoltenberg proglasio je pobedu svoje koalicije levog centra na jučerašnjim izborima i najavio da će njegova Laburistička partija početi razgovore sa dosadašnjim partnerima o nastavku vladavine.
"Odmah ćemo početi konsultacije o platformi nove vlade. Uveren sam da ćemo uspeti, jer iza sebe imamo dobro četvorgodišnje iskustvo", rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije.
Na osnovu prebrojanih 99,9 odsto glasova, Stoltenbergova koalicija je ostvarila prednost u odnosu na opoziciju koja je pokušala da ostvari pobedu obećanjem da će smanjiti poreze i ojačati privatnu inicijativu u ekonomiji.
Ishod izbora je pokazao da su birači nagradili Stoltenberga za uspešno vođenje zemlje u uslovima globalne krize koju Norveška, zahvaljujući velikom bogatstvu u nafti i gasu, gotovo da nije osetila.
Koalicija levog centra, u kojoj su s laburistima Socijalistička leva partija i Stranka centra, sada ima 88 mesta u parlamentu sa 169 stolica, odnosno jedno više nego pre četiri godine.
Stoltenbergov kabinet je tako postao prva reizabrana vlada u Norveškoj za proteklih 16 godina, podećaju zapadne novinske agencije.
Iako će se tek na osnovu razgovora lidera koalicionih stranaka znati kome će biti poverena ministarska mesta, štampa u Norveškoj najavljuje da "Jens želi nova lica u svom kabinetu".
Većim zahvatanjima u bogate državne fondove, stvorene, pre svega, zaradom od prodaje energenata, Stoltenbergova vlada je sačuvala stabilnost ekonomije i banaka i očuvala "državu blagostanja", vrlo razvijeni model socijalne zaštite.
Nezaposlenost je tri odsto, a dogodine se očekuje privredni rast od oko dva procenta, što će biti mali skok u odnosu na 2009. godinu.
Obeležje i ovih izbora je da priključenje Evropskoj uniji, što je Norveška odbila već dva puta, nije bilo predizborna tema. Vladajući laburisti, zagovornici ulaska u EU, nisu potezali to pitanje, shodno dogovoru sa svojim koalicionim partnerima, koji se tome protive.
Opozicioni konzervativci su, takođe, "za Evropu", ali su i oni izbegli da o tome govore pred izbore, očigledno svesni da većina birača i dalje poštuje ishod dva odbijajuća referenduma, iz 1972. i 1994. godine.
Posle laburista, koji su osvojili oko 35 odsto glasova, najbolji rezultat je imala opoziciona desničarska Partija progresa, poznata po svojoj antiimigrantskoj politici, za koju se izjasnilo oko 25 odsto birača.
(Tanjug/Na slici: Jens Stoltenberg)
"Odmah ćemo početi konsultacije o platformi nove vlade. Uveren sam da ćemo uspeti, jer iza sebe imamo dobro četvorgodišnje iskustvo", rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije.
Na osnovu prebrojanih 99,9 odsto glasova, Stoltenbergova koalicija je ostvarila prednost u odnosu na opoziciju koja je pokušala da ostvari pobedu obećanjem da će smanjiti poreze i ojačati privatnu inicijativu u ekonomiji.
Ishod izbora je pokazao da su birači nagradili Stoltenberga za uspešno vođenje zemlje u uslovima globalne krize koju Norveška, zahvaljujući velikom bogatstvu u nafti i gasu, gotovo da nije osetila.
Koalicija levog centra, u kojoj su s laburistima Socijalistička leva partija i Stranka centra, sada ima 88 mesta u parlamentu sa 169 stolica, odnosno jedno više nego pre četiri godine.
Stoltenbergov kabinet je tako postao prva reizabrana vlada u Norveškoj za proteklih 16 godina, podećaju zapadne novinske agencije.
Iako će se tek na osnovu razgovora lidera koalicionih stranaka znati kome će biti poverena ministarska mesta, štampa u Norveškoj najavljuje da "Jens želi nova lica u svom kabinetu".
Većim zahvatanjima u bogate državne fondove, stvorene, pre svega, zaradom od prodaje energenata, Stoltenbergova vlada je sačuvala stabilnost ekonomije i banaka i očuvala "državu blagostanja", vrlo razvijeni model socijalne zaštite.
Nezaposlenost je tri odsto, a dogodine se očekuje privredni rast od oko dva procenta, što će biti mali skok u odnosu na 2009. godinu.
Obeležje i ovih izbora je da priključenje Evropskoj uniji, što je Norveška odbila već dva puta, nije bilo predizborna tema. Vladajući laburisti, zagovornici ulaska u EU, nisu potezali to pitanje, shodno dogovoru sa svojim koalicionim partnerima, koji se tome protive.
Opozicioni konzervativci su, takođe, "za Evropu", ali su i oni izbegli da o tome govore pred izbore, očigledno svesni da većina birača i dalje poštuje ishod dva odbijajuća referenduma, iz 1972. i 1994. godine.
Posle laburista, koji su osvojili oko 35 odsto glasova, najbolji rezultat je imala opoziciona desničarska Partija progresa, poznata po svojoj antiimigrantskoj politici, za koju se izjasnilo oko 25 odsto birača.
(Tanjug/Na slici: Jens Stoltenberg)
