Delegacije nekoliko zemalja, među kojima i američka, napustile salu u Njujorku znak protesta zbog antisemitskog govora iranskog predsednika.
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad optužio je danas u Njujorku, na 64. redovnom godišnjem zasedanju Generalne skupštine UN, Izrael za "nehumanu politiku" na palestinskim teritorijama i dominaciju u svetskim političkim i ekonomskim pitanjima, zbog čega su delegacije nekoliko zemalja, među kojima i američka, napustile salu u znak protesta.
Delegacije nekoliko zemalja napustile su zasedanje kada je Ahmadinežad počeo u govoru da napada Izrael, tako da je sala, u kojoj se održava zasedanja, ostala poluprazna.
Zvaničnik SAD Mark Kornblu je naveo u saopštenju da je "razočaravajuće što je Ahmadinežad ponovo izabrao da zastupa ofanzivnu i antisemitsku retoriku", preneo je Rojters.
Iranski predsednik u govoru nije direktno pominjao spor sa zapadnim zemljama oko nuklearnog programa Teherana, navodeći samo da njegova zemlja snažno brani svoja legitimna prava.
Ahmadinežad je pozvao na "iskorenjivanje trke u naoružavanju i eliminaciju nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja kako bi se otovorio put za sve nacije da imaju pristup naprednim i mirnodopskim tehnologijama".
Iran je spreman da se "toplo rukuje sa svima koji iskreno budu pružili svoje ruke", naglasio je on.
Britanska agencija je primetila da je ovaj Ahmadinežadov govor bio obojen sa manje žestine u odnosu na njegova ranija istupanja u UN.
Ahmadinežad je optužio strane snage za širenje "rata, krvoprolića, agresije, terora i zastrašivanja" na Bliskom istoku, pominjući i ratove u Iraku i Avganistanu.
Govoreći o Izraelu, Ahmadinežad je kazao da im "buđenje nacija i ekspanzija slobode širom sveta neće više dozvoliti da nastave sa licemerstvom i nemoralnim stavovima".
On se, takođe, zapitao kako "određene vlade mogu bezuslovno da podrže zločine okupatora protiv žena i dece koji ne mogu da se brane, uništavanje njihovih domova, imanja, bolnica i škola", ističući da je došlo vreme da svet na to odgovori.
"Više nije prihvatljivo da jedna izrazita manjina dominira politikom, ekonomijom i kulturom u većem delu sveta..., kao i da uvodi novi oblik ropstva i da šteti reputaciji drugih država, čak i evropskim narodima i SAD, kako bi ostvarila svoje rasističke ciljeve", naglasio je Ahmadinežad.
Ahmadinežad je, takođe, govorio o predsedničkim izborima u svojoj zemlji, na kojima je osvojio drugi mandat, navodeći da su to bili u potpunosti demokratski izbori kojima je "otvoreno novo poglavlje ka nacionalnom napretku i unapređenju međunarodne interakcije".
"Glasači u Iranu su mi još jednom velikom većinom dali poverenje", istakao je Ahmadinežad.
Nekoliko časova pre obraćanja Ahmadinežada u UN, više stotina Iranaca protestovalo je u Njujorku, ističući da ga ne priznaju za svog predsednika.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi prethodno je upozorio Iran da rizikuje da načini "tragičnu grešku" ukoliko računa da će svet ostati pasivan dok Teheran sprovodi svoj nuklearni program.
"Želeo bih da kažem iranskim liderima da, ukoliko veruju da će odgovor međunarodne zajednice biti pasivan prema njihovom razvoju vojnog nuklearnog programa, to će biti tragična greška", rekao je Sarkozi u govoru u Njujorku, preneo je Rojters.
Britanski premijer Gordon Braun ponudio je da njegova zemlja smanji svoj nuklearni arsenal, pod uslovom da to bude deo međunarodnog sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja.
Braun je u govoru Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija ponudio smanjenje broja britanskih podmornica koje nose nuklearne rakete sa četiri na tri.
"Ako želite da sprečite širenje nuklearnog naoružanja, onda morate da se ponašate u duhu sporazuma o njegovom neširenju, a to znači da svaka zemlja koja ima nuklearno oružje treba da pokuša da smanji svoj arsenal", rekao je britanski premijer.
Braun je ocenio da najveća opasnost po koncept nuklearnog razoružanja preti od mogućnosti da do atomske bombe dođu zemlje poput Irana i Severne Koreje koje sada nemaju nuklearno oružje, preneo je BBC.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev poručuje da je svet danas u prelomnom trenutku savremene istorije jer je razvoj ugrožen regionalnim i lokalnim sukobima, terorizmom i prekograničnim kriminalom, kao i nestašicom hrane i promenom klime.
On je ukazao da zbog neravnoteže u svetu i neadekvatnih pravila igre, postoji jaz između finansijskog tržišta i realnog sektora ekonomije. Medvedev je naglasio da se mora uspostaviti takav model koji će svima ubuduće garantovati bezbednost od pometnje koja je danas nastala.
Kao drugi važan zadatak ruski predsednik naveo je rešavanje pitanja globalne energetske sigurnosti.
"Treći zadatak koji Rusija smatra važnim je opšte jačanje UN. UN se moraju racionalno prilagoditi (novoj) realnosti sveta", kazao je i dodao da je reforma Saveta bezbednosti UN ključna komponenta revitalizacije te međunarodne organizacije.
On je dodao da veliki izazov predstavlja proces razoružanja pod okriljem UN.
"Rusija će stabilno slediti put proverljivog i nepovratnog smanjenja nukleranog naoružanja kao suštinski element 'novog početka' u našim odnosima sa SAD", kazao je i dodao da važan segment u tom smislu predstavlja budući sporzum Rusije i SAD.
Rusija i Sjedinjene Američke Države bi mogle da se dogovore o novom "START 2" sporazumu o smanjenju nuklearnih arsenala do decembra ove godine.
Delegaciju Srbije u Njujorku predvodi predsednik Boris Tadić, koji će se Generalnoj skupštini UN obratiti sutra. On je prethodnog dana imao više bilateralnih susreta.
(agencije/MONDO)
Delegacije nekoliko zemalja napustile su zasedanje kada je Ahmadinežad počeo u govoru da napada Izrael, tako da je sala, u kojoj se održava zasedanja, ostala poluprazna.
Zvaničnik SAD Mark Kornblu je naveo u saopštenju da je "razočaravajuće što je Ahmadinežad ponovo izabrao da zastupa ofanzivnu i antisemitsku retoriku", preneo je Rojters.
Iranski predsednik u govoru nije direktno pominjao spor sa zapadnim zemljama oko nuklearnog programa Teherana, navodeći samo da njegova zemlja snažno brani svoja legitimna prava.
Ahmadinežad je pozvao na "iskorenjivanje trke u naoružavanju i eliminaciju nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja kako bi se otovorio put za sve nacije da imaju pristup naprednim i mirnodopskim tehnologijama".
Iran je spreman da se "toplo rukuje sa svima koji iskreno budu pružili svoje ruke", naglasio je on.
Britanska agencija je primetila da je ovaj Ahmadinežadov govor bio obojen sa manje žestine u odnosu na njegova ranija istupanja u UN.
Ahmadinežad je optužio strane snage za širenje "rata, krvoprolića, agresije, terora i zastrašivanja" na Bliskom istoku, pominjući i ratove u Iraku i Avganistanu.
Govoreći o Izraelu, Ahmadinežad je kazao da im "buđenje nacija i ekspanzija slobode širom sveta neće više dozvoliti da nastave sa licemerstvom i nemoralnim stavovima".
On se, takođe, zapitao kako "određene vlade mogu bezuslovno da podrže zločine okupatora protiv žena i dece koji ne mogu da se brane, uništavanje njihovih domova, imanja, bolnica i škola", ističući da je došlo vreme da svet na to odgovori.
"Više nije prihvatljivo da jedna izrazita manjina dominira politikom, ekonomijom i kulturom u većem delu sveta..., kao i da uvodi novi oblik ropstva i da šteti reputaciji drugih država, čak i evropskim narodima i SAD, kako bi ostvarila svoje rasističke ciljeve", naglasio je Ahmadinežad.
Ahmadinežad je, takođe, govorio o predsedničkim izborima u svojoj zemlji, na kojima je osvojio drugi mandat, navodeći da su to bili u potpunosti demokratski izbori kojima je "otvoreno novo poglavlje ka nacionalnom napretku i unapređenju međunarodne interakcije".
"Glasači u Iranu su mi još jednom velikom većinom dali poverenje", istakao je Ahmadinežad.
Nekoliko časova pre obraćanja Ahmadinežada u UN, više stotina Iranaca protestovalo je u Njujorku, ističući da ga ne priznaju za svog predsednika.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi prethodno je upozorio Iran da rizikuje da načini "tragičnu grešku" ukoliko računa da će svet ostati pasivan dok Teheran sprovodi svoj nuklearni program.
"Želeo bih da kažem iranskim liderima da, ukoliko veruju da će odgovor međunarodne zajednice biti pasivan prema njihovom razvoju vojnog nuklearnog programa, to će biti tragična greška", rekao je Sarkozi u govoru u Njujorku, preneo je Rojters.
Britanski premijer Gordon Braun ponudio je da njegova zemlja smanji svoj nuklearni arsenal, pod uslovom da to bude deo međunarodnog sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja.
Braun je u govoru Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija ponudio smanjenje broja britanskih podmornica koje nose nuklearne rakete sa četiri na tri.
"Ako želite da sprečite širenje nuklearnog naoružanja, onda morate da se ponašate u duhu sporazuma o njegovom neširenju, a to znači da svaka zemlja koja ima nuklearno oružje treba da pokuša da smanji svoj arsenal", rekao je britanski premijer.
Braun je ocenio da najveća opasnost po koncept nuklearnog razoružanja preti od mogućnosti da do atomske bombe dođu zemlje poput Irana i Severne Koreje koje sada nemaju nuklearno oružje, preneo je BBC.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev poručuje da je svet danas u prelomnom trenutku savremene istorije jer je razvoj ugrožen regionalnim i lokalnim sukobima, terorizmom i prekograničnim kriminalom, kao i nestašicom hrane i promenom klime.
On je ukazao da zbog neravnoteže u svetu i neadekvatnih pravila igre, postoji jaz između finansijskog tržišta i realnog sektora ekonomije. Medvedev je naglasio da se mora uspostaviti takav model koji će svima ubuduće garantovati bezbednost od pometnje koja je danas nastala.
Kao drugi važan zadatak ruski predsednik naveo je rešavanje pitanja globalne energetske sigurnosti.
"Treći zadatak koji Rusija smatra važnim je opšte jačanje UN. UN se moraju racionalno prilagoditi (novoj) realnosti sveta", kazao je i dodao da je reforma Saveta bezbednosti UN ključna komponenta revitalizacije te međunarodne organizacije.
On je dodao da veliki izazov predstavlja proces razoružanja pod okriljem UN.
"Rusija će stabilno slediti put proverljivog i nepovratnog smanjenja nukleranog naoružanja kao suštinski element 'novog početka' u našim odnosima sa SAD", kazao je i dodao da važan segment u tom smislu predstavlja budući sporzum Rusije i SAD.
Rusija i Sjedinjene Američke Države bi mogle da se dogovore o novom "START 2" sporazumu o smanjenju nuklearnih arsenala do decembra ove godine.
Delegaciju Srbije u Njujorku predvodi predsednik Boris Tadić, koji će se Generalnoj skupštini UN obratiti sutra. On je prethodnog dana imao više bilateralnih susreta.
(agencije/MONDO)
