Nemački kancelar Angela Merkel izjavila je danas da bi nova nemačka vlada trebalo da bude formirana do obeležavanja godišnjice pada Berlinskog zida, 9. novembra.
Nemački kancelar Angela Merkel, čji su demohrišćani pobedili na saveznim parlamentarnim izborima, izjavila je danas da bi nova nemačka vlada trebalo da bude formirana do obeležavanja godišnjice pada Berlinskog zida, 9. novembra.
Merkelova je najavila koalicione razgovore sa svojim političkim partnerima liberalima koje vodi Gvido Vestervele i ''sestrinskom'' partijom Hrišćansko-socijalnom unijom, na čijem čelu je Horst Zehofer.
''Htela bih 9. novembra, zajedno s novom vladom da pozdravim mnoge šefove vlade i država i druge goste koji će nam doći u posetu'', rekla je Merkelova.
Generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Ronald Pofala rekao je ranije danas da bi koalicioni pregovori sa Vesterveleovim Slobodnim demokratama (FDP) trebalo da počnu što pre i da je cilj da se "koalicioni sporazum postigne najkasnije za mesec dana".
Merkelova je, posle sednice predsedništva CDU, rekla da građani imaju pravo da traže brzo formiranje vlade i da je, pri tom, moto ''kvalitet ispred kvantiteta''.
Ona je, takođe, rekla da postoje zakonske odrednice o formiranju vlade i da se Bundestag (donji dom parlamenta) mora konstituisati najduže 30 dana posle izbora, odnosno 27. oktobra.
Merkelova je, takođe, rekla da bi bilo moguće i da se na dan konstituisanja Bundestaga predstavi i nova vlada.
U raspodeli resora u novoj vladi Nemačke, o čemu su novi koalicioni partneri, demohrišćani i liberali, špekulisali su još tokom izborne noći, mesto šefa diplomatije trebalo bi da pripadne lideru liberala Gvidu Vesterveleu, saznaju danas nemački mediji.
Vestervele je danas izjavio da se zalaže za uklanjanje preostalog američkog nuklearnog oružja iz Nemačke za četiri godine.
Vestervele, inače, važi za eksperta za unutrašnja pitanja, a kada je reč o spoljnopolitičkim tema, on je za nastavak pregovora s otvorenim ishodom o pristupu Turske Evropskoj unij i povlačenje vojnika Bundesvera iz Avganistana, ali ne nepromišljeno, naveli su mediji.
Na mestu ministra unutrašnjih poslova trebalo bi da ostane aktuelni ministar Volfgang Šojble, iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Merkelove, a to mesto po tradiciji, još iz vremena duge vladavine bivšeg kancelara Helmuta Kola i pripada CDU.
Dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova u rukama CDU, dotle je pravosuđe tradicionalno u rukama liberala i na to mesto će, kako se očekuje, doći zamenik šefa liberala Sabine Šnarenberger, koja je devedesetih godina već bila na toj funkciji.
Finansije bi, kako se očekuje, trebalo da pripadnu demohrišćanima, ali su i liberali, kako se saznaje, zbog namere da uvedu ''jednostavniji i pravedniji poreski sitem s nižim opterećenjima'' posebno zainteresovani za taj resor.
Od imena se pominje moguće čak aktuelni ministar privrede, veoma popularni Karl-Teodor cu Gutenberg, star svega 37 godina iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), "sestrinske partije" CDU, ali i druge ličnosti iz redova liberala.
Ministarstvo privrede, ako finansije dođu u ruke demohrišćana, pripada liberalima i obrnuto - moglo bi da ostane s Gutenbergom na čelu, ali pošto se ovaj, kako su izbori pokazali, najpopularniji nemački političar, nalazi u ''igri'' i za druge ministarske fotelje, onda bi novi ministar privrede mogao da bude Rajner Briderle iz liberala.
Na čelu Ministarstva odbrane bi mogao da ostane Franc Jozef Jung, demohrišćanin, ali to je, kažu, otvoreno pitanje.
U svakom slučaju, mediji špekulišu da bi to ministarstvo ostalo kod demohrišćana i da bi možda novi ministar odbrane mogao biti cu Gutenberg. Ukoliko se, ipak, desi da odbranu dobiju liberali-onda bi to bila ministarka Brigit Homburger, ekspert za pitanje odbrane.
Ministarstvo zdravlja pripada demohrišćanima i tu bi mogla da bude dosadašnji ministar za porodicu Ursula fon der Lajen.
Resor rada i socijalne politike je izgleda veoma interesantan - za to ministarstvo postoje interesi i kod demohrišćana i kod liberala.
Kada je reč o ministarstvu za porodicu, tu bi mogla fon der Lajen da ostane,ako ne postane ministar zdravlja. Na čelu Ministarstva za odbrazovanje mogla bi da ostane Anete Šafan, dosadašnji ministar, ali kažuu da je i ekspert za obrazovanje liberala Kornerlija Piper u igri.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi moglo da pripadne demohrišćanima, a od imena se pominje Markus Zeder iz CSU.
Resor zaštite potrošača bi mogao pripasti CSU, a ministarstvo za razvoj demohrišćanima- pretpostavlja se da bi ekspert za pitanje spoljne politike Ekart fon Kaleden mogao biti novi ministar razvoja.
Demohrišćanski blok, na čijem čelu je dosadašnji kancelar Angela Merkel (55), osvojio je na juče održanim parlamentarnim izborima 33,8 odsto glasova, a Vesterveleove Slobodne demokrate (FDP), ''prirodni partneri'' demohrišćana, dobile su 14,5 odsto glasova.
(agencije/MONDO)
Merkelova je najavila koalicione razgovore sa svojim političkim partnerima liberalima koje vodi Gvido Vestervele i ''sestrinskom'' partijom Hrišćansko-socijalnom unijom, na čijem čelu je Horst Zehofer.
''Htela bih 9. novembra, zajedno s novom vladom da pozdravim mnoge šefove vlade i država i druge goste koji će nam doći u posetu'', rekla je Merkelova.
Generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Ronald Pofala rekao je ranije danas da bi koalicioni pregovori sa Vesterveleovim Slobodnim demokratama (FDP) trebalo da počnu što pre i da je cilj da se "koalicioni sporazum postigne najkasnije za mesec dana".
Merkelova je, posle sednice predsedništva CDU, rekla da građani imaju pravo da traže brzo formiranje vlade i da je, pri tom, moto ''kvalitet ispred kvantiteta''.
Ona je, takođe, rekla da postoje zakonske odrednice o formiranju vlade i da se Bundestag (donji dom parlamenta) mora konstituisati najduže 30 dana posle izbora, odnosno 27. oktobra.
Merkelova je, takođe, rekla da bi bilo moguće i da se na dan konstituisanja Bundestaga predstavi i nova vlada.
U raspodeli resora u novoj vladi Nemačke, o čemu su novi koalicioni partneri, demohrišćani i liberali, špekulisali su još tokom izborne noći, mesto šefa diplomatije trebalo bi da pripadne lideru liberala Gvidu Vesterveleu, saznaju danas nemački mediji.
Vestervele je danas izjavio da se zalaže za uklanjanje preostalog američkog nuklearnog oružja iz Nemačke za četiri godine.
Vestervele, inače, važi za eksperta za unutrašnja pitanja, a kada je reč o spoljnopolitičkim tema, on je za nastavak pregovora s otvorenim ishodom o pristupu Turske Evropskoj unij i povlačenje vojnika Bundesvera iz Avganistana, ali ne nepromišljeno, naveli su mediji.
Na mestu ministra unutrašnjih poslova trebalo bi da ostane aktuelni ministar Volfgang Šojble, iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Merkelove, a to mesto po tradiciji, još iz vremena duge vladavine bivšeg kancelara Helmuta Kola i pripada CDU.
Dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova u rukama CDU, dotle je pravosuđe tradicionalno u rukama liberala i na to mesto će, kako se očekuje, doći zamenik šefa liberala Sabine Šnarenberger, koja je devedesetih godina već bila na toj funkciji.
Finansije bi, kako se očekuje, trebalo da pripadnu demohrišćanima, ali su i liberali, kako se saznaje, zbog namere da uvedu ''jednostavniji i pravedniji poreski sitem s nižim opterećenjima'' posebno zainteresovani za taj resor.
Od imena se pominje moguće čak aktuelni ministar privrede, veoma popularni Karl-Teodor cu Gutenberg, star svega 37 godina iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), "sestrinske partije" CDU, ali i druge ličnosti iz redova liberala.
Ministarstvo privrede, ako finansije dođu u ruke demohrišćana, pripada liberalima i obrnuto - moglo bi da ostane s Gutenbergom na čelu, ali pošto se ovaj, kako su izbori pokazali, najpopularniji nemački političar, nalazi u ''igri'' i za druge ministarske fotelje, onda bi novi ministar privrede mogao da bude Rajner Briderle iz liberala.
Na čelu Ministarstva odbrane bi mogao da ostane Franc Jozef Jung, demohrišćanin, ali to je, kažu, otvoreno pitanje.
U svakom slučaju, mediji špekulišu da bi to ministarstvo ostalo kod demohrišćana i da bi možda novi ministar odbrane mogao biti cu Gutenberg. Ukoliko se, ipak, desi da odbranu dobiju liberali-onda bi to bila ministarka Brigit Homburger, ekspert za pitanje odbrane.
Ministarstvo zdravlja pripada demohrišćanima i tu bi mogla da bude dosadašnji ministar za porodicu Ursula fon der Lajen.
Resor rada i socijalne politike je izgleda veoma interesantan - za to ministarstvo postoje interesi i kod demohrišćana i kod liberala.
Kada je reč o ministarstvu za porodicu, tu bi mogla fon der Lajen da ostane,ako ne postane ministar zdravlja. Na čelu Ministarstva za odbrazovanje mogla bi da ostane Anete Šafan, dosadašnji ministar, ali kažuu da je i ekspert za obrazovanje liberala Kornerlija Piper u igri.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi moglo da pripadne demohrišćanima, a od imena se pominje Markus Zeder iz CSU.
Resor zaštite potrošača bi mogao pripasti CSU, a ministarstvo za razvoj demohrišćanima- pretpostavlja se da bi ekspert za pitanje spoljne politike Ekart fon Kaleden mogao biti novi ministar razvoja.
Demohrišćanski blok, na čijem čelu je dosadašnji kancelar Angela Merkel (55), osvojio je na juče održanim parlamentarnim izborima 33,8 odsto glasova, a Vesterveleove Slobodne demokrate (FDP), ''prirodni partneri'' demohrišćana, dobile su 14,5 odsto glasova.
(agencije/MONDO)
