Skorašnje istraživanje pokazalo je da će se sever Evropske unije boriti sa poplavama i požarima čak i prema trenutnim projekcijama, dok će jug pogoditi suše, pregrevanje gradova i uništenje useva.
Svedoci smo nezapamćenih vrućina koje su pogodile Srbiju u toku proteklog perioda, a slična situacija pogađa i ostatak sveta. Eskperti predviđaju da na većem delu planete sledi period ekstremnih vrućina.
Svet mora da pojača pripreme za visoke temperature, koje prete da pogode planetu brže i jače nego što je predviđeno, upozorila je grupa vodećih klimatskih stručnjaka posle zastrašujućih vrućina zabeleženih na severnoj hemisferi – Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.
Prethodne nedelje je tzv. “toplotna kupola” nad Britanskom Kolumbijom, državom Vašington i Oregon oborila temperaturne rekorde u nekim mestima za preko pet stepeni Celzijusa. Ovo povećanje bi se samo dve nedelje unazad smatralo nemogućim, rekli su eksperti.
Temperature koje rastu širom sveta posledica su ispuštanja štetnih gasova. Autori nove studije rekli su da je poslednji talas vrućine premašio najgori scenario klimatskih modela, što ih je nateralo da prilagode svoje razumevanje toplotnih talasa i u obzir uzmu mogućnost da bi i druge delove sveta mogle da zadese slični temperaturni udari kakvi su pogodili severnu hemisferu.
"Ovo je najveći skok u rekordu (temperature) koji sam ikad videla. Definitivno ne treba da očekujmo da će se talasi vrućine ponašati kao što su u prošlosti… u smislu onog za šta treba da se pripremimo", naglasila je dr Frederik Oto sa Univerziteta Oksford, koja je napravila novu studiju.
Najveća stopa smrtnosti povezana sa vrućinama bila je u istočnoj Evropi, dok je subsaharska Afrika imala najveći mortalitet povezan sa hladnim temperaturama, kao posledicu adaptacije ljudi na klimu u kojoj žive.
Skorašnje istraživanje pokazalo je da će se sever Evropske unije boriti sa poplavama i požarima čak i prema trenutnim projekcijama, dok će jug pogoditi suše, pregrejavanje gradova i uništenje useva, a prema procenama stručnjaka godišnje će od posledica vrućine umirati 95.000 stanovnika Evrope, što je 30 puta više od trenutnog proseka.
Naučnici apeluju na vlade da ojačaju sisteme ranog upozoravanja kao i kontra-mere za toplotne talase. Arhitekte i gradski urbanisti treba da prave zgrade i prostore sa više zelenila i hladovine. Najurgentnije je brzo ukidanje emisija gasova koji uzrokuju globalno zagrevanje. Na trenutnom nivou povećanja temperature, oko 1,2 stepena više od predindustrijskog nivoa, nedavni smrtonosni talas na severozapadu Amerike smatra se neobičnim.
Ipak, nova studija pokazuje da bi to moglo da se dešava na svakih 5-10 godina, ako globalne temperature porastu za dva stepena što bi moglo biti već 2050. godine.
(MONDO)
