Na iznenađenje mnogih, pa i samog američkog predsednika Baraka Obama dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir je upravo on.
Američki predsednik Barak Obama rekao je danas da je počastvovan što mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir ali da nije siguran da je učinio dovoljno da je zasluži, prenose agencije.
Obraćajući se novinarima danas u ružićnjaku Bele kuće, Obama, sa širokim osmehom, priznao je da primio vest o dobijanju nagrade s "iznenađenjem i dubokom poniznošću".
Obama je rekao da na nagradu ne gleda "kao na priznanje za svoja dostignuća" već pre kao priznanje za ciljeve koje je postavio za Sjedinjene Države i za svet.
On je rekao da je ova nagrada i "poziv na akciju" protiv klimatskog zagrevanja, širenja nuklearnog oružja i za rešavanje konflikata.
"Ne osećam se da zaslužujem da budem u društvu tolikih ličnosti počastvovanih ovom nagradom koje su transformisale svoju epohu", rekao je Obama.
"Ali prihvatiću nagradu kao poziv na akciju, poziv upućen svim zemljama da se uhvate u koštac sa zajedničkim izazovima XXI veka", rekao je američki predsednik.
U međuvremenu, jedan zvaničnik iz Obamine administarcije je izjavio da će američki predsednik novčani deo nagrade vredan 1,4 miliona dolara pokloniti nekoj humanitarnoj organizaciji.
Kako je navedeno na stranicama Nobelprize.org, američki predsednik nagradu je dobio zbog "izuzetnog truda da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među ljudima".
Kako je saopšteno iz norveškog Nobelovog komiteta nagrada je dodeljena Obami zbog "njegovih napora da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među ljudima".
Komitet posebno ističe značaj Obamine vizije i delovanja za svet bez nuklearnog oružja.
"Obama je kao predsednik (SAD) stvorio novu klimu u međunarodnoj politici. Multilateralna diplomatija je ponovo zauzela centralnu poziciju, sa naglaskom na ulogu koju UN i druge međunarodne institucije mogu da imaju.
Dijalog i pregovori se vide kao instrumenti za rešavanje čak i najtežih međunarodnih konflikata", navodi se u obrazloženju Komiteta.
"Vizija sveta bez nuklearnog oružja snažno je stimulisala razoružanje i pregovore o kontroli naoružanja.
Zahvaljujući inicijativi Obame, SAD sada igraju mnogo konstruktivniju ulogu u velikim klimatskim izazovima sa kojima se svet suočava. Demokratija i ljduska prava biće osnaženi", dodaje se dalje u obrazloženju.
"Vrlo retko neko, kao Obama, do te mere privuče svetsku pažnju i da nadu ljudima u bolju budućnost. Njegova diplomatija se zasniva na konceptu da oni koji treba da vode svet moraju to da čine na bazi vrednosti i stavova koje deli većina stanovništva sveta", navodi se u obrazloženju Nobelove nagrade za mir 2009. američkom predsedniku.
"Za 108 godina, Norveški Nobelov komitet je želeo da stimuliše upravo takvu međunarodnu politiku i takve stavove čiji je sada Obama vodeći zagovornik u svetu".
Komitet podržava Obamin poziv da je "sada vreme za sve da preuzmu svoj deo odgovornosti za svetski odgovor na globalne izazove", navodi se na kraju obrazloženja.
Među ovogodišnjim kandidatima bili su budistički sveštenik, kolumbijska senatorka Piedad Kordoba, ginekolog iz Konga Denis Mukvege, borac za ljudska prava Sima Samar iz Afganistana, muslimanka Rebija Kadir, jordanski princ Gazi Bin Muhamed Bin Talal i kineski borac za ljudska prava Hu Đia.
Mediji su najviše šansi davali kolumbijki Piedad Kordoba zbog njenog uspešnog spašavanja 16 taoca koje su držale marksističke gerilske jedinice.
Američki predsednik Barak Obama rekao je danas da je počastvovan što mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir ali da nije siguran da je učinio dovoljno da je zasluži, prenose agencije.
Obraćajući se novinarima danas u ružićnjaku Bele kuće, Obama, sa širokim osmehom, priznao je da primio vest o dobijanju nagrade s "iznenađenjem i dubokom poniznošću".
Obama je rekao da na nagradu ne gleda "kao na priznanje za svoja dostignuća" već pre kao priznanje za ciljeve koje je postavio za Sjedinjene Države i za svet.
On je rekao da je ova nagrada i "poziv na akciju" protiv klimatskog zagrevanja, širenja nuklearnog oružja i za rešavanje konflikata.
"Ne osećam se da zaslužujem da budem u društvu tolikih ličnosti počastvovanih ovom nagradom koje su transformisale svoju epohu", rekao je Obama.
"Ali prihvatiću nagradu kao poziv na akciju, poziv upućen svim zemljama da se uhvate u koštac sa zajedničkim izazovima XXI veka", rekao je američki predsednik.
U međuvremenu, jedan zvaničnik iz Obamine administarcije je izjavio da će američki predsednik novčani deo nagrade vredan 1,4 miliona dolara pokloniti nekoj humanitarnoj organizaciji.
Kako je navedeno na stranicama Nobelprize.org, američki predsednik nagradu je dobio zbog "izuzetnog truda da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među ljudima".
Kako je saopšteno iz norveškog Nobelovog komiteta nagrada je dodeljena Obami zbog "njegovih napora da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među ljudima".
Komitet posebno ističe značaj Obamine vizije i delovanja za svet bez nuklearnog oružja.
"Obama je kao predsednik (SAD) stvorio novu klimu u međunarodnoj politici. Multilateralna diplomatija je ponovo zauzela centralnu poziciju, sa naglaskom na ulogu koju UN i druge međunarodne institucije mogu da imaju.
Dijalog i pregovori se vide kao instrumenti za rešavanje čak i najtežih međunarodnih konflikata", navodi se u obrazloženju Komiteta.
"Vizija sveta bez nuklearnog oružja snažno je stimulisala razoružanje i pregovore o kontroli naoružanja.
Zahvaljujući inicijativi Obame, SAD sada igraju mnogo konstruktivniju ulogu u velikim klimatskim izazovima sa kojima se svet suočava. Demokratija i ljduska prava biće osnaženi", dodaje se dalje u obrazloženju.
"Vrlo retko neko, kao Obama, do te mere privuče svetsku pažnju i da nadu ljudima u bolju budućnost. Njegova diplomatija se zasniva na konceptu da oni koji treba da vode svet moraju to da čine na bazi vrednosti i stavova koje deli većina stanovništva sveta", navodi se u obrazloženju Nobelove nagrade za mir 2009. američkom predsedniku.
"Za 108 godina, Norveški Nobelov komitet je želeo da stimuliše upravo takvu međunarodnu politiku i takve stavove čiji je sada Obama vodeći zagovornik u svetu".
Komitet podržava Obamin poziv da je "sada vreme za sve da preuzmu svoj deo odgovornosti za svetski odgovor na globalne izazove", navodi se na kraju obrazloženja.
Među ovogodišnjim kandidatima bili su budistički sveštenik, kolumbijska senatorka Piedad Kordoba, ginekolog iz Konga Denis Mukvege, borac za ljudska prava Sima Samar iz Afganistana, muslimanka Rebija Kadir, jordanski princ Gazi Bin Muhamed Bin Talal i kineski borac za ljudska prava Hu Đia.
Mediji su najviše šansi davali kolumbijki Piedad Kordoba zbog njenog uspešnog spašavanja 16 taoca koje su držale marksističke gerilske jedinice.
Čestitke, kritike i iznenađenje
U prvim reakcijama u svetu na dodelu Nobelove nagrade Obami preovladava uverenje da je nagrada zaslužno dodeljena, ima i kritika, ali prisutno je iznenađenje izraženo u mišljenju da mu je nagrada dodeljena prerano, prenose svetske agencije.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun čestitao je danas američkom predsedniku na dodeli Nobelove nagrade za mir za 2009.godinu, ocenivši da on "oličava novi duh dijaloga o najvećim svetskim problemima".
Ban je rekao da je Obama odlučan da sarađuje na rešavanju najvećih svetskih problema kao što su klimatsko zagrevanje, nuklearno razoružanje i veliki broj pretnji miru i međunarodnoj sigurnosti.
"Njegova odlučnost da radi u okviru Ujedinjenih nacija daje stanovništvu sveta novu nadu i nove perspektive", naveo je Ban u saopštenju.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozdravili su danas dodelu Nobelove nagrade američkom predsedniku.
Dodela Nobelove nagrade za mir američkom predsedniku Baraku Obami predstavlja "ohrabranje" za sve koji žele bezbedniji svet, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.
"Dodela nagrade Obami, lideru najvažnije vojne sile u svetu, na početku njegovog mandata, odraz je nade koju je on pospešio u svetu svojom vizijom o svetu bez nuklearnog oružja", naveo je Barozo u saopštenju.
Poljski dobitnik Nobelove nagrade za mir, Leh Valensa (1983.), ne skrivajući iznenađenje, rekao je da je dodela ove nagrade Obami "ishitrena".
Valesa je za agenciju Frans pres izjavio da Obama nije ni imao vremena da uradi bilo šta - "za sada on ne čini ništa drugo osim što daje predloge".
Francuski predsednik Nikola Sarkozi čestitao je Obami koji je posvećen da vrati Ameriku u srce svih ljudi na svetu". Srkozi je u ličnoj poruci Obami naveo da je ovo "pravedna nagrada Vašoj viziji u korist tolerancije i dijaloga među državama, kulturama i civilizacijama".
Italijanska vlada je sa "zadovoljstvom i aplauzima" primila vest o nagradi Obami, izjavio je novinarima premijer Silvio Berluskoni.
Predsednik Avganistana Hamid Karzaj rekao je da je Obama "dobar izbor". Nasuprot tome, portparol talibana Zabihulah Midžahid, u telefonskoj izjavi za Frans pres, rekao je: "Mi ne vidimo nikakve promene u strategiji za mir, Obama nije učinio ništa za mir u Avganistanu, i mi osuđujemo dodelu nagrade Obami."
Savetnik iranskog predsendika Mahmuda Ahmadinedzada u prvim reakcijama iz Irana, navodi da dodela Nobelove nagrade za mir Obami treba da podstakne otvaranje puta ka ukidanju nepravde u svetu.
Fondacija Nelsona Mandela oglasila se saopštenjem, u ime svog osnivača Mandele koji je Nobelovu nagradu na mir dobio 1993, u kome navodi da će nargada Baraku Obami ohrabriti nastavak njegove borbe za mir i okončanje siromaštva, i omogućiti mu da obnovi svoj angažman, kao lider najmoćnije nacije u svetu, u daljoj promociji mira.
Predsednik palestinske vlade Mahmud Abas čestitao je Obami na nagradi i izjavio da očekuje da će za vreme Obame u Beloj kući mir preovladati u Palestini u regionu, preneo je glavni mirovni pregovarač Palestine Saib Erakat.
Sa druge strane, pokret Hamas, smatra da Obama ima "još mnogo toga da uradi pre nego što zasluži" Nobelovu nagradu za mir. Porptparol pokreta je rekao da Obama osim obećanja i dobrih namera nije više pokazao, a istovremeno pruža svu podršku apsolutnoj izraelskoj okupaciji".
Bivši dobitnik ove nagrade, generalni dikretor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej, u saopštenju povodom nagrade, naveoo je da Obama "nosi u sebi nadu sveta u miru".
Po njegovim rečima, Obama je, iako je na vlasti manje od godinu dana, "promenio način na koji gledamo na same sebe i na svet u kome živimo".
Izraelski predsednik Šimon Peres, sam dobitnik Nobelove nagrade za mir 1994. u poruci Obami naveo je da američki predsednik "nosi novu nadu čovečanstvu" i da je tokom Obaminog predsednikovanja "mir postao istinski prioritet".
"Vrlo malo lidera je uspelo da promeni stanje svetskog duha za tako malo vremena i sa tako mnogo uticaja", naveo je Peres.
Bivši borac protiv aparthejda Dezmond Tutu, takođe dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, ocenio je odluku da se nagrada dodeli Obami kao "iznenađujuću" ali i "izvanrednu", i uporedio je američkog predsednika sa "mladim Mandelom" koji je doneo nadu svetu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da dodela Nobelove nagrade Obami predstavlja podstrek za Obamu "ali i za sve nas" da učinimo više za mir. "Obama je uspeo u vrlo kratkom periodu da unese novi ton i omogući otvaranje dijaloga", navela je Merkelova.
Nagrada će Obami biti uručena 10. decembra u Oslu, uz ček od 10 miliona švedskih kruna (skoro jedan milion evra) i medalju.
(MONDO/agencije)
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun čestitao je danas američkom predsedniku na dodeli Nobelove nagrade za mir za 2009.godinu, ocenivši da on "oličava novi duh dijaloga o najvećim svetskim problemima".
Ban je rekao da je Obama odlučan da sarađuje na rešavanju najvećih svetskih problema kao što su klimatsko zagrevanje, nuklearno razoružanje i veliki broj pretnji miru i međunarodnoj sigurnosti.
"Njegova odlučnost da radi u okviru Ujedinjenih nacija daje stanovništvu sveta novu nadu i nove perspektive", naveo je Ban u saopštenju.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozdravili su danas dodelu Nobelove nagrade američkom predsedniku.
Dodela Nobelove nagrade za mir američkom predsedniku Baraku Obami predstavlja "ohrabranje" za sve koji žele bezbedniji svet, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.
"Dodela nagrade Obami, lideru najvažnije vojne sile u svetu, na početku njegovog mandata, odraz je nade koju je on pospešio u svetu svojom vizijom o svetu bez nuklearnog oružja", naveo je Barozo u saopštenju.
Poljski dobitnik Nobelove nagrade za mir, Leh Valensa (1983.), ne skrivajući iznenađenje, rekao je da je dodela ove nagrade Obami "ishitrena".
Valesa je za agenciju Frans pres izjavio da Obama nije ni imao vremena da uradi bilo šta - "za sada on ne čini ništa drugo osim što daje predloge".
Francuski predsednik Nikola Sarkozi čestitao je Obami koji je posvećen da vrati Ameriku u srce svih ljudi na svetu". Srkozi je u ličnoj poruci Obami naveo da je ovo "pravedna nagrada Vašoj viziji u korist tolerancije i dijaloga među državama, kulturama i civilizacijama".
Italijanska vlada je sa "zadovoljstvom i aplauzima" primila vest o nagradi Obami, izjavio je novinarima premijer Silvio Berluskoni.
Predsednik Avganistana Hamid Karzaj rekao je da je Obama "dobar izbor". Nasuprot tome, portparol talibana Zabihulah Midžahid, u telefonskoj izjavi za Frans pres, rekao je: "Mi ne vidimo nikakve promene u strategiji za mir, Obama nije učinio ništa za mir u Avganistanu, i mi osuđujemo dodelu nagrade Obami."
Savetnik iranskog predsendika Mahmuda Ahmadinedzada u prvim reakcijama iz Irana, navodi da dodela Nobelove nagrade za mir Obami treba da podstakne otvaranje puta ka ukidanju nepravde u svetu.
Fondacija Nelsona Mandela oglasila se saopštenjem, u ime svog osnivača Mandele koji je Nobelovu nagradu na mir dobio 1993, u kome navodi da će nargada Baraku Obami ohrabriti nastavak njegove borbe za mir i okončanje siromaštva, i omogućiti mu da obnovi svoj angažman, kao lider najmoćnije nacije u svetu, u daljoj promociji mira.
Predsednik palestinske vlade Mahmud Abas čestitao je Obami na nagradi i izjavio da očekuje da će za vreme Obame u Beloj kući mir preovladati u Palestini u regionu, preneo je glavni mirovni pregovarač Palestine Saib Erakat.
Sa druge strane, pokret Hamas, smatra da Obama ima "još mnogo toga da uradi pre nego što zasluži" Nobelovu nagradu za mir. Porptparol pokreta je rekao da Obama osim obećanja i dobrih namera nije više pokazao, a istovremeno pruža svu podršku apsolutnoj izraelskoj okupaciji".
Bivši dobitnik ove nagrade, generalni dikretor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej, u saopštenju povodom nagrade, naveoo je da Obama "nosi u sebi nadu sveta u miru".
Po njegovim rečima, Obama je, iako je na vlasti manje od godinu dana, "promenio način na koji gledamo na same sebe i na svet u kome živimo".
Izraelski predsednik Šimon Peres, sam dobitnik Nobelove nagrade za mir 1994. u poruci Obami naveo je da američki predsednik "nosi novu nadu čovečanstvu" i da je tokom Obaminog predsednikovanja "mir postao istinski prioritet".
"Vrlo malo lidera je uspelo da promeni stanje svetskog duha za tako malo vremena i sa tako mnogo uticaja", naveo je Peres.
Bivši borac protiv aparthejda Dezmond Tutu, takođe dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, ocenio je odluku da se nagrada dodeli Obami kao "iznenađujuću" ali i "izvanrednu", i uporedio je američkog predsednika sa "mladim Mandelom" koji je doneo nadu svetu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da dodela Nobelove nagrade Obami predstavlja podstrek za Obamu "ali i za sve nas" da učinimo više za mir. "Obama je uspeo u vrlo kratkom periodu da unese novi ton i omogući otvaranje dijaloga", navela je Merkelova.
Nagrada će Obami biti uručena 10. decembra u Oslu, uz ček od 10 miliona švedskih kruna (skoro jedan milion evra) i medalju.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.