Ministri inostranih poslova Jermenije i Turske potpisali su sporazum o normalizaciji odnosa i otvorili granice, nakon skoro 100 godina neprijateljstava zbog masovnih ubistava Jermena u Otomanskom carstvu.
Ministri inostranih poslova Jermenije i Turske Eduard Nalbadijan i Ahmet Davutoglu potpisali su sporazum o normalizaciji odnosa u Cirihu u subotu uveče i otvorili granice, nakon skoro 100 godina neprijateljstava zbog masovnih ubistava Jermena u Otomanskom carstvu.
Ceremonija je kasnila više od tri sata zbog teškoća koji su u poslednjem trenutku iskrsle oko planiranih govora posle potpisivanja.
Ceremoniji u Cirihu, pored predstavnika Švajcarske koja je posredovala u pregovorima Ankare i Jerevana, prisustvovali su i šefovi diplomatije, SAD, Rusije i Francuske, Hilari Klinton, Sergej Lavrov i Bernar Kušner.
Klintonova je pomogla da se izglade nesuglasice, koje su se pojavile u poslednjem trenutku, zbog primedbi jermenske strane, a u vezi sa izjavama koje je trebalo da budu pročitane na potpisivanju, zbog čega je ceremonija bila odložena više od tri sata.
Pošto se uputila na ceremoniju potpisivanja, američka državna sekretarka se vratila u hotel u Cirihu, gde je vodila duži telefonski razgovor sa Davutoglom, pre nego što se sastala sa Nalbandijanom.
Za sada nije poznato šta je bio predmet neslaganja, a prema rečima jednog neimenovanog američkog zvaničnika, nova verzija turske izjave doneta je u hotel, čime je prepreka potpisivanju dokumenta otklonjena.
Zbog odlaganja, drugi gosti na ceremoniji - visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, šefovi ruske i francuske diplomatije, Sergej Lavrov i Bernar Kušner, bili su prinuđeni da čekaju više od dva sata, dok je trajao sastanak američkih i jermenskih zvaničnika u obližnjem hotelu, naveo je Rojters.
Na kraju ceremonije, ni Davutoglu ni Nalbadijan nisu davali izjave.
Tenzijama u odnosima Turske i Jermenije posebno je doprinelo pitanje masovne deportacije i smrti više od milion Jermena između 1915. i 1917. godine u tadašnjem Otomanskom carstvu što Jerevan smatra genocidom.
Mapa puta o normalizaciji odnosa između Turske i Jermenije dogovorena je u aprilu ove godine, a nade u eventualni diplomatski prodor porasle su pred planiranu posetu jermenskog predsednika Serža Sarkisijana Turskoj 14. oktobra.
Sarkisijan će prisustvovati revanš meču fudbalskih reprezentacija dve zemlje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Moderna Jermenija koja je svoj oblik dobila kao sovjetska republika 1920. godine, diplomatske odnose sa Turskom imala je samo kao deo Sovjetskog Saveza.
Otkako je proglasila nezavisnost 1991. godine, vršila je pritisak da Turska prizna da su masovna ubistva Jermena u Prvom svetskom ratu predstavljala genocid.
Dva protokola uspostaviće diplomatske veze između Jerevana i Ankare i otvoriti jermensko-tursku granicu pod uslovom da ih parlamenti dve zemlje ratifikuju.
Uprkos protivljenjima u zemlji, ali posebno dijaspore, vladajuća koalicija Jermenije podržala je protokole.
Odnose dve zemlje dodatno je iskomplikovala turska podrška Azerbejdžanu u oružanom sukobu sa Jermenijom oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.
(agencije/MONDO)
Ceremonija je kasnila više od tri sata zbog teškoća koji su u poslednjem trenutku iskrsle oko planiranih govora posle potpisivanja.
Ceremoniji u Cirihu, pored predstavnika Švajcarske koja je posredovala u pregovorima Ankare i Jerevana, prisustvovali su i šefovi diplomatije, SAD, Rusije i Francuske, Hilari Klinton, Sergej Lavrov i Bernar Kušner.
Klintonova je pomogla da se izglade nesuglasice, koje su se pojavile u poslednjem trenutku, zbog primedbi jermenske strane, a u vezi sa izjavama koje je trebalo da budu pročitane na potpisivanju, zbog čega je ceremonija bila odložena više od tri sata.
Pošto se uputila na ceremoniju potpisivanja, američka državna sekretarka se vratila u hotel u Cirihu, gde je vodila duži telefonski razgovor sa Davutoglom, pre nego što se sastala sa Nalbandijanom.
Za sada nije poznato šta je bio predmet neslaganja, a prema rečima jednog neimenovanog američkog zvaničnika, nova verzija turske izjave doneta je u hotel, čime je prepreka potpisivanju dokumenta otklonjena.
Zbog odlaganja, drugi gosti na ceremoniji - visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, šefovi ruske i francuske diplomatije, Sergej Lavrov i Bernar Kušner, bili su prinuđeni da čekaju više od dva sata, dok je trajao sastanak američkih i jermenskih zvaničnika u obližnjem hotelu, naveo je Rojters.
Na kraju ceremonije, ni Davutoglu ni Nalbadijan nisu davali izjave.
Tenzijama u odnosima Turske i Jermenije posebno je doprinelo pitanje masovne deportacije i smrti više od milion Jermena između 1915. i 1917. godine u tadašnjem Otomanskom carstvu što Jerevan smatra genocidom.
Mapa puta o normalizaciji odnosa između Turske i Jermenije dogovorena je u aprilu ove godine, a nade u eventualni diplomatski prodor porasle su pred planiranu posetu jermenskog predsednika Serža Sarkisijana Turskoj 14. oktobra.
Sarkisijan će prisustvovati revanš meču fudbalskih reprezentacija dve zemlje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Moderna Jermenija koja je svoj oblik dobila kao sovjetska republika 1920. godine, diplomatske odnose sa Turskom imala je samo kao deo Sovjetskog Saveza.
Otkako je proglasila nezavisnost 1991. godine, vršila je pritisak da Turska prizna da su masovna ubistva Jermena u Prvom svetskom ratu predstavljala genocid.
Dva protokola uspostaviće diplomatske veze između Jerevana i Ankare i otvoriti jermensko-tursku granicu pod uslovom da ih parlamenti dve zemlje ratifikuju.
Uprkos protivljenjima u zemlji, ali posebno dijaspore, vladajuća koalicija Jermenije podržala je protokole.
Odnose dve zemlje dodatno je iskomplikovala turska podrška Azerbejdžanu u oružanom sukobu sa Jermenijom oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.
(agencije/MONDO)
