Oni su obećali da će se boriti protiv korupcije i unaprediti bezbednost a u to vreme mnogi Avganstanci su bili umorni od bahatosti i međusobnih sukoba mudžahedina tokom građanskog rata, a smatra de da su se prvi put pojavili u verskim školama, pod finansijskim pokrovitlejstvom Saudijske Arabije, propovedajući svoje tvrdo viđenje islama: muškarci su terani da puštaju brade, a žene su morale da nose burku koja im pokriva celo telo, zabranili su neislamsku televiziju, muziku i bioskope, a nisu odobravali ni obrazovanje devojaka, a uticaj im se širio brzinom kojom su uvodili sve strože verske zakone.
U septembru 1995. zauzeli su pokrajinu Herat, koja se graniči sa Iranom, a tačno godinu dana kasnije avganistansku prestonicu Kabul, svrgnuvši režim predsednika Burhanudina Rabanija, jednog od utemeljivača avganistanskih mudžahedina, koji su se opirali sovjetskoj okupaciji. Do 1998. talibani su imali kontrolu nad gotovo 90 odsto Avganistana.
Talibani su ranije ove godine rekli da žele "istinski islamski sistem" za Avganistan koji bi odredio prava žena i manjina, ali upozorili su da bi svi zakoni morali biti u skladu sa kulturnim tradicijama i verskim pravilima, a postoje indicije da je već zabranjeno ženama rad u pojedinim oblasima, a u Kabulu su prefarbani izlozi na kojima su žene.
Brzi napredak talibana poklopio se sa uklanjanjem američkih, britanskih i drugih stranih trupa, uključujući Australijance. Sjedinjene države su prvobitno objavile svoju nameru da potpuno napuste Avganistan do 11. septembra, na 20. godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar koji je ceo svet ostavio bez daha. Međutim, američki predsednik Džo Bajden povukao je većinu američkih trupa pre toga, označivši 20-godišnji sukob "večnim ratom" i rekavši da "želi da okonča američko ulaganje u krv i blago". Tokom rata poginulo je više od 150.000 ljudi. SAD su izgubile više od 2.000 vojnika i potrošile milijarde dolara, a desetine hiljada avganistanskih civila i vojnika je izgubilo je živote.
Ipak, optimizam da će država uspeti da se izbori sa talbanima, slomljen je predsendikovim napuštanjem zemlje, čiju su palatu zauzeli militanti, pa još uvek nije jasno šta će se dalje dešavati. Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova vlade rekao je da će postojati prelazna administracija dok talibani kažu da se to neće dogoditi, ali da će razgovarati o stvaranju "otvorene, inkluzivne islamske vlade".
Na međunarodnom aerodromu u Kabulu gomile ljudi su se preplavile asfaltom, očajnički pokušavajući da pobegnu iz Avganistana, od kojih su mnogi vladini radnici. Australija se pridružila sa više od 60 zemalja koje traže da se stranim zvaničnicima i Avganistancima omogući siguran izlazak iz zemlje ako žele da odu. Ali za one koji su zaostali u Avganistanu čeka neizvesna budućnost.
(MONDO/ABC News)
Partizan pao u Turskoj, prosuo sve u poslednjoj četvrtini: Osmani presudio crno-belima
Zvezdu njen div vodi u Top 10 Evrolige! Džoel Bolomboj se vratio u Arenu i odmah srušio Makabi
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Lesor se javio odmah iz bolnice: Čeka ga operacija, a njegova objava gađa pravo u srce
"Plašili smo se, molila sam doktore da ga ne puste sa lečenja": Strašna ispovest majke napadača (19) u školi u Zagrebu