Šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije su danas u Briselu uklonili poslednju prepreku za preustrojstvo institucija i mehanizma odlučivanja, a francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da će Ugovor iz Lisabona stupiti na snagu 1. decembra.
Sarkozi je rekao da su se on i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili da zajednički podrže kandidata za budućeg predsednika EU koji bi, prema Ugovoru iz Lisabona, mogao rukovoditi poslovima Unije s mandatom od dva puta po dve i po godine.
Francuski zvaničnici su, međutim, naglasili da je rasprava o kandidatima za to mesto tek u ranoj fazi.
Predsedavajući, švedski premijer Fredrik Reinfeld, saopštio je da je učinjen ustupak Češkoj kako bi i njen predsednik potpisao ratifikovani Ugovor iz Lisabona, ali da se mora sačekati 3. novembar da to potvrdi i češki Ustavni sud.
Reinfeld i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo su rekli da je na samitu EU podržan stav UN da zemlje u svetu izdvoje 100 milijardi evra za podmirivanje troškova smanjivanja za 20 odsto zagađivanja okoline štetnim izduvnim gasovima do 2020. godine, kako bi se sprečilo da zagrevanje planete premaši dva stepena Celzijusa.
Ostalo je još da se postigne dogovor o tome koliko bi koja od članica EU izdvojila za te potrebe, imajući u vidu određeni otpor u članicama Unije na istoku Evrope.
Evropska unija je spremna da do 2020. izbacivanja ugljendioksida u atmosferu smanji za 30 odsto u odnosu na 1990. godinu, a lideri EU su zatražili da se do 2050. godine to smanji za 50 odsto, s tim da razvijene zemlje emisiju gasova umanje do 85-90 odsto.
O tome bi na svetskom sastanku u decembru u Kopenhaganu, trebalo da se postigne opšti dogovor, iako siromašne zemlje smatraju da bi glavninu troškova morale da plate razvijene zemlje.
Evropska unija je, objasnio je švedski premijer, spremna da pre stupanja na snagu novog svetskog protokola o smanjivanju štetnih gasova 2012. godine, kao "hitna sredstva" izdvoji "dobrovoljnim prilozima" svojih članica pet do sedam milijardi evra za potrebe najsiromašnijih zemalja.
Važan dogovor je, po rečima predsednika Evropske komisije, postignut o tome da se sadašnje vanredne finansijske i poreske mere zadrže sve dok se u EU ne prevaziđe ekonomsko-finansijska kriza.
Utanačene su i znatno snažnije mere evropske dvadesetsedmorice za obuzdavanje ilegalne imigracije, a podržana je i strategija za razvoj baltičkog regiona, za šta Evropska komisija priprema fond od preko 50 milijardi dolara.
Strategija razvoja Baltika treba da posluži i za usvajanje sličnih poduhvata za ekonomski, saobraćajni i ekološki napredak i drugih regiona, a to se posebno odnosi na sliv Dunava.
(Beta)
Sarkozi je rekao da su se on i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili da zajednički podrže kandidata za budućeg predsednika EU koji bi, prema Ugovoru iz Lisabona, mogao rukovoditi poslovima Unije s mandatom od dva puta po dve i po godine.
Francuski zvaničnici su, međutim, naglasili da je rasprava o kandidatima za to mesto tek u ranoj fazi.
Predsedavajući, švedski premijer Fredrik Reinfeld, saopštio je da je učinjen ustupak Češkoj kako bi i njen predsednik potpisao ratifikovani Ugovor iz Lisabona, ali da se mora sačekati 3. novembar da to potvrdi i češki Ustavni sud.
Reinfeld i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo su rekli da je na samitu EU podržan stav UN da zemlje u svetu izdvoje 100 milijardi evra za podmirivanje troškova smanjivanja za 20 odsto zagađivanja okoline štetnim izduvnim gasovima do 2020. godine, kako bi se sprečilo da zagrevanje planete premaši dva stepena Celzijusa.
Ostalo je još da se postigne dogovor o tome koliko bi koja od članica EU izdvojila za te potrebe, imajući u vidu određeni otpor u članicama Unije na istoku Evrope.
Evropska unija je spremna da do 2020. izbacivanja ugljendioksida u atmosferu smanji za 30 odsto u odnosu na 1990. godinu, a lideri EU su zatražili da se do 2050. godine to smanji za 50 odsto, s tim da razvijene zemlje emisiju gasova umanje do 85-90 odsto.
O tome bi na svetskom sastanku u decembru u Kopenhaganu, trebalo da se postigne opšti dogovor, iako siromašne zemlje smatraju da bi glavninu troškova morale da plate razvijene zemlje.
Evropska unija je, objasnio je švedski premijer, spremna da pre stupanja na snagu novog svetskog protokola o smanjivanju štetnih gasova 2012. godine, kao "hitna sredstva" izdvoji "dobrovoljnim prilozima" svojih članica pet do sedam milijardi evra za potrebe najsiromašnijih zemalja.
Važan dogovor je, po rečima predsednika Evropske komisije, postignut o tome da se sadašnje vanredne finansijske i poreske mere zadrže sve dok se u EU ne prevaziđe ekonomsko-finansijska kriza.
Utanačene su i znatno snažnije mere evropske dvadesetsedmorice za obuzdavanje ilegalne imigracije, a podržana je i strategija za razvoj baltičkog regiona, za šta Evropska komisija priprema fond od preko 50 milijardi dolara.
Strategija razvoja Baltika treba da posluži i za usvajanje sličnih poduhvata za ekonomski, saobraćajni i ekološki napredak i drugih regiona, a to se posebno odnosi na sliv Dunava.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.