Prema njenim rečima, pejsmejkeri nikada zapravo ne ulaze u mašine za kremaciju jer bi baterije i velika toplota napravili "bum". Kejtlin je rekla:

"Kad sam radila kremacije, nikada se ne bih pouzdala u obrazac za autorizaciju da nam kaže da li je pokojnik imao pejsmejker, obično bih napipala kako viri na njihovim grudima i koristila bih se skalpelom da ga uklonim."

Ali, otkrila je da veštački kukovi zapravo "preživljavaju" peć, jer titanijum ostaje u jednom komadu.

U snimku, ona kaže: "Metal se mora ukloniti ručno ili velikim magnetom, i s njim se ne postupa kao sa biološkim otpadom, jer on nikada nije bio deo tela." Nastavila je:

"Porodica ima svako pravo da traži ovakve delove nazad, ali ja sam taj zahtev dobila tačno nula puta."

Godinama su ljudi koji rade na kremaciji obično izbacivali veštačke kukove i kolena, ali sada postoje kompanije u SAD-u i Evropi koje ih recikliraju kako bi napravile stvari kao što su putnih znakovi, delovi aviona i automobila.

Krematorijumi ne mogu baš da zarade na predmetima, jer je to "prilično jezivo", kaže Kejtlin, pa se doniraju za dobrotvorne projekte.

(MONDO)