Između Austrije i SAD u toku je žestok diplomatski i obaveštajni rat oko prodaje oružja sa Iranom, odbijanja dozvola za prelet, otpora kidnapovanju lica osumnjičenih za terorizam...
Između Austrije i Sjedinjenih Američkih Država u toku je žestok diplomatski i obaveštajni rat oko prodaje oružja sa Iranom, odbijanja dozvola za prelet, otpora kidnapovanju lica osumnjičenih za terorizam i još mnogo toga.
Sve je počelo najpre zahtevima američkih diplomata, a nakon što nisu uslišeni, CIA je pokušala u ministarstvima da progura svoje stavove.
Međutim i to nije uspelo pa je započeo pravi rat agenata, koji obiluje intrigama i provokacijama.
U tom ratu jedna žrtva je očigledno nekadašnji šef austrijske civilne obaveštajne službe "Savezne službe za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma" (BVT) Gert Rene Poli.
On je najpre bio izložen žestokim pretnjama agenata CIA, tvrdi bečki dnevnik "Kurir", a potom je, posle različitih optužbi, nateran da napusti službu, da bi mu sada istim metodama bila okončana i civilna karijera u nemačkom koncernu "Simens".
Sve je počelo 8. jula 2002. godine sporazumom između Austrije i Irana o saradnji na polju borbe protiv trgovine narkoticima.
Pozadina toga bio je akcioni plan EU protiv narkotika iz Avganistana.
S tim u vezi je austrijska policija organizovala sastanak eksperata u Austriji za iranske kolege, koji su tokom istog otkrili oružje, koje je prema njihovom mišljenju, idealno za borbu protiv oklopnih konvoja švercera narkoticima.
Radilo se o snajperskoj pušci marke "Štajer" tipa "HS 50", čiji metak probija i čelične ploče.
U oktobru 2003. je "Štajer" zatražio dozvolu za izvoz do 2.000 pušaka "HS 50" i 50.000 metaka u vrednosti od 8,8 miliona evra.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ernst Štraser i šefica diplomatije Ursula Plasnik u novembru 2004. godine završili su ovaj posao, i prva tranša od 800 pušaka je isporučena.
Ovim poslom Austrija je dospela na veoma klizav teren na kojem se čak i globalni igrači teško snalaze.
Dok su Iranci za Evropljane bili saveznici u borbi protiv narkotika, za vladu Džordža Buša ta zemlja je bila "Osovina zla" sa kojom ne treba sarađivati.
Još pre nego što je austrijska vlada izdala dozvole, za ovaj posao bilo je intervencija iz SAD i Velike Britanije na ambasadorskom nivou.
Ministar Štraser je u decembru 2004. godine neočekivano podneo ostavku i zamenila ga je Lize Prokop.
Američki ambasador Lajons Braun je odmah zatražio prijem kod Prokopove zahtevajući da se taj posao osujeti.
Međutim, Prokopova se tome usprotivila, što je dovelo do zahlađenja diplomatskih odnosa.
SAD su posle toga agenta CIA Marka K. iz Moskve premestili u Beč. On je, inače, 1995. godine uz pomoć jedne privatne vojne firme podržao hrvatsku ofanzivu na Krajinu protiv Srba.
Mark K. važi za agenta koji se šalje da bi obavio prljave poslove i Vašington je smatrao da je on prava osoba za inadžije u Beču.
Njegovim dolaskom počeo je rat na nivou agenata čija je žrtva raniji šef BVT.
(Tanjug, foto ilustracija Guliver/Getty Images)
Sve je počelo najpre zahtevima američkih diplomata, a nakon što nisu uslišeni, CIA je pokušala u ministarstvima da progura svoje stavove.
Međutim i to nije uspelo pa je započeo pravi rat agenata, koji obiluje intrigama i provokacijama.
U tom ratu jedna žrtva je očigledno nekadašnji šef austrijske civilne obaveštajne službe "Savezne službe za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma" (BVT) Gert Rene Poli.
On je najpre bio izložen žestokim pretnjama agenata CIA, tvrdi bečki dnevnik "Kurir", a potom je, posle različitih optužbi, nateran da napusti službu, da bi mu sada istim metodama bila okončana i civilna karijera u nemačkom koncernu "Simens".
Sve je počelo 8. jula 2002. godine sporazumom između Austrije i Irana o saradnji na polju borbe protiv trgovine narkoticima.
Pozadina toga bio je akcioni plan EU protiv narkotika iz Avganistana.
S tim u vezi je austrijska policija organizovala sastanak eksperata u Austriji za iranske kolege, koji su tokom istog otkrili oružje, koje je prema njihovom mišljenju, idealno za borbu protiv oklopnih konvoja švercera narkoticima.
Radilo se o snajperskoj pušci marke "Štajer" tipa "HS 50", čiji metak probija i čelične ploče.
U oktobru 2003. je "Štajer" zatražio dozvolu za izvoz do 2.000 pušaka "HS 50" i 50.000 metaka u vrednosti od 8,8 miliona evra.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ernst Štraser i šefica diplomatije Ursula Plasnik u novembru 2004. godine završili su ovaj posao, i prva tranša od 800 pušaka je isporučena.
Ovim poslom Austrija je dospela na veoma klizav teren na kojem se čak i globalni igrači teško snalaze.
Dok su Iranci za Evropljane bili saveznici u borbi protiv narkotika, za vladu Džordža Buša ta zemlja je bila "Osovina zla" sa kojom ne treba sarađivati.
Još pre nego što je austrijska vlada izdala dozvole, za ovaj posao bilo je intervencija iz SAD i Velike Britanije na ambasadorskom nivou.
Ministar Štraser je u decembru 2004. godine neočekivano podneo ostavku i zamenila ga je Lize Prokop.
Američki ambasador Lajons Braun je odmah zatražio prijem kod Prokopove zahtevajući da se taj posao osujeti.
Međutim, Prokopova se tome usprotivila, što je dovelo do zahlađenja diplomatskih odnosa.
SAD su posle toga agenta CIA Marka K. iz Moskve premestili u Beč. On je, inače, 1995. godine uz pomoć jedne privatne vojne firme podržao hrvatsku ofanzivu na Krajinu protiv Srba.
Mark K. važi za agenta koji se šalje da bi obavio prljave poslove i Vašington je smatrao da je on prava osoba za inadžije u Beču.
Njegovim dolaskom počeo je rat na nivou agenata čija je žrtva raniji šef BVT.
(Tanjug, foto ilustracija Guliver/Getty Images)
