Umro je sa samo 32 godine. Ni posle skoro nedelju dana njegovo telo nije davalo znake raspadanja. Sada se mnogi pitaju, da li je zapravo bio uopšte i mrtav tada.
Kada je Aleksandar Veliki umro u Vavilonu 323. godine pre nove ere, njegovo telo nije počelo da daje znake raspadanja punih šest dana, navode istorijski izveštaji.
Starim Grcima ovo je potvrdilo ono što su svi mislili o mladom makedonskom kralju i ono što je Aleksandar verovao o sebi - da nije običan čovek, već bog.
Sa samo 32 godine, osvojio je carstvo koje se prostiralo od Balkana do modernog Pakistana, i bio je na ivici nove invazije kada se razboleo i umro nakon 12 dana strašnih patnji. Istoričari su od tada raspravljali o njegovom uzroku smrti, predlažući sve, od malarije, tifusa i trovanja alkoholom do toga da je ubio neko od njegovih rivala.
Ali u novoj teoriji, jedan naučnik sugeriše da je Aleksandar možda patio od neurološkog poremećaja poznatog kao Žil-Bareov sindrom, koji je uzrokovao njegovu smrt. Ona takođe tvrdi da ljudi možda nisu primetili nikakve neposredne znake raspadanja na telu iz jednog jednostavnog razloga - jer Aleksandar još nije bio mrtav.
Kako navodi dr Katerin Hol, viši predavač na Medicinskom fakultetu na Novom Zelandu, piše u članku objavljenom u “The Ancient Histori Bulletin”, većina drugih teorija o tome šta je ubilo Aleksandra usredsredila se na mučnu groznicu i bol u stomaku koji je imao u danima pre smrti.
Zapravo, ističe ona, takođe je poznato da je tokom svoje bolesti razvio “progresivnu, simetričnu, uzlaznu paralizu“. I premda je bio jako bolestan, on je kontrolisao svoje mentalne sposobnosti sve do smrti.
Hol tvrdi da ŽBS, redak, ali ozbiljan autoimuni poremećaj u kojem imunološki sistem napada zdrave ćelije u nervnom sistemu, može objasniti ovu kombinaciju simptoma bolje od drugih teorija koje su iznete za Aleksandrovu smrt. Prema nenim rečima Aleksandar je verovatno dobio varijantu ŽBS koja je izazvala paralizu bez izazivanja konfuzije i nesvestice.
Ona zapravo tvrdi da Aleksandar možda nije ni umro kada su ljudi mislili da jeste.
Ističe da je sve veća paraliza koju je Aleksandar pretrpeo, kao i činjenica da je njegovom telu bilo potrebno manje kiseonika dok se gasilo, značilo da je njegovo disanje manje vidljivo.
Pošto su se u davna vremena lekari oslanjali na prisustvo ili odsustvo daha, a ne na puls, da bi utvrdili da li je pacijent živ ili mrtav, ona veruje da je Aleksandar možda bio lažno proglašen mrtvim pre nego što je zaista umro.
"Želela sam da podstaknem novu debatu i diskusiju i eventualno prepravim istorijske knjige tvrdeći da je Aleksandrova prava smrt šest dana kasnije nego što je ranije prihvaćeno. Njegova smrt je možda najpoznatiji slučaj lažne dijagnoze smrti ikada zabeležena", rekla je ona.
(MONDO)
