Premijer Švedske, čija zemlja trenutno predsedava EU, saopštio je da je odlučio da u utorak, 19. novembra, okupi u Briselu 27 šefova država ili vlada kako bi "pala" konačna odluka o prvom "predsedniku" i "šefu diplomatije" EU
Diplomate u Briselu ističu da belgijski premijer Herman van Rompej ima snažnu podršku da postane predsednik Saveta EU. - Izborom Van Rampeja Belgija reskira da ponovo zapadne u politički ćorsokak
Fredrik Rajnfelt, premijer Švedske, čija zemlja trenutno predsedava Evropskoj uniji, saopštio je da je odlučio da u utorak, 19. novembra, okupi u Briselu 27 šefova država ili vlada kako bi "pala" konačna odluka o prvom "predsedniku" i "šefu diplomatije" EU.
U intervjuu "Fajnenšel tajmsu" premijer Švedske, koja rukovodi procesom imenovanja predsednika Saveta EU i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, izavio je da je već postignut dogovor da budući predsednik Saveta EU bude bivši ili aktuelni premijer neke od 27 država članica EU.
Diplomate u Briselu ističu da belgijski premijer Herman van Rompej ima snažnu podršku da postane prvi evropski "predsednik", ali u igri su i dalje francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner, bivši britanski premijer Toni Bler i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker.
Ukoliko Van Rompej bude izabran za predsednika Saveta EU, Belgija reskira da ponovo zapadne u politički ćorsokak, rasplamsavanjem tenzija između Valonaca i Flamanaca, ocenila je agencija Rojters.
Van Rompej je prošlog decembra, kada je preuzeo funkciju premijera Belgije od svog prethodnika Iva Leterma, stavio tačku na 18-mesečnu krizu, a u slučaju da "pređe" na položaj u EU, flamanski demohrišćani će ponovo preuzeti na sebe odgovornost da izaberu novog premijera Belgije, a to će ponovo najverovatnije biti Leterm, navodi agencija.
Frankofoni Valonci već su izrazili protivljenje povratku čoveka, koji se devet meseci mučio da sastavi vladu, koja je potom propala pred Božić 2008.
Frankofoni dnevnik "Soar" objavio je u subotu da Rompej treba da napusti vladu samo ako na njegovo mesto dođe neko ravan njemu i zatražio od flamanskih demohrišćana da ne izaberu ponovo Leterma.
Izbor novog premijera Belgije je kompleksnije pitanje nego u bilo kojoj drugoj državi članici EU jer dovodi u pitanje opstanak celokupne vlade.
Belgijski premijer mora da dobije konsenzus Flamanaca (koji govore holandski), na severu, i frankofonih Valonaca, na jugu, i iscrta nove političke granice oko prestonice Brisela.
Poznavaoci prilika tvrde da ovo drugo mora biti urađeno pre narednih federalnih izbora, a da će u slučaju da na čelo vlade ponovo dođe Leterm doći do krize državne reforme.
"Van Rompej ima veće poverenje frankofona, ali to nije razlika crno-belo", izjavio je za Rojters politikolog Karl Devos sa Univerziteta Gent.
Leterm se zalagao u predizbornoj kampanji 2007. godine za davanje većih ovlašćenja belgijskim regionima, čemu su se Valonci suprotstavili bojeći se da bi to dovelo do raspada zemlje.
On je Valonce dodatno uzmenirio rekavši im da su ili isuviše lenji ili nedovoljno inteligentni, kada neće da nauče holandski jezik.
Flamanski demohrišćani mogu da se, umesto za Leterma, odluče za svog vodećeg ministra u kabinetu Stevena Vanakerea ili ponovo vrate Žan-Luka Deana, koji je bio na premijerskom mestu od 1992. do 1999. godine, a sada je predsedavajući franko-belgijske banke Deksia.
Pitanje je samo da li će bilo ko od njih dvojice uopšte pristati da preuzme u ruke "vruć krompir" ili je možda bolje ne dirati Belgiju i pronaći nekog drugog kandidata za kormilo EU, ocenila je britanska agencija.
(Tanjug)
Fredrik Rajnfelt, premijer Švedske, čija zemlja trenutno predsedava Evropskoj uniji, saopštio je da je odlučio da u utorak, 19. novembra, okupi u Briselu 27 šefova država ili vlada kako bi "pala" konačna odluka o prvom "predsedniku" i "šefu diplomatije" EU.
U intervjuu "Fajnenšel tajmsu" premijer Švedske, koja rukovodi procesom imenovanja predsednika Saveta EU i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, izavio je da je već postignut dogovor da budući predsednik Saveta EU bude bivši ili aktuelni premijer neke od 27 država članica EU.
Diplomate u Briselu ističu da belgijski premijer Herman van Rompej ima snažnu podršku da postane prvi evropski "predsednik", ali u igri su i dalje francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner, bivši britanski premijer Toni Bler i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker.
Ukoliko Van Rompej bude izabran za predsednika Saveta EU, Belgija reskira da ponovo zapadne u politički ćorsokak, rasplamsavanjem tenzija između Valonaca i Flamanaca, ocenila je agencija Rojters.
Van Rompej je prošlog decembra, kada je preuzeo funkciju premijera Belgije od svog prethodnika Iva Leterma, stavio tačku na 18-mesečnu krizu, a u slučaju da "pređe" na položaj u EU, flamanski demohrišćani će ponovo preuzeti na sebe odgovornost da izaberu novog premijera Belgije, a to će ponovo najverovatnije biti Leterm, navodi agencija.
Frankofoni Valonci već su izrazili protivljenje povratku čoveka, koji se devet meseci mučio da sastavi vladu, koja je potom propala pred Božić 2008.
Frankofoni dnevnik "Soar" objavio je u subotu da Rompej treba da napusti vladu samo ako na njegovo mesto dođe neko ravan njemu i zatražio od flamanskih demohrišćana da ne izaberu ponovo Leterma.
Izbor novog premijera Belgije je kompleksnije pitanje nego u bilo kojoj drugoj državi članici EU jer dovodi u pitanje opstanak celokupne vlade.
Belgijski premijer mora da dobije konsenzus Flamanaca (koji govore holandski), na severu, i frankofonih Valonaca, na jugu, i iscrta nove političke granice oko prestonice Brisela.
Poznavaoci prilika tvrde da ovo drugo mora biti urađeno pre narednih federalnih izbora, a da će u slučaju da na čelo vlade ponovo dođe Leterm doći do krize državne reforme.
"Van Rompej ima veće poverenje frankofona, ali to nije razlika crno-belo", izjavio je za Rojters politikolog Karl Devos sa Univerziteta Gent.
Leterm se zalagao u predizbornoj kampanji 2007. godine za davanje većih ovlašćenja belgijskim regionima, čemu su se Valonci suprotstavili bojeći se da bi to dovelo do raspada zemlje.
On je Valonce dodatno uzmenirio rekavši im da su ili isuviše lenji ili nedovoljno inteligentni, kada neće da nauče holandski jezik.
Flamanski demohrišćani mogu da se, umesto za Leterma, odluče za svog vodećeg ministra u kabinetu Stevena Vanakerea ili ponovo vrate Žan-Luka Deana, koji je bio na premijerskom mestu od 1992. do 1999. godine, a sada je predsedavajući franko-belgijske banke Deksia.
Pitanje je samo da li će bilo ko od njih dvojice uopšte pristati da preuzme u ruke "vruć krompir" ili je možda bolje ne dirati Belgiju i pronaći nekog drugog kandidata za kormilo EU, ocenila je britanska agencija.
(Tanjug)
