Aktuelni predsednik Trajan Basesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, ali ne dovoljno da izbegne drugi krug, pokazuju ankete sprovedene na biralištima.
Aktuelni predsednik Trajan Basesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, ali ne dovoljno da izbegne drugi krug, pokazuju ankete sprovedene na biralištima.
Basesku će se u drugom krugu, 6. decembra suočiti sa liderom levice Mirčeom Džoanom.
Prema istraživanju agencija INSOMAR i CURS, Basesku je osvojio između 33 i 34 odsto glasova, dok je Džoana, bivši ambasador u Vašingtonu, osvojio između 31 i 32 odsto.
Ovi izbori vide se kao ključni za rešenje vladine krize zbog koje je odgođena pomoć Međunarodnog monetarnog fonda i oživljavanje ekonomskih i političkih reformi.
Ko god da pobedi u drugom krugu, igraće ključnu ulogu u imenovanju novog premijera i formiranju vlade, umesto koalicione vlade levog centra koja je pala u oktobru.
Analitičari ocenjuju da su u pitanju najvažniji izbori od pada komunizma.
U prvom krugu učestvovalo je 12 kandidata. Svaki predsednički kandidat obećavao je da će izvesti zemlju iz krize i pobediti siromaštvo, ali nijedan nije spominjao bolne rezove bez kojih nema 20 milijardi evra novčane infuzije iz kase MMF-a.
MMF traži da se usvoji restriktivan budžet, da se smanji državna uprava, penzije i zamrznu plate.
Iako je ekonomija prethodnih godina značajno rasla, Rumuni su ostali među najsiromašnijim Evropljanima.
Osim ekonomske, Rumuniju potresa i politička kriza nakon što se u oktobru raspala vladajuća koalicija, jer je deset ministara iz redova socijaldemokrata podnelo ostavku. Krnji kabinet Emila Boka oboren je u Parlamentu.
Uz prvi krug predsedničkih izbora, u Rumuniji je održan i referendum o reorganizaciji i smanjenju broja poslanika u Parlamentu.
Referendum se odnosi na smanjenje broja poslanika na 300 i prelazak na jednodomni parlament. Trenutno zakonodavnu vlast u Rumuniji vrše dva doma, u kojima ima ukupno 471 poslanik.
(Srna)
Basesku će se u drugom krugu, 6. decembra suočiti sa liderom levice Mirčeom Džoanom.
Prema istraživanju agencija INSOMAR i CURS, Basesku je osvojio između 33 i 34 odsto glasova, dok je Džoana, bivši ambasador u Vašingtonu, osvojio između 31 i 32 odsto.
Ovi izbori vide se kao ključni za rešenje vladine krize zbog koje je odgođena pomoć Međunarodnog monetarnog fonda i oživljavanje ekonomskih i političkih reformi.
Ko god da pobedi u drugom krugu, igraće ključnu ulogu u imenovanju novog premijera i formiranju vlade, umesto koalicione vlade levog centra koja je pala u oktobru.
Analitičari ocenjuju da su u pitanju najvažniji izbori od pada komunizma.
U prvom krugu učestvovalo je 12 kandidata. Svaki predsednički kandidat obećavao je da će izvesti zemlju iz krize i pobediti siromaštvo, ali nijedan nije spominjao bolne rezove bez kojih nema 20 milijardi evra novčane infuzije iz kase MMF-a.
MMF traži da se usvoji restriktivan budžet, da se smanji državna uprava, penzije i zamrznu plate.
Iako je ekonomija prethodnih godina značajno rasla, Rumuni su ostali među najsiromašnijim Evropljanima.
Osim ekonomske, Rumuniju potresa i politička kriza nakon što se u oktobru raspala vladajuća koalicija, jer je deset ministara iz redova socijaldemokrata podnelo ostavku. Krnji kabinet Emila Boka oboren je u Parlamentu.
Uz prvi krug predsedničkih izbora, u Rumuniji je održan i referendum o reorganizaciji i smanjenju broja poslanika u Parlamentu.
Referendum se odnosi na smanjenje broja poslanika na 300 i prelazak na jednodomni parlament. Trenutno zakonodavnu vlast u Rumuniji vrše dva doma, u kojima ima ukupno 471 poslanik.
(Srna)
