Delovi ljudskog tela su bili pretvoreni u predmete za domaćinstvo - odrana lica su korišćena kao zidne zavese, prsluk je bio napravljen od ljudskog torzoa.
Svet ih pamti kao najsurovije i najbrutalnije serijske ubice. Monstruoznost njihovih zločina je neverovatna. Upozoravamo vas da ono što ćete pročitati može za neke da bude veoma uznemirujuće.
1. Harold Šipman - Doktor Smrt koji je ubio 218 pacijenata
Jedan od najsmrtonosnijih serijskih ubica u istoriji bio je oženjeni porodični čovek koji je uspeo da ugura 218 dokazanih ubistava (veruje se da ih ima i više) dok je radio kao popularni britanski lekar. Harold Šipman je započeo svoj ubilački pohod 1972. i veruje se da je ubio najmanje 71 pacijenta dok je radio u svojoj prvoj ordinaciji, a udvostručio taj broj tokom rada u drugoj ordinaciji kojoj se pridružio nakon što se posvađao sa kolegama koji su ga smatrali arogantnim, grubim i previše samouverenim.
Konačno, 1998. i lokalni pogrebnik i drugi lekar primetili su neobično veliki broj sertifikata o kremaciji koje je Šipman potpisao. Takođe su primetili upadljive sličnosti kod samih nedavno preminulih pacijenata - većina su bile starije žene koje su nađene kako sede potpuno obučene, a ne u krevetu kao što bi to obično bio slučaj sa teškim bolesnicima. Uprkos ovim tragovima, ova početna istraga je loše vođena, što je Šipmanu omogućilo da nastavi da ubija.
Kasnije te godine ćerka njegove poslednje žrtve, advokat Ketlin Grundi, tvrdila je da je on ne samo ubio njenu majku, već je pokušao i da stvori novi, lažni testament, navodeći ga kao svog jedinog naslednika. Za razliku od svojih ranijih žrtava, Grundi nije kremirana, a obdukcija je otkrila smrtonosno visok nivo dijamorfina (droga koju je Šipman koristio za većinu ubistava). Zvanično je optužen za 15 ubistava, a osuđen je na doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovne slobode. Umro je četiri godine kasnije, 2004. godine, nakon što je izvršio samoubistvo u svojoj ćeliji. Nikada nije priznao nijedno ubistvo.
2. Udavala se da bi ubijala - Bel Ganes
Žena koja je postala poznata kao „Plavobrada dama “ emigrirala je u Ameriku iz Norveške 1881. godine, nastanivši se u Čikagu gde se udala za kolegu inače norveškog imigranta. Par je imao četvoro dece (od kojih je dvoje umrlo mlado) i držali su prodavnicu slatkiša. Do 1900. prodavnica je misteriozno izgorela, a njen muž je bio mrtav. Iako se i jedno i drugo dogodilo pod sumnjivim okolnostima, Ganes je uspela da prikupi višestruke isplate polisa osiguranja što joj je omogućilo da kupi farmu u La Portu u Indijani.
Ubrzo se ponovo udala, a samo osam meseci kasnije njen drugi muž je umro. Ganes je tvrdila da je zadobio smrtonosnu opekotinu od vrele vode i da ga je udarila teška mašina za mlevenje mesa po glavi. Dok je istraga vođena, nije bilo dokaza o prevari pa je usledila još jedna pozamašna isplata osiguranja. Zatim je počela da postavlja novinske oglase u potrazi za trećim mužem, uz uslov da potencijalni udvarači moraju da posete njenu farmu u Indijani. Nekoliko potencijalnih udvarača krenulo je na put, ali se nikada nisu vratili. Preživeo je samo jedan.
Niko sa sigurnošću ne zna koliko je ljudi Bel Ganes ubila. Februara 1908. požar je opustošio farmu. Na zgarištu su nađena i tela njene preostale dece i obezglavljeni leš žene. Iako su zvaničnici identifikovali da se radi o Bel Ganes , sumnja se brzo proširila, jer je telo bilo mnogo manje od visoke, teške Bele. Potraga za njenom nestalom glavom (koja se nikada nije pojavila) dovela je do jezivog otkrića skoro desetina tela, uključujući nestale prosce i nekoliko dece. Rej Lamfer, bivši radnik na farmi kojeg je otpustila nekoliko godina ranije i kasnije tvrdila da joj je pretio da će je ubiti je uhapšena. Suđeno mu je ali je na kraju osuđena samo za podmetanje požara. Belina prava sudbina ostaje nepoznata, iako su pojedini tvrdili da su je videli i to decenijama nakon njene smrti
3. Ed Gein: Inspiracija iza Psiha i Hanibala
Čovek čiji su jezivi i užasni postupci inspirisali autore filmova “Psiho”, “Kad jaganjci utihnu” i “Teksaški masakr motornom testerom”, odrastao je u izolovanoj oblasti Viskonsina. Bio je zlostavljano dete oca alkoholičara i puritanske i dominantne majke koja je svom sinu usadila patološki strah i od žena i od seksa. Kada su mu otac, brat i majka umrli u periodu od 5 godina, on je ostao sam na porodičnoj farmi, gde je na kraju ogradio delove kuće pretvarajući je u svojevrsno svetilište za svoju majku.
Trinaest godina kasnije, lokalna policija stigla je na farmu, prateći dojavu o nestaloj vlasnici gvožđare Bernis Vorden. Otkrili su njen leš bez glave koji je visio naopačke. Tokom pretrage imanja otkrili su gomilu užasa i mnogima je pozlilo! Bilo je zaista nezamislivog užasa. Delovi ljudskog tela su bili pretvoreni u predmete za domaćinstvo - lica koja su korišćena kao zidne zavese i prsluk sastavljen od ljudskog torza. Mnogi od ovih jezivih predmeta bili od tela koje je Gein iskopavao iz grobova. Pored pomenute Bernis Vorden ubio je još jednu ženu. Tvrdio je da je koristio delove tela da sastavi novu verziju svoje voljene majke.
Njemu je dijagnostikovana šizofrenija i proglašen je nesposobnim za suđenje. Deceniju kasnije, osuđen je za jedno od ubistava, ali je u vreme zločina proglašen neuračunljivim. Ostatak života proveo je u duševnoj bolnici.
4. Džon Vejn Gejsi: Nastupao je kao klovn na dečijim zabavama
Za većinu svojih komšija u predgrađu Čikaga, Džon Vejn Gejsi bio je prijateljski nastrojen čovek koji je organizovao popularne žurke u kraju, volontirao u lokalnom odboru Demokratske stranke i često je nastupao kao klovn na lokalnim dečijim zabavama. Ali Gejsi, koji je već odležao u zatvoru zbog seksualnog napada na tinejdžera, skrivao je užasnu tajnu.
Godine 1978, kada je 15-godišnji dečak koji je poslednji put viđen sa Gejsijem (tinedjžer je trebalo da bude zaposlen kod njega kao građevinski gradnik) nestao, policija je dobila nalog za pretres Gejsijeve kuće. Tamo su pronašli odeću nekoliko mladića za koje je ranije prijavljen nestanak. U prostoru od 4 metra ispod kuće, odakle je dopirao izuzetno neprijatan miris, pronašli su tela 29 dečaka i tinejdžera koje je Gejsi silovao i ubio. Tela su bila u fazi raspadanja. Gejsina bivša žena se godinama žalila na miris, ali je Gejsi to pripisao buđi koja izaziva vlaga. Policija je bila na meti kritika i osuda jer su članovi porodica nekoliko žrtava ranije ukazivali na Gejsija kao na mogućeg osumnjičenog. Pored tela pronađenih u njegovoj kući, Gejsi je priznao da je ubio još nekoliko muškaraca, bacivši njihova tela u obližnje jezero. Njegovi pokušaji da sve pripiše tome da je navodno lud su propali. Osuđen je i pogubljen smrtonosnom injekcijom 1994.
5. Džefri Damer: Svoje prvo ubistvo počinio je sa 18 godina
Džefri Damer je počinio svoje prvo ubistvo 1978. godine, kada je imao samo 18 godina. Ubijao je sve do hapšenja 1991. godine, nakon što je Afroamerikanac pobegao iz njegovih kandži i pozvao policiju u blizini Milvokija u Viskonsinu. Kada je žrtva odvela policiju nazad u stan njegovog otmičara, otkrili su fotografije raskomadanih tela, odsečenih glava i genitalija nekoliko drugih muškaraca i kadu punu kiseline koju je Damer koristio kako bi uništio tela nekih od svojih 17 žrtava.
Damer je napustio koledž i vojsku i živeo sa raznim članovima porodice pre nego što ga je baka izbacila i nastanio se u stanu u Milvokiju. Tri godine pre hapšenja 1991. godine — i sa nekoliko ubistava koja je imao iza sebe — Damer je osuđen za drogiranje i seksualno zlostavljanje mladog tinejdžera. Nakon što je odslužio samo godinu dana, pušten je na slobodu. Nastavio je da ubija. Fokus su mu sada prevashodno bili mladići koji nisu bili belci.
Damerovo senzacionalno suđenje, koje sadrži jezive opise kako jede delove tela nekih svojih žrtava i priznanja nekrofilije, obnovilo je interesovanje sveta za serijske ubice. Godine 1992. Damer je osuđen na 957 godina zatvora, ali ga je ubio zatvorenik samo dve godine kasnije.
6. Ted Bandi: Prvo televizijsko suđenje za ubistvo
Zgodan, dobro obrazovan i pun šarma, Ted Bandi je delovao kao sve samo ne kao serijski ubica. Zbog toga je njegov decenijski niz ubistava u više država bio još veće iznenađenje za sve. Majka ga je rodila dok jkao tinejdžerka a Bandi nikada nije saznao identitet svog oca. Odgajan je verujući da mu je baka zapravo majka (a majka zapravo njegova sestra).
Nakon teške adolescencije, Bandi je diplomirao na Univerzitetu u Vašingtonu i ubrzo je krenuo u svoj ubilački pohod, ubivši svoju prvu žrtvu u Sijetlu 1966. Fokusirajući se prvenstveno na atraktivne koleginice sa koledža, Bandi je počinio niz ubistava širom severozapadnog Pacifika. Nastavio je put Jute i Kolorada, ubivši još nekoliko žena pre nego što je uhapšen. Uprkos tome što je osuđen za otmicu, uspeo je da pobegne iz policijskog pritvora ne jednom, već dva puta, dok je čekao suđenje u Koloradu. Preselio se na Floridu, gde je ubio nekoliko članova sestrinstva i svoju poslednju žrtvu, 12-godišnju devojčicu koju je silovao i ubio.
Kada je Bandi konačno uhapšen dok je vozio ukradeni automobil nedelju dana nakon njegovog poslednjeg ubistva, njegovo suđenje je brzo postalo medijska senzacija. Bilo je to prvo suđenje za ubistvo koje je u potpunosti bilo emitovano na televiziji, a u njemu je Bandi bio jedan od svojih branilaca. Postao je medijska zvezda, dočekujući novinare u svoju ćeliju, primajući pisma divljenja od zaljubljenih obožavateljki (jednu od njih je čak i oženio) i pružajući beskrajnu listu tragova o dodatnim ubistvima koja je možda počinio, u nadi da će odložiti njegovo pogubljenje. To mu nije uspelo. Pogubljen je na električnoj stolici 1989. godine, a pravi broj njegovih žrtava nije poznat.
7. Džek Trbosek: Postoji preko 100 mogućih osumnjičenih
Godine 1888. londonski kvart Vajtčepel bio je poprište izveštaja o opakom serijskom ubici koji vreba gradskim ulicama. Neidentifikovani ludak je mamio prostitutke na zamračene trgove i sporedne ulice pre nego što bi im prerezao vratove i sadistički osakatio njihova tela nožem za rezbarenje. Tog leta i jeseni, pet žrtava je pronađeno iskasapljenih u okrugu Ist End, što je izazvalo medijsku pomamu i poteru za ljudima širom grada. Ubica je navodno poslao više pisama londonskoj policijskoj službi (poznatoj i kao Skotland Jard), u kojima se podsmeva policajcima i spekuliše se o ubistvima koja dolaze.
Bez modernih forenzičkih tehnika, viktorijanska policija nije uspela da istražuje gnusne zločine Trboseka. Nakon što je ubio svoju poslednju žrtvu u novembru, činilo se da je ubica nestao kao duh. Slučaj je konačno zatvoren 1892. godine, ali Džek Trbosek je ostao trajni izvor fascinacije. Najpopularnije teorije sugerišu da je ubicino razumevanje anatomije i vivisekcije značilo da je on verovatno bio mesar ili hirurg. Predloženo je preko 100 mogućih osumnjičenih.
8. H.H. Holms: Farmaceut koji je izgradio "zamak" za ubijanje
H.H. Holms je svoju ranu karijeru proveo kao prevarant osiguranja pre nego što se preselio u Ilinois pre Svetskog sajma u Čikagu 1893. da bi radio kao farmaceut. Tamo je Holms sagradio ono što je nazvao “zamak“ za ubijanje. Bila je to trospratna gostionica koju je tajno pretvorio u sablasnu komoru za mučenje. Neke sobe su bile opremljene skrivenim špijunkama, gasovodima, zamkama i zvučno izolovanim prostorijama, dok su druge imale tajne prolaze, merdevine i hodnike koji su vodili u ćorsokak. Postojao je i otvor koji je vodio do podruma, gde je Holms postavio hirurški sto, peć, pa čak i srednjevekovni sto za mučenje.
I pre i tokom Svetskog sajma, Holms je vodio mnoge žrtve – uglavnom mlade žene – u svoju jazbinu samo da bi ih ugušio otrovnim gasom i odveo u svoj podrum na užasne eksperimente. Zatim je ili bacio tela u svoju peć ili odrao kožu a skelete prodao medicinskim školama. U isto vreme, Holms je radio na prevarama u osiguranju — prikupljao je novac od kompanija za životno osiguranje. Holms je konačno uhvaćen kada je jedan od njegovih zaverenika dojavio policiji nakon što Holms nije uspeo da mu isplati novac koji mu duguje. Holms je na kraju osuđen za ubistva četiri osobe, ali je priznao još najmanje 27 ubistava pre nego što je obešen 1896.
(MONDO)
