• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KATASTROFA U KOMŠILUKU KOJU NIKO NE ŽELI DA PRIZNA: Najveća stopa smrtnosti od kovida u EU, čak 90 odsto NEVAKCINISANIH

Broj umrlih u jednoj balkanskoj zemlji porastao na 23.718.

respirator korona Izvor: YouTube/ABC News/printscreen

Na globalnoj rang listi smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom po glavi stanovnika, trenutno vodi Bugarska i to svega dve nedelje pre održavanja vanrednih izbora, koji će biti 14. novembra.

U glavnoj bugarskoj bolnici za hitne slučajeve medicinski radnici vode tešku bitku dok je porast broja slučajeva koronavirusa preplavio krhki zdravstveni sistem u zemlji.

Možda će vas zanimati

Posle relativno mirnog leta, Bugarska je sada teško pogođena još jednim talasom pandemije jer nije preduzela strože mere suzbijanja korona virusa.

Zdravstveni problem su pojačani produženom političkom krizom koja je ostavila zemlju bez redovne vlade od prošlog proleća, narušavajući poverenje javnosti u institucije.

Bugarski zdravstveni zvaničnici za trenutnu nevolju sa virusom u zemlji krive nepoverenje javnosti u vakcine i vladu - samo 1 od 4 osobe su potpuno vakcinisane.

U petak je više od 7.553 osobe bilo na bugarskim odeljenjima za COVID-19, uključujući 656 na intenzivnoj nezi. Više od 90 odsto pacijenata nije vakcinisano, pokazuju podaci. Pored toga, prijavljeno je 5.178 novih infekcija i još 124 smrtna slučaja, čime je broj umrlih u zemlji porastao na 23.718.

Ova balkanska država u poslednje dve nedelje je imala najveću stopu smrtnosti od COVID-19 u 27 zemalja Evropske unije.
Kolaps sistema u Bugarskoj

"Trenutno prolazimo kroz jedan od najtežih perioda od početka pandemije“, rekao je Georgi Georgijev, šef odeljenja intenzivne nege u Pirogovoj, glavnoj urgentnoj bolnici u Sofiji.

Intenzivna nega bolnice pretvorena je u kovid centar sa tri odvojene sobe za lečenje pacijenata kojima su potrebni intubacija i ventilatori, i dadatno 10 soba za pacijente sa blažim simptomima.

Georgijev ističe da 30 odsto pacijenata sa koronom u bolnici u nekom trenutku mora da bude intubirano. On je za porast zaraza okrivio rasprostranjeni skepticizam u vezi sa vakcinama među Bugarima, koji su zemlju pretvorili u najmanje vakcinisanu naciju u EU.

Možda će vas zanimati

Ruža Smilova, programska direktorka Centra za liberalne strategije sa sedištem u Sofiji, naglasila je da svakog dana Bugarska izgubi ekvivalent jednoj avionskoj nesreći.

Ipak, sumorni naslovi nisu učinili da stanovništvo poštuje mere. Protesti su izbili u nekoliko gradova protiv zelenih potvrda ili sertifikata koji su postali obavezni za ulazak u tržne centre ili restorane.

Zemlja je u jeku teške političke krize, obeležene višemesečnim protestima koji su počeli prošle godine pozivajući na ostavku populističke vlade koju predvodi Bojko Borisov i njegova partija Gerb (Grb), koja je na vlasti od 2009.

Od tada su dva puta organizovani parlamentarni izbori, u aprilu i julu, ali pobedničke stranke nisu uspele da formiraju vladajuću koaliciju. Trenutno, zemlju vodi prelazna vlada koja je oklevala da donese strože mere iz straha od reakcije javnosti.

Nepoverenje u vlast

Bugarska je bila jedna od ključnih imperija u jugoistočnoj Evropi u srednjem veku, a ti periodi bili su presecani značajnim periodima kada je bila deo Vizantijskog ili Osmanskog carstva. Osim između 12. i 13. veka – perioda prekinutog mongolskom invazijom – zemlja je ponovo stekla nezavisnost tek 1878.

Saveznik Nemačke u oba svetska rata, zemlja je postala komunistička država-satelit SSSR-a 1945. Padom Berlinskog zida 1989. i raspadom Sovjetskog Saveza Bugarska je prošla kroz bolan period tranzicije ka kapitalizmu, kao i većina drugih. zemlje jugoistočne Evrope.

Komunistički period je, posebno, doveo građane do nepoverenja u preveliko prisustvo vlade u njihovim životima - posebno u vlast koja ne izgleda uvek najefikasnija ili posebno zainteresovana da dobrobit svojih građana stavi ispred svojih ličnih interesa, što je i dalje glavna pritužba protiv Borisova.

Upravo ta opreznost je izazvala široko rasprostranjeno oklevanje u vezi sa vakcinom.

"Nepoverenje u vakcinu u Bugarskoj je uglavnom rezultat nedostatka održive kampanje koju podržava država u korist vakcinacije. Država je uradila jako malo, pre mesec dana je počela prva kampanja za promociju vakcinacije“, objasnila je Ruža Smilova.

Možda će vas zanimati

Globalno nepoverenje u vakcinu AstraZeneka – koje se videlo i u nekoliko drugih zemalja EU – takođe nije pomoglo.

"Iako nismo imali problema sa pristupom vakcinama, imamo mnogo veću ponudu AstraZeneke u poređenju sa Fajzerom i Modernom. Prijavljeni neželjeni efekti u vezi sa AstraZenekom jedan su od razloga zašto su ljudi počeli da sumnjaju da li uopšte treba da se vakcinišu“, rekla je ona.

Za neke je to takođe značilo da bi trebalo da sumnjaju u postojanje virusa generalno, a procenjuje se da jedna trećina stanovništva pripada toj grupi.

Antivakseri veliko biračko telo

Antivakseri su veliko biračko telo u očima domaćih političara. Brojni, uglavnom, populistički ili otvoreni nacionalistički akteri koji se bore za vlast u predstojećem krugu izbora pokušavaju da se oslanjaju na ovo osećanje. U izbornim debatama nedeljama pre glasanja obično se pojavljuju marginalne i nacionalističke stranke koje izražavaju kovid-skeptična osećanja.

"Vazraždane, ultranacionalistička stranka krajnje desnice, bila je glavni glas u kampanji protiv vakcinacije, i oni su na korak od prelaska praga za ulazak u parlament. Ali čak su se i centrističke partije poigravale sa ovom retorikom“, istakla je Smilova.

Navodna antielitna partija "Ima takvog naroda" na čelu sa TV voditeljem i muzičarem Slavijem Trifonovim, koja je prva u julu, takođe je igrala na kartu antivaksera uoči julskih izbora.

Uprkos pobedi, Trifonovljeva partija se borila da formira vladu i očekuje se da će ovoga puta njihov rezultat biti lošiji. Zbog toga su sada u svojoj kampanji potpuno ignorisali košmarnu situaciju u zemlji.

Stranke koje su u julu prešle cenzus, poput Demokratske Bugarske i Stand Up! Get Out! (Ustanite!Izađite!), kao i IMRO na čelu sa desničarskim nacionalistom Krasimirom Karakačanovim, koji nije prošao na prethodnim izborima, sve se bore za podršku uoči izbora.

Ruža Smilova, međutim, smatra da su stranke koje ne podržavaju otvoreno antivaksere takođe krive što ne pokušavaju da budu glas razuma. Naprotiv – neki su otvoreno ismevali opasnost koju predstavlja COVID-19 umesto da zauzmu čvrst stav u korist vakcinacije.

"Mnogi od njih su se zarazili tokom drugog ili trećeg talasa, a nakon oporavka dali su izjave da se još neće vakcinisati“, rekla je Smilova.

"Mnogi političari u Bugarskoj su ili podsticali antivakserska osećanja ili nisu činili ništa da ih zaustave", dodala je ona.

Jedine stranke sa platformom za vakcinaciju su partija turske manjine, Pokret za prava i slobode i Gerb.

Predsednik Radev je taj koji može da spreči državu od daljeg pustošenja virusom, smatra Smilova – ali ne pre izbora.

"Odgovornost za rešavanje ovog pitanja je na predsedniku. On je taj koji je imenovao prelaznu vladu“, rekla je ona.

"On je jedini koji u suštini sada može da preuzme odgovornost, međutim, ne očekujem da će to učiniti jer se kandiduje za reizbor. Tako da ne očekujem da će se stvari promeniti pre izbora u novembru“, zaključila je Ruža Smilova.

(MONDO/Juronjuz)

Pročitajte i ovo:

Inicijalizacija u toku...

Komentari 4

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milan

Farmaceutska mafijo ti li si???

Miša K.

A obdokucije ništa ne postoje nema ih dakle umre neko nakon nekog testa na koji niko ništa ne daje garancije da je i 10% tačan i nakon tog testa ako čovek umre BEZ OBDOKUCIJE umro od korone?Ko su ti ljudi koji priključuju na respiratore imena i prezimena?Gde je zapisnik na šta su po Zakonu dužni da vode o svakom pacijentu koliko je pacijent pre smrti primio kiseonika iz respiratora?Zašto se jednom ko uđe u covid bolnici čak i onaj sa blažim simptomima nebitno vakcinisan ili nevakcinisan ZABRANJUJE FIZIČKI OD STRANE OBEZBEĐENJA BOLNICE da izađe iz bolnicu na sopstveni zahtev čak i na zahtev porodice?

Ivan

@Miša K. Zato sto ubijaju ljude po bolnicama.

MONDO REPORTAŽA