Vojni američki brod "USS Indianopolis" je u julu 1945. godine dostavio ključne komponente za prvu atomsku bombu na jedno ostrvo u Pacifiku odakle će 6. avgusta to oružje sravniti Hirošimu u Japanu. Ali, pre toga, 28. jula, "Indijanopolis" je isplovio iz Guama bez pratnje, kako bi se našao sa ratnim brodom "USS Idaho" na Filipinima i pripremio se za dalju invaziju na Japan.
Sledeći dan je prošao mirno, a "Indijanopolis" se kretao oko 30 kilometara na sat kroz nepregledni Pacifik. Dok je sunce zalazilo, mornari su igrali karte, čitali knjige ili razgovarali sa sveštenikom na brodu, ocem Tomasom Konvejom. Ali, nedugo nakon ponoći, japanski torpedo je pogodio "Indijanopolis" i napravio veliku štetu na boku i pramcu velikog broda. Gotovo odmah se vatra proširila i usledila je velika eksplozija zbog 3.500 galona goriva za avione koje se nalazilo na brodu. Eksplozija je prepolovila "Indijanopolis" koji je potonuo za samo 12 minuta. U tom trenutku je na njemu bilo 1.196 ljudi, ali je samo 900 mornara preživelo potop i ostalo da čeka spas u vodi. Ali, njihov košmar - koji je kasnije opisan kao najgori napad ajkula u istoriji - tek je počinjao.
Kada je svanulo 30. jula, preživeli mornari su plutali u vodi, a čamaca za spasavanje nije bilo dovoljno. Preživeli su tražili mrtve u vodi kako bi uzeli njihove prsluke za spasavanje za one koji nisu imali. U nadi da će uspeti da održe neki privid reda u ovom haosu, preživeli su počeli da formiraju grupe - neke su bile manje, dok su druge brojale i 300 mornara - na otvorenom moru. Uskoro će početi da ih muči jako Sunce, žeđ - i ajkule.
Predatore je privukao zvuk eksplozije i potopljavanja broda, a onda i koprcanje i krv u vodi. Iako mnogo vrsta ajkula živi na otvorenom moru, nijedna nije tako agresivna kao okeanska beloperka, a na osnovu kasnijih svedočenja napada koji su bili svi blizu površine vode, istoričari su zaključili da je najverovatnije upravo ova vrsta ta koja je bila odgovorna za masakr koji je usledio.
Prve noći ajkule su se fokusirale na mrtve koji su plutali, ali je borba preživelih u vodi privukla još više krvoločnih životinja koje su mogle da osete njihove pokrete kroz receptore na svom telu i na stotine metara udaljenosti. Kako se fokus ajkula prebacio onda na žive, posebno ranjene i one koji su krvarili, mornari su se trudili da se izoluju od svakog ko je imao otvorene rane, a kada bi neko umro, gurali su telo što dalje od sebe u nadi da će žrtvovanjem leša izbeći da oni završe u čeljustima. Mnogi su bili paralisani od straha, u nemogućnosti da čak piju i jedu iz malih rezervi koje su uspeli da spasu sa broda. Jedna grupa preživelih je napravila kobnu grešku kada su otvorili konzervu s hranom, ali pre nego što su stigli da uzmu prvi zalogaj, miris mesa je privukao jato ajkula oko njih. Ostali su se odmah ratosiljali hrane s mesom kako ne bi rizikovali drugi nalet velikog broja predatora.
Gozba za ajkule je trajala danima, a nije bilo naznaka da je pomoć na putu. Američka mornarica je presrela poruku s japanske podmorice da je razorila "Indijanopolis", ali je ta poruka odbačena kao trik da se namame američki čamci za spasavanje u zasedu. U međuvremenu, mornari s "Indijanopolisa" su shvatili da su im najveće šanse za preživljavanje ako su u grupi, ili još idealnije - u centru grupe. Muškarci na ivicama grupe, ili još gore, sami, bili su najpodložniji napadima ajkula.
Kako su dani prolazili, mnogi preživeli su izgubili bitku sa vrućinom i nedostatkom pijaće vode, ili su dobili halucinacije koje su ih nanele da piju morsku vodu što je ravno smrtnoj kazni zbog trovanja od soli. Oni koji su na taj način pokušali da reše problem žeđi su odlazili u potpuno ludilo, dok su ih drugi gledali kako im kreće pena na usta i otiče im jezik. Često su bili jednaka pretnja ostalim preživelim mornarima kao i ajkule koje su kružile u dubinama ispod, jer su mnoge svoje saborce odvukli u smrt ispod površine vode dok su umirali.
Nakon 11 časova ujutru četvrtog dana od kada je počela agonija za preživljavanje u neprijateljskoj vodi, avion mornarice je spazio preživele mornare "Indijanopolisa" i brzo preko radija zvao pomoć. U roku od nekoliko sati, još jedan morski avion kojim je rukovodio poručnik Ejdrijen Marks, došao je na mesto nesreće i spustio još čamaca za spasavanje i drugih zaliha. Kada je Marks video da muškarce u vodi napadaju ajkule, on je odbio da sluša naređenja i sleteo u vodu koja je vrvela od predatora, pa avionom skupljao preživele direktno iz vode - prvo one kojima je pomoć bila najpotrebnija.
Malo posle ponoći, brod "USS Dojl" je stigao i pomogao da se i poslednji preživeli izvuku iz vode. Od originalne posade "Indijanopolisa" koja je brojala 1.196 hiljada ljudi, a 900 njih završilo u vodi nakon što je brod potopljen, samo 317 mornara je ostalo tog poslednjeg dana spasavanja. Iako nije poznato koji je tačno broj preživelih u toku ta četiri dana stradao usled napada ajkula, te brojke mogu biti od nekoliko desetina pa i do skoro 200 ljudi. Drugi su podlegli povredama, ili umrli od nedostatka vode i hrane. U svakom slučaju, ovo je jedna od najvećih katastrofa u istoriji američke mornarice, ali i najveći zabeleženi masakr za koji su bile odgovorne ajkule.
(Mondo)
"Bilo je čudnih odluka...": Drčelić se oglasio nakon poraza Zvezde u Evroligi!
Partizan u ABA mora da dobije pojačanje: Željko mu našao ulogu, da ne bude prvi precrtan!
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Partizan nemilosrdan u ABA, gazi redom: Pukla stotka, crno-beli ne daju vrh tabele!