Vođa Al Kaide Osama bin Laden bio je na dohvat američkih snaga u avganistanskim planinama Tora Bora 2001. godine i propuštena je prilika da tada bude zarobljen, kaže se u novom izveštaju američkog Senata.
Vođa Al Kaide Osama bin Laden bio je na dohvat američkih snaga u avganistanskim planinama Tora Bora 2001. godine i propuštena je prilika da tada bude zarobljen, kaže se u novom izveštaju američkog Senata.
Izveštaj je pripremila demokratska većina u senatskom Komitetu za spoljne odnose, na zahtev predsednika Komiteta, demokrate Džona Kerija.
Izveštaj je izrađen uoči objavljivanja odluke predsednika Baraka Obame o slanju dodatnih trupa u Avganistan, i mogao bi da se tumači kao upozorenje onima koji se protive slanju većeg broja američkih vojnika u tu zemlju, navodi agencija AP.
Keri je dugo zastupao stanovište da je administracija Obaminog prethodnika Džordža Buša propustila priliku da uhvati Bin Ladena i njegove glavne pomoćnike kada su se krili u planinama Tora Bora u istočnom Avganistanu samo tri meseca posle terorističkih napada u SAD u septembru 2001. godine.
"Uklanjanje vođe Al Kaide sa bojnog polja pre osam godina ne bi eliminisalo svetsku pretnju od ekstremizma. Ali odluke koje su otvorile vrata njegovom bekstvu u Pakistan, dozvolile su Bin Ladenu da postane jaka simbolična figura koja i dalje privlači stalan priliv novca i inspiriše fanatike širom sveta", navodi se u izveštaju.
Izveštaj kaže da taj nezavršeni posao predstavlja "izbubljenu šansu koja je zauvek promenila tok sukoba u Avganistanu i budućnost međunarodnog terorizma".
U izveštaju se izričito kaže da se Bin Laden skrivao u planinama Tora Bora kada su SAD imale kapacitet da organizuju brzi napad na njega sa više hiljada vojnika.
U njemu se navodi da se na osnovu analize postojećih dokumenata, otvorenih državnih zapisnika i razgovora sa učesnicima, "otklanja bilo kakva sumnja i jasno ukazuje da je Bin Laden bio na dohvat ruke u Tora Bori".
Kako se navodi u izveštaju, oko 16. decembra 2001. Bin Laden i njegovi telohranitelji napustili su avganistanske planine a da im nije pružen nikakav otpor i nestali su u plemenskoj oblasti Pakistana, u kojoj se, kako se veruje, on i sada nalazi.
Umesto velikog napada na Bin Ladena, manje od 100 američkih komandosa sa avganistanskim borcima pokušalo je da mu uđe u trag, a veliki deo tada raspoloživih američkih snaga nije uključen u akciju.
Tadašnji američki ministar odbrane Donald Ramsfeld smatrao je da bi angažovanje suviše velikog broja američkih vojnika mogao da izazove negativan efekat među Avganistancima, dok su neki drugi zvaničnici smatrali da nema dovoljno dokaza o tome gde se nalazi Bin Laden, navodi agencija AP.
(Beta)
Izveštaj je pripremila demokratska većina u senatskom Komitetu za spoljne odnose, na zahtev predsednika Komiteta, demokrate Džona Kerija.
Izveštaj je izrađen uoči objavljivanja odluke predsednika Baraka Obame o slanju dodatnih trupa u Avganistan, i mogao bi da se tumači kao upozorenje onima koji se protive slanju većeg broja američkih vojnika u tu zemlju, navodi agencija AP.
Keri je dugo zastupao stanovište da je administracija Obaminog prethodnika Džordža Buša propustila priliku da uhvati Bin Ladena i njegove glavne pomoćnike kada su se krili u planinama Tora Bora u istočnom Avganistanu samo tri meseca posle terorističkih napada u SAD u septembru 2001. godine.
"Uklanjanje vođe Al Kaide sa bojnog polja pre osam godina ne bi eliminisalo svetsku pretnju od ekstremizma. Ali odluke koje su otvorile vrata njegovom bekstvu u Pakistan, dozvolile su Bin Ladenu da postane jaka simbolična figura koja i dalje privlači stalan priliv novca i inspiriše fanatike širom sveta", navodi se u izveštaju.
Izveštaj kaže da taj nezavršeni posao predstavlja "izbubljenu šansu koja je zauvek promenila tok sukoba u Avganistanu i budućnost međunarodnog terorizma".
U izveštaju se izričito kaže da se Bin Laden skrivao u planinama Tora Bora kada su SAD imale kapacitet da organizuju brzi napad na njega sa više hiljada vojnika.
U njemu se navodi da se na osnovu analize postojećih dokumenata, otvorenih državnih zapisnika i razgovora sa učesnicima, "otklanja bilo kakva sumnja i jasno ukazuje da je Bin Laden bio na dohvat ruke u Tora Bori".
Kako se navodi u izveštaju, oko 16. decembra 2001. Bin Laden i njegovi telohranitelji napustili su avganistanske planine a da im nije pružen nikakav otpor i nestali su u plemenskoj oblasti Pakistana, u kojoj se, kako se veruje, on i sada nalazi.
Umesto velikog napada na Bin Ladena, manje od 100 američkih komandosa sa avganistanskim borcima pokušalo je da mu uđe u trag, a veliki deo tada raspoloživih američkih snaga nije uključen u akciju.
Tadašnji američki ministar odbrane Donald Ramsfeld smatrao je da bi angažovanje suviše velikog broja američkih vojnika mogao da izazove negativan efekat među Avganistancima, dok su neki drugi zvaničnici smatrali da nema dovoljno dokaza o tome gde se nalazi Bin Laden, navodi agencija AP.
(Beta)
