Lideri nekadašnjeg Sovjetskog Saveza stoje iza pokušaja atentata na papu Jovana Pavla Drugog 1981. godine, navodi se u izveštaju posebne komisije italijanskog parlamenta.
Lideri nekadašnjeg Sovjetskog Saveza stoje iza pokušaja atentata na papu Jovana Pavla Drugog 1981.godine, navodi se u izveštaju posebne komisije italijanskog parlamenta.
"Ova komisija veruje da je rukovodstvo Sovjetskog Saveza pokretač inicijative za uklanjanje pape Jovana Pavla", navodi se u nacrtu izveštaja koji će se pred paralamentom naći do kraja meseca.
Agenciji Rojters uvid u izveštaj omogućio je predsednik komisije, senator Paolo Gucanti.
"Oni su svoju odluku preneli vojnoj službi bezbednosti koja je imala zadatak da obavi sve neophodne pripreme za izvršenje tako gnusnog zločina, bez presedana u moderno vreme", dodaje se.
Parlamentarna komisija utvrdila je, takodje, da su delovi bugarske tajne službe bili uključeni u pripreme, ali ocenjeno je da je to bio samo pokušaj da se skrene pažnja sa činjenice da je Sovjetski Savez imao ključnu ulogu.
U taj izveštaj na 36 strana uključen je i širi izveštaj parlamentarne Komisije "Mitrohin", koja je istraživala informacije visokog sovjetskog službenika tokom hladnog rata Vasilija Mitrohina, koji je 1992. godine prebegao u Britaniju.
Turski državljanin Mehmet Ali Agdža pucao je na papu Jovana Pavla Drugog 13. maja 1981. godine na Trgu svetog Petra u Rimu. Agdža je odmah uhapšen a kasnije i osudjen za pokušaj ubistva.
U to vreme, dogadjaji u Poljskoj, zemlji porekla pape Jovana Pavla Drugog, pokrenuli su domino efekat u istočnoevropskom bloku, koji je doveo do sloma komunizma 1989. godine.
Papa je snažno podržavao opozicioni poljski sindikat "Solidarnost" i mnogi istoričari su saglasni u oceni da je presudno doprineo obrazovanju prve slobodno izabrane vlade u istočnom bloku a kasnije i rušenju Berlinskog zida.
Italijansko tužilaštvo na sudjenju 1986. nije uspelo da dokaže optužbe da je bugarska služba bezbednosti, u ime Sovjetskog Saveza, unajmila Agdžu da ubije poglavara Rimokatoličke crkve.
Kako se navodi u izveštaju, "bugarske vlasti u to vreme su lagale kao i svedoci koje su poslali. Dodaje se da "svakako postoji" odgovornost nekih delova bugarske tajne službe.
Bugarska vlada odbacila je navode iz izveštaja.
Portparol bugarskog ministarstva spoljnih poslova Dimitar Cančev rekao je da je za Bugarsku taj slučaj zaključen presudom suda u Rimu, u martu 1986. godine.
Gucanti je rekao da je komisija odlučila da ponovo otvori slučaj 2005. godine, nakon što je objavljena knjiga Jovana Pavla. Papa u toj knjizi navodi da je uveren da Agdža nije inicijator atentata, već da je "to neko drugi organizovao i naručio".
On je dodao da komisija poseduje fotografije na kojima se vidi da je Sergej Antonov, Bugarin koji je oslobodjen optužbi na sudjenju 1986, bio sa Agdžom na Trgu svetog Petra u vreme atentata.
(Beta)
