Vođa kampanje Baraka Obame održao je predavanje u Zagrebu o tome kako je iskorišćen Internet u pobedi prvog crnog predsednika SAD.
Dejvid Plaf, vođa i glavni strateg izborne kampanje američkog predsednika Baraka Obame, održao je u četvrtak predavanje u Zagrebu u jeku kampanje za izbor hrvatskog predsednika o tome kako je iskorišćena Internet tehnologija u kreiranju pobede prvog crnog predsednika SAD.
"Neopevani heroj", kako ga je Obama opisao u svom pobedničkom govoru, u detalje je opisao na predavanju u organizaciji beogradske firme Ginger RCA i zagrebačke agencije Da!, strategiju koju su koristili tokom više od dve godine i sve prepreke na koje su nailazili.
Događaj je privukao nekoliko stotina marketingaša, političara, novinara iz čitavog regiona, među kojima i izvršnog direktora RTV B92 Verana Matića i potpredsednicu Delta Holdinga Milku Forcan.
Iako je Plaf vrlo stidljiv, pa je medijima dozvolio da snimaju samo prvih pet minuta svog predavanja, svako u sali se zapitao da li je on skinuo Obamu ili američki predsednik njega u pokretima i gestikulaciji, načinu na koji drži pažnju slušalaca i intonaciji.
Njegovo predavanje se fokusiralo na to kako je Internet tehnologija iskorišćena za klasične aktivnosti u predizbornim kampanjama. Obama je na samom početku izborne trke bio autsajder za koga se sumnjalo da može da pobedi glavnog demokratskog kandidata, sadašnju državnu sekretarku Hilari Klinton, a kasnije i republikanskog kandidata Džona Mekejna.
U početku je Obama imao tek par hiljada volontera, uglavnom u državi Ilinois, odakle je došao u Senat sa mesta guvernera. Bez ljudstva, bez novca na samom početku, njegov izborni štab je postigao svojevrsno čudo i uspeo da okupi milione Amerikanaca da dobrovoljno rade za Obamu i daju novac za kampanju.
Na kraju su sakupili 700 miliona dolara, od čega pola milijarde putem Interneta. Koristeći socijalne mreže (pre svega Facebook i sajt Baraka Obame koji je bio svojevrsna socijalna mreža pristalica) Obamin izborni štab je uspeo da pridobije nove volontere i sigurne glasove na mestima gde do tada ni jedan kandidat nije stizao i u slojevima stanovništva koje nikada do tada nije izlazilo na izbore.
Tako je prosečno svaki Obamin podržavalac dao 86 dolara za kampanju. U velikoj većini to su bili penzioneri i studenti. Oni nisu samo davali novac, već su baš putem Interneta bili motivisani da regrutuju nove ljude i da prikupljaju sredstva od novih ljudi.
Do Obamine kampanje u američku politiku finansijski su bili uključeni bogataši, koji daju najveći deo sredstava, i srednja klasa, ljudi prosečnog imovinskog stanja. Plaf i izborni štab su uspeli da uključe obične siromašne građane koji su tretirani na isti način kao i najbogatiji.
Internet je iskorišćen i za organizovanje volontera u kampanji. U početku je Barak Obama govorio na malim skupovima sa po 10, 20, maksimum hiljadu prisutnih. Njegov tim je uspeo da okupi na Internetu šest miliona ljudi koji su radili za kampanju. Polovina tih ljudi nikad ranije nije bilo politički angažovano.
Ti ljudi su korišćeni za rad u realnom prostoru, da distribuiraju propagandni materijal, da organizuju promotivne skupove, da prikupljaju sredstva za kampanju.
Ovo ne samo da je omogućilo da Obamina poruka stigne do svih krajeva Amerike već je dala i jedan novi kvalitet kampanji. "Kada ja krenem svojim rođacima i prijateljima da pričam o politici oni se odmah isključe. Jednostavno, znaju šta ću da im kažem. Ali, kada neko nov krene da im priča, oni se svi okrenu i počnu da ga slušaju", objasnio je Plaf kako je Obamina kampanja dobila dodatnu uverljivost.
"Kada imamo ovako brz razvoj tehnologije, živa reč, gde jedna osoba šalje direktnu poruku drugoj, ima još jači značaj."
Treći način korišćenja Interneta je bilo obaveštavanje glasača. Ovo se nije svodilo samo na širenje političkih poruka, već i na detaljno i jasno objašnjavanje strategije i taktike kampanje svim volonterima u Obaminoj kampanji.
Budućim glasačima je do detalja opisano šta se radi u kampanji, koji su njeni ciljevi, date su im jasne informacije o tome kako se troše sredstva.
“Naš cilj bio je da ljude koji imaju veru u Obamu dobro obavestimo, da im omogućimo pristup informacijama i da ih pustimo da sami donose zaključke i na taj način motivišu druge. Ti isti ljudi borili su se da razuvere one koji su imali sumnje u bilo kakve dezinformacije”, rekao je Plaf."Neopevani heroj", kako ga je Obama opisao u svom pobedničkom govoru, u detalje je opisao na predavanju u organizaciji beogradske firme Ginger RCA i zagrebačke agencije Da!, strategiju koju su koristili tokom više od dve godine i sve prepreke na koje su nailazili.
Događaj je privukao nekoliko stotina marketingaša, političara, novinara iz čitavog regiona, među kojima i izvršnog direktora RTV B92 Verana Matića i potpredsednicu Delta Holdinga Milku Forcan.
Iako je Plaf vrlo stidljiv, pa je medijima dozvolio da snimaju samo prvih pet minuta svog predavanja, svako u sali se zapitao da li je on skinuo Obamu ili američki predsednik njega u pokretima i gestikulaciji, načinu na koji drži pažnju slušalaca i intonaciji.
Njegovo predavanje se fokusiralo na to kako je Internet tehnologija iskorišćena za klasične aktivnosti u predizbornim kampanjama. Obama je na samom početku izborne trke bio autsajder za koga se sumnjalo da može da pobedi glavnog demokratskog kandidata, sadašnju državnu sekretarku Hilari Klinton, a kasnije i republikanskog kandidata Džona Mekejna.
U početku je Obama imao tek par hiljada volontera, uglavnom u državi Ilinois, odakle je došao u Senat sa mesta guvernera. Bez ljudstva, bez novca na samom početku, njegov izborni štab je postigao svojevrsno čudo i uspeo da okupi milione Amerikanaca da dobrovoljno rade za Obamu i daju novac za kampanju.
Na kraju su sakupili 700 miliona dolara, od čega pola milijarde putem Interneta. Koristeći socijalne mreže (pre svega Facebook i sajt Baraka Obame koji je bio svojevrsna socijalna mreža pristalica) Obamin izborni štab je uspeo da pridobije nove volontere i sigurne glasove na mestima gde do tada ni jedan kandidat nije stizao i u slojevima stanovništva koje nikada do tada nije izlazilo na izbore.
Tako je prosečno svaki Obamin podržavalac dao 86 dolara za kampanju. U velikoj većini to su bili penzioneri i studenti. Oni nisu samo davali novac, već su baš putem Interneta bili motivisani da regrutuju nove ljude i da prikupljaju sredstva od novih ljudi.
Do Obamine kampanje u američku politiku finansijski su bili uključeni bogataši, koji daju najveći deo sredstava, i srednja klasa, ljudi prosečnog imovinskog stanja. Plaf i izborni štab su uspeli da uključe obične siromašne građane koji su tretirani na isti način kao i najbogatiji.
Internet je iskorišćen i za organizovanje volontera u kampanji. U početku je Barak Obama govorio na malim skupovima sa po 10, 20, maksimum hiljadu prisutnih. Njegov tim je uspeo da okupi na Internetu šest miliona ljudi koji su radili za kampanju. Polovina tih ljudi nikad ranije nije bilo politički angažovano.
Ti ljudi su korišćeni za rad u realnom prostoru, da distribuiraju propagandni materijal, da organizuju promotivne skupove, da prikupljaju sredstva za kampanju.
Ovo ne samo da je omogućilo da Obamina poruka stigne do svih krajeva Amerike već je dala i jedan novi kvalitet kampanji. "Kada ja krenem svojim rođacima i prijateljima da pričam o politici oni se odmah isključe. Jednostavno, znaju šta ću da im kažem. Ali, kada neko nov krene da im priča, oni se svi okrenu i počnu da ga slušaju", objasnio je Plaf kako je Obamina kampanja dobila dodatnu uverljivost.
"Kada imamo ovako brz razvoj tehnologije, živa reč, gde jedna osoba šalje direktnu poruku drugoj, ima još jači značaj."
Treći način korišćenja Interneta je bilo obaveštavanje glasača. Ovo se nije svodilo samo na širenje političkih poruka, već i na detaljno i jasno objašnjavanje strategije i taktike kampanje svim volonterima u Obaminoj kampanji.
Budućim glasačima je do detalja opisano šta se radi u kampanji, koji su njeni ciljevi, date su im jasne informacije o tome kako se troše sredstva.
"Mi u štabu nismo bili sigurni da li ćemo da pobedimo. Znali smo samo načine kako da stignemo do pobede. Međutim, najbitnije je da su glasači, ljudi znali da lideri znaju kuda ih vode, a za to je iskorišćena tehnologija", rekao je Plaf.
"Naše video poruke koje smo distribuirali preko YouTube-a nisu rađene po scenarijima, već iznutra, autentično. Ljudi su to prepoznavali i uzvraćali tako što su učestvovali u kampanjama u mejnstrim medijima za koje je isto bilo zabranjeno korišćenje scenarija. U svetu u kome ima sve više informacija, gde se ukidaju barijere za razmenu informacija, politička poruka mora da bude autentična."
Koristeći tehnologiju Obamin izborni štab je uspeo da prevaziđe i problem koji nastaje zbog iscepkanosti medijskog prostora. Gomile TV kanala, novina, Internet sajtova, radio stanica, reklama, bilborda obrušavaju se na primaoca poruke. Da bi do njega moglo da se dopre potrebno je mnogo novca i maksimalno uigranih volontera.
"Reklama na televiziji, Internet oglas, Barak Obama, volonteri morali su istog dana da imaju istu priču. U protivnom glasač kaže: 'Ako ne umeš da vodiš kampanju, kako misliš da vodiš državu?'"
"U kampanji nema dranja, vrištanja... Moraš da budeš miran, vođen jasnim ciljevima, a ne ličnim procenama. Koliko para skupljaš, koliko volontera privlačiš, koliko kilometara prelaziš su pitanja na koja moraš da odgovaraš."
Izborni štab Baraka Obame nije bio demokratičan u određivanju ciljeva, priznaje Plaf, ali već na taktičkom nivou mora da se sluša glasačko telo. Oni bolje znaju šta je karakteristika njihove lokalne sredine i upravo su milioni volontera iskorišćeni za prikupljanje informacija o tome šta se dešava na terenu.
Naravno, uspešna politička kampanja zahteva i kvalitetnog kandidata. "Obama je bitan. Energiju nije stvarala tehnologija, već kandidat. Ali, njegov poseban kvalitet je bio što se nije plašio prepuštanja kontrole, jer to više nije rizik, već obaveza. Povratna informacija od strane glasača mora da se omogući", zaključio je Plaf.
Na pitanje kako će tehnologija uticati na izborne kampanje u Evropi Plaf ističe da je u Evropi penetracija mobilnih telefona veća nego u Amereci gde preovladava Internet. Stoga misli da će se u budućnosti poruke izbornih kandidata prenositi direktno preko mobilnih telefona koji sve češće sadrže i Internet aplikacije.
"Možemo da zamislimo situaciju da dok idete ulicom neko vam pošalje video i vi ga odmah prosledite svojim prijateljima. Ili, iz lokalnog izbornog štaba stigne vam poruka da je hitno potrebno deset volontera i vi u trenutku odlučujete da li ćete se tamo pojaviti ili ne."
U zaključku predavanja Dejvid Plaf ističe da se predsednička kampanja ne završava samo pobedom na izborima, već da je važno nastaviti kontakt sa biračima, držati ih obaveštene i obraćati pažnju na njihove reakcije.
"Jedino ako se svi uključimo u izbor naših predstavnika na lokalnom, državnom i globalnom nivou možemo da doprinesemo da svet bude jedan i onakav kakav želimo da bude”, izjavio je na kraju predavanja.
(MONDO, Boris Milićević)
