Arheolozi su pronašli dokaze o postojanju kanibalizma masovnih razmera u jednoj grobnici staroj oko 7 000 godina na jugozapadu Nemačke, piše list "Antikviti".
Autori kažu da njihova otkrića predstavljaju redak dokaz postojanja kanibalizma u periodu ranog neolita u Evropi.
U grobnici u blizini sela Herksejm pronađeno je oko 500 ostataka ljudi za koje se veruje da su bili žrtve kanibalizma.
"Ostaci namerno iskasapljenih ljudi uključuju decu, pa čak i nerođene bebe", kažu naučnici.
Iskopavanja na ovoj nemačkoj lokaciji rađena su prvi put 1996. godine, a zatim ponovo 2005. i 2008. godine.
Glavni arheolog Bruno Bulestin, sa Univerziteta u Bordou, rekao je mreži Bi-Bi-Si da su on i njegove kolege pronašli ljudske kosti na kojima je vidljivo da su ili namerno odsečene ili slomljene, što ukazuje na kanibalizam.
"Videli smo kosti životinja koje su spremljene na ražnju, ali smo dokaze o pečenju na ražnju našli i na ljudskim kostima", rekao je Bulestin.
On je dodao da je teško dokazati da li su te kosti namerno pripremane za nečiji obrok.
Neki naučnici odbacili su teoriju kanibalizma rekavši da uklanjanje mesa sa kostiju može biti deo nekog pogrebnog obreda.
Bulestin, međutim, tvrdi da su ljudski ostaci "namerno kasapljeni" i da postoje dokazi da su delovi tela žvakani.
Period ranog neolita je vreme kada se u centralnoj Evropi prvi put raširila zemljoradnja i arheolozi veruju da kanibalizam u Evropi nije bio uobičajena pojava već pre izuzetak vezan za određene periode, najvjerovatnije u vreme gladi.
(Srna)
Autori kažu da njihova otkrića predstavljaju redak dokaz postojanja kanibalizma u periodu ranog neolita u Evropi.
U grobnici u blizini sela Herksejm pronađeno je oko 500 ostataka ljudi za koje se veruje da su bili žrtve kanibalizma.
"Ostaci namerno iskasapljenih ljudi uključuju decu, pa čak i nerođene bebe", kažu naučnici.
Iskopavanja na ovoj nemačkoj lokaciji rađena su prvi put 1996. godine, a zatim ponovo 2005. i 2008. godine.
Glavni arheolog Bruno Bulestin, sa Univerziteta u Bordou, rekao je mreži Bi-Bi-Si da su on i njegove kolege pronašli ljudske kosti na kojima je vidljivo da su ili namerno odsečene ili slomljene, što ukazuje na kanibalizam.
"Videli smo kosti životinja koje su spremljene na ražnju, ali smo dokaze o pečenju na ražnju našli i na ljudskim kostima", rekao je Bulestin.
On je dodao da je teško dokazati da li su te kosti namerno pripremane za nečiji obrok.
Neki naučnici odbacili su teoriju kanibalizma rekavši da uklanjanje mesa sa kostiju može biti deo nekog pogrebnog obreda.
Bulestin, međutim, tvrdi da su ljudski ostaci "namerno kasapljeni" i da postoje dokazi da su delovi tela žvakani.
Period ranog neolita je vreme kada se u centralnoj Evropi prvi put raširila zemljoradnja i arheolozi veruju da kanibalizam u Evropi nije bio uobičajena pojava već pre izuzetak vezan za određene periode, najvjerovatnije u vreme gladi.
(Srna)
Pridruži se MONDO zajednici.