Evropski lideri dogovorili su se u Briselu da zemljama u razvoju u naredne tri godine na raspolaganje stave 7,2 milijarde evra za borbu protiv klimatskih promena. Na klimatskom samitu UN u Kopenhagenu je, istovremeno, došlo do pooštravanja sukoba između bogatih i zemalja u razvoju.
"Finansiranju pomoći zemljama u razvoju doprineće svih 27 država članica Unije", rekao je predsedavajući EU, švedski premijer Fredrik Rajnfelt, na završnoj konferenciji za novinare samita šefova država i vlada EU koji se juče i danas održavao u Briselu.
Suma oko koje su se evropski lideri danas dogovorili znatno je viša od šest milijardi evra, koliko je ranije planirano da se izdvoji u tu svrhu.
"Evropska unija preuzela je na sebe pravičan deo troškova i nadam se da će i ostale razvijene države učiniti isto", rekao je Rajnfelt, izražavajući nadu da će današnja odluka Unije doprineti postizanju sporazuma na konferenciji o klimatskim promenama koja se održava u Kopenhagenu.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je, međutim, da je ova ponuda "uslovljena", a Rajnfelt je precizirao da će "tokom konferencije u Kopenhagenu videti postoji li akcija ostalih razvijenih država".
Finansiranje borbe protiv klimatskih promena, odnosno smanjenja ispuštanja štetnih gasova, predstavlja, kao što se i pretpostavljalo, glavnu prepreku za postizanje jedinstvenog sporazuma koji bi zamenio Protokol iz Kjota koji ističe 2012. godine, i to je bila najvažnija tema dvodnevnog sastanka lidera evropskih zemalja.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun održali su zajedničku konferenciju za novinare pre ove završne i na njoj su saopštili da će njihove dve zemlje ovom evropskom naporu u naredne tri godine doprineti sa najmanje po 1,7 milijardi evra, ali još nije jasno koliko će ostale evropske zemlje morati pojedinačno da izdvoje. "Današnja ponuda pokazaće da smo ozbiljni u suočavanju sa globalnim problemom klimatskih promena", rekao je Braun, dodajući da je cilj EU da "do 2020. godine svoje ispuštanje štetnih gasova smanji za 30 odsto".
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da EU želi da se uvede i globalni porez na finansijske transakcije kako bi se pomoglo finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Prema njegovim rečima, lideri EU zatražili su od Komisije i Međunarodnog monetarnog fonda da razmotre različite načine "inovativnog finansiranja", a ovakav porez bio bi potreban jer razvijene zemlje, koje imaju slab privredni rast i sve veći budžetski deficit, ne mogu da zemljama u razvoju obezbede dovoljna sredstva za ispunjavanje ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.
Na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u Kopenhagenu je došlo do pooštravanja sukoba između bogatih zemalja i onih u razvoju, jer su Kina i njeni istomišljenici optužili SAD da "ugrožavaju svet" time što odbijaju da izdvoje više pomoći za svet u razvoju, objavio je britanski "Dejli telegraf".Suma oko koje su se evropski lideri danas dogovorili znatno je viša od šest milijardi evra, koliko je ranije planirano da se izdvoji u tu svrhu.
"Evropska unija preuzela je na sebe pravičan deo troškova i nadam se da će i ostale razvijene države učiniti isto", rekao je Rajnfelt, izražavajući nadu da će današnja odluka Unije doprineti postizanju sporazuma na konferenciji o klimatskim promenama koja se održava u Kopenhagenu.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je, međutim, da je ova ponuda "uslovljena", a Rajnfelt je precizirao da će "tokom konferencije u Kopenhagenu videti postoji li akcija ostalih razvijenih država".
Finansiranje borbe protiv klimatskih promena, odnosno smanjenja ispuštanja štetnih gasova, predstavlja, kao što se i pretpostavljalo, glavnu prepreku za postizanje jedinstvenog sporazuma koji bi zamenio Protokol iz Kjota koji ističe 2012. godine, i to je bila najvažnija tema dvodnevnog sastanka lidera evropskih zemalja.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun održali su zajedničku konferenciju za novinare pre ove završne i na njoj su saopštili da će njihove dve zemlje ovom evropskom naporu u naredne tri godine doprineti sa najmanje po 1,7 milijardi evra, ali još nije jasno koliko će ostale evropske zemlje morati pojedinačno da izdvoje. "Današnja ponuda pokazaće da smo ozbiljni u suočavanju sa globalnim problemom klimatskih promena", rekao je Braun, dodajući da je cilj EU da "do 2020. godine svoje ispuštanje štetnih gasova smanji za 30 odsto".
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da EU želi da se uvede i globalni porez na finansijske transakcije kako bi se pomoglo finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Prema njegovim rečima, lideri EU zatražili su od Komisije i Međunarodnog monetarnog fonda da razmotre različite načine "inovativnog finansiranja", a ovakav porez bio bi potreban jer razvijene zemlje, koje imaju slab privredni rast i sve veći budžetski deficit, ne mogu da zemljama u razvoju obezbede dovoljna sredstva za ispunjavanje ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.
"Moramo da postavimo pitanje američkom Kongresu: Vi odobravate milijarde dolara za odbranu. Zar ne možete da izdvojite 200 milijardi za spas sveta?", izjavio je glavni pregovarač Kine i Grupe 77 zemalja u razvoju Lumumba di-Aping na samitu u danskoj prestonici.
Zemlje u razvoju traže pomoć od 200 milijardi dolara za borbu protiv posledica globalnog zagrevanja, što je dvostruko više od iznosa o kojem se trenutno razgovara.
Međunarodni monetarni fond (MMF) ima u rezervi milijarde dolara za pomoć zemljama koje imaju manjak gotovine. Zemlje u razvoju smatraju da bi ta sredstva trebalo ponuditi u obliku zajmova, kako bi one mogle da se zaštite od rasta nivoa mora, da sade šume i ulažu u obnovljivu energiju, naveo je britanski list.
Spor između bogatih i siromašnih zemalja sa samitu u Kopenhagenu, koji se održava od 7. do 18. decembra, podstakla je mala ostrvska država Tuvalu, pozvavši na sklapanje sporazuma koji bi rast globalne temperature ograničio na 1,5 stepeni Celzijusa. Taj zahtev su podržale druge države u Africi ugrožene klimatskim promenama, kao i lideri sveta u razvoju, što zajedno čini više od polovine zemalja u svetu. Međutim, ispunjenje tog zahteva je gotovo nemoguće, jer je većina država jasno rekla da se neće obavezati na tako ambiciozan cilj.
Američki predsednik Barak Obama je, primajući juče Nobelovu nagradu za mir u Oslu, pozvao zemlje koje pregovaraju u Kopenhagenu da "posegnu za svetom kakav bi on trebalo da bude". Međutim, na samitu je Obama ponovo kritikovan zato što SAD nisu ratifikovale prethodni dokument o klimatskim promenama, Protokol iz Kjota. Važnost tog pakta ističe 2012. godine i zato je na samitu u Kopenhagenu neophodno postići dogovor o dokumentu koji će ga naslediti.
Dok je na vlasti u SAD bio republikanski predsednik DŽordž Buš, ta zemlja je konstantno odbijala da ratifikuje Sporazum iz Kjota i ni dalje nema zakonski obavezujući cilj za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
(Tanjug/MONDO)
