Hoze Luis Inćiarte zvani "Koše" je bio jedan od 16 muškaraca koji su izbegli smrt kada su se njihovi avioni zabili u Ande, planinski venac između Čilea i Argentine 13. oktobra 1972. godine.
Spaseni su 72 dana kasnije, a preživeli dr Roberto Kanesa, Nando Parado i Antonio Vizint pešačili su 10 dana da pronađu pomoć. Oni koji su ostali na mestu nesreće bili su primorani da jedu leševe svojih mrtvih prijatelja da bi preživeli.
Pojavljujući se danas u emisiji "Ovog jutra", Koše je objasnio da je morao da "uloži veliki napor energije i uma" da bi mogao da jede meso svojih prijatelja, ali je insistirao da njegova muka "ne živi sa njim".
Nakon što su ga pitali da li se pomirio sa svojim sećanjima, rekao je: "Ne, priča ne živi sa mnom. Živim svoj život onako kako sam zamišljao tih dana i kada imam problema, razmišljam o Andima i čini se da je svaki problem vrlo mali u odnosu na to, tako da mi pomaže, ali nije deo mog života."
Koš je bio jedan od 45 putnika na letu 571 Urugvajskog vazduhoplovstva kada je udario u planinski venac obavijen maglom tokom leta od Santjaga do Montevidea.
Dvanaest muškaraca je umrlo u udaru, petoro u roku od nekoliko sati i još jedan nedelju dana kasnije. Tragedija se ponovo dogodila 17. dana njihovog košmarnog iskustva, kada je lavina ubila još osam putnika.
Preživeli su imali malo hrane i nisu imali izvor toplote u teškim uslovima na visini od preko 3.600 metara. Suočeni sa glađu i vestima na radiju da je potraga za njima prekinuta, oni koji su preživeli hranili su se mrtvim putnicima koji su bili očuvani u snegu.
"Nije bilo druge opcije ako ste želeli da ostanete živi", rekao je Koše. "Napravili smo sastanak između svih i svađali smo se da li da to uradimo ili ne, ne, činilo se da je značilo smrt. Svi su odlučili da jedu. Kada si otišao da uzmeš komad mesa, s tela tvog prijatelja, njihovo smrznuto telo, a ruka ne sluša i moraš da uložiš veliki napor energije i uma da bi poslušala. Isto je bilo sa otvaranjem usta da bi se meso progutalo."
Grupa je spasena kada su Kanesa, Parrado i Vizint naišli na čileanskog stočara Sergija Katalana, koji im je dao hranu, a zatim obavestio policiju.
Na pitanje da li je znao da će se izvući živ, Koše je rekao: "Veći broj dana sam mislio da ću otići odatle... Imao sam veliku veru u njih da će stići do nekog mesta i oni su to uradili. Ali drugih dana, u onim strašnim danima kada smo ih čekali, mislio sam da nigde neće stići, pa sam stavio datum smrti na 24. decembar."
Košeova mučna priča ispričana je u filmu "Živi" iz 1993. godine, a on je govorio i o tome koliko je film tačan. "Neke stvari su izmišljene, a druge su istinite", rekao je on, dodajući:
"Film je jako dobro urađen sa svim efektima, ali nikada nismo upali u rupu u snegu, a drugi je baš za mene, moj glumac je imao gitaru, a ja nikad u životu nisam svirao."
(MONDO)
Novak poklekao u finalu, ništa od 100. titule: Siner ne prašta, zato je prvi na svetu!
Nemoj neko da mi njega dira: Mitar je prvi špic Srbije dok ne kaže "dosta", gledajte i učite!
Ko je supruga Granita Džake: Odrasla je na Kosovu, redovno provocira Srbiju, a zbog jednog su im pretili smrću
Švajcarci rekli Piksiju da je teren u Leskovcu "najgori ikada": Nisu očekivali ovakav odgovor selektora!
Ko su uhapšena braća Ćulum, pripadaju trećem najopasnijem klanu u Evropi: Proglašeni za državnu opasnost