Čileanski ultradesničarski predsednički kandidat Hoze Antonio Kast, i levičar Gabrijel Borić, izjednačeni su među podeljenim glasačima uoči drugog kruga izbora u zemlji koji će se održati u nedelju, prema anketi koju je "Rojters" video u četvrtak.
Kast, koji je u prvom krugu 21. novembra osvojio delimičnu većinu, ima 48,5 odsto glasova birača, ispred Borića sa 48,4 odsto, pokazalo je istraživanje konsultantske grupe "AtlasIntel" na 2.218 potencijalnih birača.
Kada se uklone nevažeći glasovi, svaki kandidat bi na kraju dobio 50 odsto glasova. Nešto više od 15 miliona Čileanaca može da glasa na izborima u nedelju. U prvom krugu, Kast, konzervativni poslanik, osvojio je 27,9 odsto glasova, a Borić 25,8 odsto.
Prva istraživanja javnog mnjenja posle prvog kruga favorizovala su levičarskog političara i bivšeg lidera studentskog pokreta Borića za nekoliko poena, ali se to vođstvo smanjilo poslednjih dana.
Dvoboj Borića i Kasta zanimljiv je i s aspekta ekonomije, jer je Čile prva zemlja na svetu u kojoj je, još krajem 70-ih, uveden neoliberalni model kapitalizma, gdje je ova zemlja poslužila kao eksperimentalni poligon za ono što će posle zadesiti i ostatak sveta. Tu se stavovi dvojice kandidata dijametralno razlikuju: Kast je okoreli poklonik neoliberalnog kapitalizma i mahnitih privatizacija - uključujući i školstvo i zdravstvo – dok je Borić slavu stekao kao ulični borac protiv tog ekonomskog modela, još otkad je 2011. predvodio velike studentske proteste u Čileu, tražeći besplatno školovanje za sve.
KO JE GABRIJEL BORIĆ?
Gabriel Borić je rođen 1986. u Punta Arenasu. U rodnom gradu pohađa britansku privatnu srednju školu, a 2004. seli se u Santiago, gde na državnom univerzitetu studira pravo. Tamo se baca u studentski aktivizam, pa 2009. predvodi 44-odnevne demonstracije protiv dekana Pravnog fakulteta, što ga čini poznatim u celoj zemlji, a 2011. postaje predsednik Čileanske studentske federacije.
Iste 2011. godine u Čileu izbijaju masovni studentski protesti za besplatno obrazovanje. Iz tih dana datiraju Gabrielove fotografije iz kojih je već i vizualno očito da mu je politički uzor bio Če Gevara: imao je dužu kosu i bradu, u zelenoj vojničkoj košulji, s mikrofonom ili megafonom u ruci studentima držao vatrene antikapitalističke govore.
U profesionalnu politiku Borić ulazi 2013. godine, kao 27-ogodišnjak, kada se kao nezavisni kandidat kandiduje u južnom regionu Magalanes. Osvaja zastupničko mesto s najvećim brojem glasova u svom regionu, a isti uspeh ponavlja i na izborima 2017. godine.
Tu ga, na funkciji parlamentarnog zastupnika, zatiču veliki društveni nemiri u avgustu 2019. godine, kad su milioni građana Čilea na ulicama zahtevali promenu neoliberalnog Ustava zemlje i raskid s postojećim ekonomskim modelom.
Odnosno, kako je tada pisao "Rojters", mnogi Čileanci su "izrazili nadu da će novi Ustav umanjiti neskriveni kapitalistički pravac i garantovati veću jednakost prava na zdravstvenu zaštitu, penzije i obrazovanje".
Upravo je Borić bio jedan od zastupnika koji su te jeseni potpisali međustranački sporazum o donošenju novog Ustava - čileanski analitičari istakli su da je tim potezom Borić osvojio simpatije levog biračkog tela.
Te simpatije su se potvrdile i na predizborima za zajedničkog predsedničkog kandidata levice pretprošle godine, kada je u završnom glasanju Borić uverljivo pobedio protivkandidata Daniela Jaduea iz Komunističke partije, osvojivši više od milion glasova, gotovo dvostruko više od Jaduea.
(MONDO)
