Ledeno jutro i niske temperature nisu ni tog dana pre tačno 20 godina sprečile hiljade ljudi, koji su već danima demonstrirali u Bukureštu, da se okupe ispred predsedničke palate, tražeći odlazak sa vlasti jednog od najomraženijih diktatora Nikolae Čaušeskua. Rutinu je poremetio samo beli helikopter koji je oko 11 sati sleteo na krov palate.

Ovo je bio početak završnog poglavlja rumunske revolucije koja je trajala već nedelju dana, jedine krvave revolucije u bivšim zemljama komunističkog bloka.

Tog 22. decembra, Čaušesku je počinio ono što mnogi smatraju njegovom najvećom greškom u despotskoj vladavini Rumunijom koja je trajala 21 godinu.

Umesto da grad u kome očito više nije bilo mesta za njega napusti pod okriljem noći, on je to učinio naočigled svih, odletevši helikopterom sa krova svoje velelepne palate. Čaušesku i njegova supruga Elena uhvaćeni su u Trgovištu i tri dana kasnije, posle ekspresnog suđenja organizovanog na brzinu, streljani.

Posle euforije koju su izazvali pobeda "Solidarnosti" na slobodnim izborima u Poljskoj, "Plišane revolucije" u Čehoslovačkoj i pad Berlinskog zida, poslednja antikomunistička revolucija pretvorila se u pokolj koji je bio hladan tuš za sve, a poseban šok izazvali su video snimci suđenja i pogubljenja bračnog para Čaušesku.

Sve je počelo 15. decembra demonstracijama u Temišvaru, koje su izbile zbog maltretiranja disidentskog sveštenika mađarske nacionalnosti Lasla Tokeša. Ove demonstracije ubrzo su prerasle u masovne proteste, a parole "Hoćemo hleba" pretvorile su se u "Dole Čaušesku".

U to vreme, "Genije s Karpata" bio je u poseti Iranu, a kada je čuo za dešavanja u svojoj zemlji, pričali su kasnije svedoci, poludeo je od besa. Smatrao je da se radi o zaveri protiv njega, koju su zajedno organizovali, svaki iz svojih razloga, Moskva i Vašington.

Osudio je generale vojske i tajne policije "Sekuritate", jer su ignorisali njegova naređenja da se puca u demonstrante i lično odanim snagama naredio da to urade u Temišvaru. Ova naređenja sprovedena su u delo 17. novembra. Tada je, prema prvim izveštajima, ubijeno više stotina ljudi, ali kasnije se ispostavilo da je broj žrtava verovatno bio manji od sto.

Krvava represija nije imala željeni efekat. Masovni protesti momentalno su se proširili iz Temišvara i na ostale veće rumunske gradove, uključujući i Bukurešt. Čaušesku je na njih pokušao da odgovori okupljanjem sopstvenih pristalica i organizovanjem velikog mitinga u Bukureštu 21. decembra.

Za razliku od ostalih mitinga koje je organizovao na ovaj način i iz sličnih razloga, okupljeni su mu ovaj put otkazali poslušnost i zvižducima i povicima prekinuli njegov govor, što ga je potpuno zbunilo.

Da stvar bude gora po Čaušeskua, sve je bilo prenošeno direktno na televiziji. Veliki delovi armije i "Sekuritatee" bili su mu još verni, ali Čaušeskuova sudbina bila je zapečaćena kada su se viši armijski generali i komunistički rukovodioci okrenuli protiv njega.

Usred krvavih uličnih borbi koje su 22. decembra vođene u Bukureštu, demonstranti su uspeli da upadnu u Čaušeskuovu palatu. Pokušao je da pobegne helikopterom, ali je ratno vazduhoplovstvo ubrzo primoralo njegovu letilicu da sleti. Uhapšen je i osuđen, zajedno sa suprugom Elenom, zbog izdavanja naređenja za ubistvo 60.000 ljudi.

Protesti su, posle prikazivanja snimaka pogubljenja, prestali, a u roku od nekoliko dana organizovana je vlada nacionalnog spasa koju je predvodio tada malo poznati komunistički funkcioner Jon Ilijesku.

(Tanjug, foto AP - spomenik Lenjinu u Bukureštu)