KAKO ŽIVE SRBI U BARSELONI: Prosečna plata 2.000€, kirija preskupa, a za strance jedna stvar je NEMOGUĆA

Prema sadašnjim procenama u Španiji trenutno živi oko 7.000 naših državljana. Pandemija korona virusa donela je mnoge promene i poremetila poslovne planove, ali mnogi ne odustaju od života u ovoj mediteranskoj zemlji. 

Kako ova Beograđanka otkriva za MONDO, u Španiju je otišla u posetu prijateljima, nakon čega je odlučila da nauči katalonski jezik i preseli se da živi u Barselonu. Uz pomoć prijatelja, pronašla je posao kao prodavac u optičarskoj radnji. 

"Prosečna plata u Španiji je oko 2.000 evra, dok je minimalac oko 860 evra. Najviše se zarađuje u IT sektoru, marketingu, dok su lekari i medicinari takođe dobro plaćeni. Pre korone bilo je mnogo posla u turizmu, ali je sada sve stalo i čeka se da prođe pandemija. Slično je sa ugostiteljstvom koje je i dalje nestabilno. Za bolje poslove uglavnom je važno znati engleski, španski i katalonski jezik", kaže Jelena Matić.

DOZVOLA ZA RAD I BORAVAK

Kako kaže, Srbima je najlakše da pronađu posao na engleskom jeziku ukoliko nemaju odgovarajući nivo španskog ili katalonskog.

"U potrazi za zaposlenjem mogu da im pomognu različiti sajtovi za traženje posla u Španiji, gde mogu da pronađu ponude za svoju struku. Nakon potpisivanja ugovora, radnik dobija dozvolu za rad i boravak u Španiji, kao i odgovarajuću vizu. Ipak, treba znati da se na većini mesta sklapa ugovor samo na određeno vreme", kaže ona. 

HRANA JEFTINA, KIRIJE PAPRENE

Troškovi života u Barseloni nisu visoki kada je u pitanju hrana, ali jesu kada se radi o ceni stanarine. Kupovina stana u Barseloni za većinu stranih državljana  je nemoguća misija, kaže ona. 

"Kirije za jednu osobu koštaju od više stotina do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Zato stan teško može da se priušti ako primanja nisu malo veća. Deo grada u kome stanujete Špancima je veoma važan, pošto postoje bogatiji i siromašni kvartovi. Na osnovu toga gde živite, većina ljudi će procenjivati vaš društveni položaj i materijalni status. S druge strane, cene hrane su iste kao u Beogradu i može da se kaže da je hrana jeftina za njihov standard", objašnjava ona.

SAOBRAĆAJNI ŠPIC I PAUZA ZA RUČAK

Kako kaže, u Barseloni se poštuje pauza za ručak kada sve staje i svaki posao je na pauzi. Upravo zbog toga većina zaposlenih na poslu ostaje duže, što je mnogima teško da se naviknu. 

"Na većini poslova koji nemaju fiksno radno vreme podrazumeva se da ćete ostati duže na poslu. Kod njih saobraćajni špic zbog toga počinje tek oko 19 sati uveče. Pošto su uglavnom svi ljudi u Barseloni opušteni, druželjubivi i ljubazni, nije retkost da formalne poslove i obaveze kasne ili se produže zbog neformalnih druženja. Svi vole da ćaskaju, bučni su i vole restorane i muziku. Iako je korona dovela do toga da svi budu na distanci i oprezu, taj španski duh se i dalje oseti", objašnjava naša sagovornica. 

NEZAPOSLENOST I MERE

Prema njenim rečima, Jelena uživa u životu u Španiji i za sada ne planira da se vrati u Beograd. Ipak, ne poriče da u Barseloni takođe postoje brojni društveni problemi koji su prisutni i na Balkanu. 

“Nezaposlenost je i dalje velika. Dosta ljudi koji su iz Španije nema posao i živi od socijalne pomoći. Broj turista je smanjen, mere moraju da se poštuju, svi nose maske i Katalonci su se navikli na ova ograničenja. Takođe. i  dalje su aktuleni problemi oko nezavisnosti Katalonije i Baskilje. Velike su podeljenosti u društvu vezane za ta pitanja i u razgovorima sa Špancima treba voditi računa o tome”, kaže Jelena Matić.