VEĆ SMO IMALI RAT U EVROPI, NATO JE NAPAO JUGOSLAVIJU! Putin podsetio nemačkog kancelara - "Raketama je gađan BEOGRAD"

Ruski predsednik podsetio na NATO bombardovanje SR Jugoslavije tokom zajedničke konferencije za medije sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Izvor: Profimedia

"Kancelar je rekao da bi naša generacija teško zamislila novi rat u Evropi i to je pomenuto u odnosu na Ukrajinu. Ali mi smo svedočili ratu u Evropi koji je započeo NATO protiv Jugoslavije. Bila je to velika vojna operacija, izvršeni su napadi projektilima na jedan od evropskih glavnih gradova – Beograd. To se dogodilo bez reakcije i sankcija od strane UN. To je loš primer, ali se dogodio", rekao je Putin.

Podsetimo, ruski predsednik je tokom konferencije za medije izjavio danas da Rusija ne želi rat u Evropi ali i da ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO "sasvim slobodno i u svoju korist" tumače princip nedeljive bezbednosti.

Govoreći o bezbednosnim garancijama koje traži Rusija od Zapada, ruski lider je istakao da Moskva ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO sasvim slobodno i u svoju korist tumače princip nedeljive bezbednosti. Kako je naveo, nasilno obuzdavanje Rusije od strane Zapada, Moskva doživljava kao pretnju bezbednosti zemlje. Što se tiče "Severnog toka 2", on je komercijalni projekat koji je završen i spreman za rad. Međutim, Putin je istakao da će Rusija nastaviti sa isporukama gasa preko Ukrajine i posle 2024. godine, ako bude potražnje i rentabilnosti.

Razgovor Putina i Šolca je trajao više od tri sata.

Podsećanja radi, britanski Telegraf je naveo da ako bi šef Kremlja sada okončao krizu, ostvario bi najveću stratešku pobedu Rusije od kraja Hladnog rata.

Zapadni čelnici čekaju u redu da krenu u Kremlj kako bi čuli Putinove zahteve. Tržišta su zastrašena, cene energenata rastu, letovi se preusmeravaju i odvraćaju od ukrajinskog vazdušnog prostora. Vladimir Putin je privukao pažnju celog sveta - Rusija se vratila u središte pažnje i niko ne može sebi da priušti sebi da ignoriše Kremlj. Postoji mišljenje da je upravo to ono što je Putin i želeo - ne Ukrajinu, već ponovni status Rusije kao supersile. Setite se koliko se puno pričalo o Mihenskoj konferenciji, ali Putin je možda pre na umu imao konferenciju u Potsdamu na kraju Drugog svetskog rata, kada su britanski premijer Vinston Čerčil, vođa SSSR Josif Staljin i američki predsednik Hari Truman međusobno podelili Evropu. Ako je Putinov plan bio povratak Rusije u sam vrh svetske hijerarhije moći, na dobrom je putu da to ostvari, navodi britanski Telegraf.

A kad smo kod Nemačke, mnogi su začuđeni njenim ponašanjem u odnosu na situaciju oko Ukrajine. 

Na papiru i u govorima, Nemačka je potpuno solidarna sa Ukrajinom. U praksi, međutim, nemački lideri provode svoje vreme raspravljajući o stvarima koje definitivno ne bi uradili kao odgovor na rusku agresiju. Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht upozorila je na povlačenje veze između Severnog toka 2 i "različitosti sa Moskvom oko Ukrajine“.

Generalni sekretar vladajućih Socijaldemokrata levog centra rekao je: "Sve u meni se opire ideji da se sukobi prizivaju samo da bi se sahranio kontroverzni projekat."

Novi lider nemačke opozicije založio se protiv isključivanja Rusije iz međunarodnih platnih sistema. Zeleni ministar spoljnih poslova odbacio je pozive na nemačko oružje Ukrajini rekavši da je nemačka „restriktivna pozicija dobro poznata i da je ukorenjena u istoriji“. Pored svega ovoga, Nemačka je navodno blokirala i izvoz oružja nemačke proizvodnje od strane trećih zemalja poput Estonije, piše Warontherocks.

Pa zašto se Nemačka tako ponaša? U poslednjih nekoliko nedelja bilo je bezbroj pokušaja da se nađe objašnjenje. Većina je bila neubedljiva. Neki su tvrdili da Nemačka jednostavno više nije pouzdan saveznik, dok su drugi otišli ​​još dalje i sugerisali da Berlin aktivno radi sa Moskvom na potkopavanju Ukrajine. Ni jedno ni drugo nije tačno. Umesto toga, Nemci drugačije vide svet i njihovi lideri prvenstveno reaguju na politička ograničenja svoje kancelarije. Svet Nemaca je svet u kome se njihova zemlja „odmakla od politike moći, nacionalnih interesa i militarizam“. To je paralelna realnost u kojoj trgovina pobeđuje silu i svaki sukob između država može da se reši kroz više dijaloga ili više multilateralizma. Saveznici Nemačke mogu biti ogorčeni ovim stavom ili se utešiti činjenicom da polako počinje da se menja. Ali u najmanju ruku bi im bilo dobro da to shvate.

(MONDO)