Kada je pre godinu dana, 20. januara 2009, američki predsednik Barak Obama stupao na dužnost, pratili su ga neuobičajno velika podrška američkih građana i ogromna očekivanja čitavog sveta.
U sudaru sa realnošću, podrška i očekivanja su danas manji, a sam predsednik se, kao mnogi pre njega, suočio sa ograničenjima predsedničke moći u zemlji i uticaja najveće svetske sile na globalnom planu.
Stupajući na dužnost nasledio brojne probleme - od finansijskog sistema pred kolapsom, do najgore recesije od vremena "Velike depresije", ratova u Iraku i Avganistanu i pogoršanog globalnog imidža Amerike.
Jedan od opipljivih rezultata američkog predsednika svakako predstavlja veliki broj donetih zakona.
Prema nestranačkoj kongresnoj publikaciji, "Kongrešenal kvaterli," Obamina administracija je progurala više zakona u prvoj godini predsedničkog mandata nego bilo koja pre nje od Drugog svetskog rata.
Međutim, birači ne glasaju na osnovu donetih zakona već na osnovu sopstvene percepcije o stanju u zemlji. A ta percepcija trenutno nije sjajna.
Prema poslednjim anketama javnog mnjenja, podrška građana Obaminoj politici opala je na oko 45 odsto u odnosu na 70 odsto u januaru prošle godine.
Ipak, predsednik još uvek uživa veliku ličnu popularnost i 64 odsto ispitanika smatra da on ima lične i liderske kvalitete potrebne jednom predsedniku, naveo je Si-en-en.
Obama će za par nedelja verovatno postati prvi predsednik za više od 40 godina koji je uspeo da progura ozbiljnu reformu zdravstva u Americi,
Donošenje zakona vrednog oko 900 milijardi dolara u Senatu 24. decembra prošle godine otvorilo je put za istorijski dogovor s Predstavničkim domom i usvajanje zakona kojim će većina od oko 40 zdravstveno neosiguranih miliona građana SAD, dobiti osiguranje.
Uprkos nesumnjivom značaju pomenutog zakona, američki građani suočeni sa ekonomskom krizom, ne deluju oduševljeno. Nova anketa Univerziteta Kvinipak pokazuje da reformu zdravstvenog sistema podržava samo 34 odsto građana.
Veliki broj Amerikanaca smatra da je reforma skupa, da je predsednik, uprkos uspešnim naporima da oživi privredu, posvetio previše vremena reformi zdravstva u odnosu na kreiranje novih radnih mesta. Redosled je, smatraju, trebalo da bude obrnut.
"Fajnenešel tajms" ukazuje na to da birači ne cene dovoljno činjenicu da je Obama je u februaru prošle godine usvojio paket za podršku američkoj privredi koji se pokazao kao spasonosan.
Paket stimulansa, vredan 787 milijardi dolara je, prema preovlađujućem mišljenju analitičara, sprečio dalje propadanje američke ekonomije u recesiju i doprineo oporavku privrede koja od trećeg tromesečja 2009. beleži rast.
Bela kuća ističe da je, zahvaljujući naporima adminstracije, sačuvano dva miliona radnih mesta. Rojters, međutim, podseća da su SAD, uprkos tome, prošle godine ostale bez više od četiri miliona radnih mesta.
Na spoljnopolitičkom frontu, situacija je bolja ali očekivanja ni tu nisu u potpunosti ispunjena.
Dolazeći na vlast, Obama je obećao zatvaranje zatvora u Gvantanamu, povlačenje vojnika iz Iraka, rešavanje situacije u Avganistanu, spremnost na dijalog sa protivničkim režimima, kao i postavljanje odnosa sa Rusijom i Kinom, ali i evropskim saveznicima, na nove osnove.
Prvi potez novog američkog predsednika bila je odluka o zatvaranju zatvora u Gvantanamu i zabrani tajnih zatvora CIA u inostranstvu 22. januara, a već 27. februara najavio je povačenje američkih borbenih snaga iz Iraka do avgusta 2010. a svih snaga do 2012.godine .
Za razliku od toga, on je, takođe, u feburaru bio primoran da odobri slanje još 17,000 vojnika radi smirivanja situacije u Avganistanu, a u decembru i slanje dodatnih 30,000 vojnika.
Prema ocenama analitičara, administracija, godinu dana posle inauguracije, ipak, nije uspela da uspostavi kredibilan dijalog sa režimima zemalja poput Severne Koreje, Irana ili Venecuele, a napori da se odnosi sa Kinom postave na nove osnove tek treba da daju rezultate.
Isto važi i za odnose sa Rusijom, gde su ipak posle "resetovanja" i Obamine odluke da odustane od postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj ipak ostvareni pozitivni pomaci.
Težnja za uspostavljanjem odnosa saradnje i partnerstva u svetu i napori za smanjenje nukleranog naoružanja u pregovorima sa Rusijom doneli su američkom presedniku prošle godine Nobelovu nagradu za mir.
Iako je norveški Nobelov komitet iznenadio svet kada je 9. oktobra saopštio da je Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, sa dva rata koje SAD vode u Iraku i Avganistanu, u decembru mu je ta nagrada uručena.
(Tanjug)
Stupajući na dužnost nasledio brojne probleme - od finansijskog sistema pred kolapsom, do najgore recesije od vremena "Velike depresije", ratova u Iraku i Avganistanu i pogoršanog globalnog imidža Amerike.
Jedan od opipljivih rezultata američkog predsednika svakako predstavlja veliki broj donetih zakona.
Prema nestranačkoj kongresnoj publikaciji, "Kongrešenal kvaterli," Obamina administracija je progurala više zakona u prvoj godini predsedničkog mandata nego bilo koja pre nje od Drugog svetskog rata.
Međutim, birači ne glasaju na osnovu donetih zakona već na osnovu sopstvene percepcije o stanju u zemlji. A ta percepcija trenutno nije sjajna.
Prema poslednjim anketama javnog mnjenja, podrška građana Obaminoj politici opala je na oko 45 odsto u odnosu na 70 odsto u januaru prošle godine.
Ipak, predsednik još uvek uživa veliku ličnu popularnost i 64 odsto ispitanika smatra da on ima lične i liderske kvalitete potrebne jednom predsedniku, naveo je Si-en-en.
Obama će za par nedelja verovatno postati prvi predsednik za više od 40 godina koji je uspeo da progura ozbiljnu reformu zdravstva u Americi,
Donošenje zakona vrednog oko 900 milijardi dolara u Senatu 24. decembra prošle godine otvorilo je put za istorijski dogovor s Predstavničkim domom i usvajanje zakona kojim će većina od oko 40 zdravstveno neosiguranih miliona građana SAD, dobiti osiguranje.
Uprkos nesumnjivom značaju pomenutog zakona, američki građani suočeni sa ekonomskom krizom, ne deluju oduševljeno. Nova anketa Univerziteta Kvinipak pokazuje da reformu zdravstvenog sistema podržava samo 34 odsto građana.
Veliki broj Amerikanaca smatra da je reforma skupa, da je predsednik, uprkos uspešnim naporima da oživi privredu, posvetio previše vremena reformi zdravstva u odnosu na kreiranje novih radnih mesta. Redosled je, smatraju, trebalo da bude obrnut.
"Fajnenešel tajms" ukazuje na to da birači ne cene dovoljno činjenicu da je Obama je u februaru prošle godine usvojio paket za podršku američkoj privredi koji se pokazao kao spasonosan.
Paket stimulansa, vredan 787 milijardi dolara je, prema preovlađujućem mišljenju analitičara, sprečio dalje propadanje američke ekonomije u recesiju i doprineo oporavku privrede koja od trećeg tromesečja 2009. beleži rast.
Bela kuća ističe da je, zahvaljujući naporima adminstracije, sačuvano dva miliona radnih mesta. Rojters, međutim, podseća da su SAD, uprkos tome, prošle godine ostale bez više od četiri miliona radnih mesta.
Na spoljnopolitičkom frontu, situacija je bolja ali očekivanja ni tu nisu u potpunosti ispunjena.
Dolazeći na vlast, Obama je obećao zatvaranje zatvora u Gvantanamu, povlačenje vojnika iz Iraka, rešavanje situacije u Avganistanu, spremnost na dijalog sa protivničkim režimima, kao i postavljanje odnosa sa Rusijom i Kinom, ali i evropskim saveznicima, na nove osnove.
Prvi potez novog američkog predsednika bila je odluka o zatvaranju zatvora u Gvantanamu i zabrani tajnih zatvora CIA u inostranstvu 22. januara, a već 27. februara najavio je povačenje američkih borbenih snaga iz Iraka do avgusta 2010. a svih snaga do 2012.godine .
Za razliku od toga, on je, takođe, u feburaru bio primoran da odobri slanje još 17,000 vojnika radi smirivanja situacije u Avganistanu, a u decembru i slanje dodatnih 30,000 vojnika.
Prema ocenama analitičara, administracija, godinu dana posle inauguracije, ipak, nije uspela da uspostavi kredibilan dijalog sa režimima zemalja poput Severne Koreje, Irana ili Venecuele, a napori da se odnosi sa Kinom postave na nove osnove tek treba da daju rezultate.
Isto važi i za odnose sa Rusijom, gde su ipak posle "resetovanja" i Obamine odluke da odustane od postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj ipak ostvareni pozitivni pomaci.
Težnja za uspostavljanjem odnosa saradnje i partnerstva u svetu i napori za smanjenje nukleranog naoružanja u pregovorima sa Rusijom doneli su američkom presedniku prošle godine Nobelovu nagradu za mir.
Iako je norveški Nobelov komitet iznenadio svet kada je 9. oktobra saopštio da je Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, sa dva rata koje SAD vode u Iraku i Avganistanu, u decembru mu je ta nagrada uručena.
(Tanjug)
