Neka deca iz bolnica na zemljotresom razorenom Haitiju su nestala i treba se čuvati mreža trgovine decom, upozorava UNICEF.
Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) upozorio je na opasnost od trgovine decom na međunarodnim tržištima usvajanja, koje se aktiviraju posle ovakvih katastrofa.
Žan Lik Legran, regionalni savetnik UNICEF-a, je rekao novinarima u Ženevi da je, prema dosadašnjim informacijama njegove organizacije, 15-oro dece nestalo iz bolnica na Haitiju.
"Mi smo već imali ovakvo iskustvo za vreme cunamija (u Aziji 2004). Te mreže se odmah aktiviraju posle neke katastrofe i koriste slabost države i lošu koordinaciju ljudi na terenu da bi otele decu i izvele iz zemlje", objasnio je Legran.
On je rekao da ima dokaza da na Haitiju već postoje mreže trgovine decom preko Santo Dominga, glavnog grada susedne Dominikanske Republike.
Legran je upozorio zemlje koje prihvataju decu sa Haitija, da poštuju Hašku konvenciju koja štiti decu i njihove porodice od ilegalnog usvajanja i da traže potvrde kojim se dokazuje da ta deca nisu bila oteta ili prodata.
Načelnik policije u jednoj četvrti Port-O-Prensa zatražio je pomoć u borbi protiv kriminalaca koji pljačkaju, siluju i terorišu stanovnike glavnog grada Haitija, gde je do sada sahranjeno najmanje 75.000 žrtava prošlonedeljnog zemljotresa.
Načelnik je rekao da su problemi počeli kada je oko 5.000 osuđenika pobeglo iz glavnog zatvora, oštećenog u zemljotresu koji je pogodio Haiti 12. januara, prenela je britanska medijska kuća Bi-Bi-Si.
Kako je navedeno, policija je pomoć verovatno tražila od američkih vojnika i pripadnika snaga bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji su na ostrvo stigli da bi pomogli stanovništvu posle tragedije.Žan Lik Legran, regionalni savetnik UNICEF-a, je rekao novinarima u Ženevi da je, prema dosadašnjim informacijama njegove organizacije, 15-oro dece nestalo iz bolnica na Haitiju.
"Mi smo već imali ovakvo iskustvo za vreme cunamija (u Aziji 2004). Te mreže se odmah aktiviraju posle neke katastrofe i koriste slabost države i lošu koordinaciju ljudi na terenu da bi otele decu i izvele iz zemlje", objasnio je Legran.
On je rekao da ima dokaza da na Haitiju već postoje mreže trgovine decom preko Santo Dominga, glavnog grada susedne Dominikanske Republike.
Legran je upozorio zemlje koje prihvataju decu sa Haitija, da poštuju Hašku konvenciju koja štiti decu i njihove porodice od ilegalnog usvajanja i da traže potvrde kojim se dokazuje da ta deca nisu bila oteta ili prodata.
Načelnik policije u jednoj četvrti Port-O-Prensa zatražio je pomoć u borbi protiv kriminalaca koji pljačkaju, siluju i terorišu stanovnike glavnog grada Haitija, gde je do sada sahranjeno najmanje 75.000 žrtava prošlonedeljnog zemljotresa.
Načelnik je rekao da su problemi počeli kada je oko 5.000 osuđenika pobeglo iz glavnog zatvora, oštećenog u zemljotresu koji je pogodio Haiti 12. januara, prenela je britanska medijska kuća Bi-Bi-Si.
Preživeli Haićani dobijaju pomoć iz celog sveta, a SAD su saopštile da će poslati još 4.000 vojnika da bi pomogli da pomoć stigne do onih koji je još nisu primili, zbog problema sa transportom, slabe bezbednosti i nasilja među stanovništvom.
Američki državni sekretar Hilari Klinton izjavila je da humanitarne napore usporavaju kako razorena infrastruktura na Haitiju, tako i bezbednosni problemi, ali je dodala da svaki dan donosi izvestan napredak, preneo je BBC.
Humanitarne agencije i nekoliko vlada žalili su se na teškoće i zastoje sa sletanjem aviona koji prevoze pomoć preživelim Haićanima, ističući da se prioritet daje vojnim letelicama.
Radnici humanitarne organizacije "Lekari bez granica" bili su prinuđeni da kupe testeru za amputacije na lokalnoj pijaci, pošto je jedan od njenih aviona bio preusmeren na drugi aerodrom.
Američke snage planiraju da počnu da koriste još dva aerodroma, kod grada Žakmel na Haitiju i kod mesta San Isidro u susednoj Dominikanskoj Republici, a jedan od načina isporučivanja pomoći je bacanje paketa hrane i vode iz helikoptera.
Švedski diplomata i bivši specijalni izaslanik UN za Darfur Jan Elijason izjavio je da je bacanje pomoći iz vazduha poslednja opcija, ali da na Haitiju verovatno bolje nema, jer je potrebno što pre dostaviti pomoć u postojećim uslovima.
Stotine hiljada Haićana napušta razrušeni glavni grad u potrazi za smeštajem u unutrašnjosti zemlje, saopštili su zvaničnici spasilačkih grupa.
Vlada Haitija obećava da će brzo podići čistija i sigurnija šatorska naselja oko prestonice i omogućiti da se skoro pola miliona Haićana u njih preseli iz prljavih kampova podignutih pored pločnika ili na praznim parcelama.
Prema izjavama zvaničnika, oko 200.000 ljudi je već otišlo iz uništenog Port-o-Prensa u prenatrpanim autobusima i trajektima, čak i pešice.
Za one koji tu ostaju strani inženjeri počeli su da izravnavaju terene na obodima grada gde će se podizati šatorska naselja, koja treba da budu privremena, u kojima će se smestiti više od 400.000 ljudi.
Cilj je da se zaustavi širenje bolesti i dizanje stotina privremenih smeštaja bez vode i kanalizacije.
Novi kampovi biće podignuti na mestima gde će imati bar donekle odgovarajuće sanitarne objekte, rekao je Fric Longčam, šef kabineta haićanskog predsednika Renea Prevala agenciji Asošiejted pres (AP).
On očekuje da će prvi autobusi moći da počnu da prebacuju izbeglice od zemljotresa već krajem meseca, ali neke agencije za pomoć smatraju da smeštaj neće biti spreman tako brzo.
Mnogi ljudi žele samo da izađu iz glavnog grada, da se vrate na selo ili da odu u gradove gde im žive roditelja ili rođaci u unutrašnjosti.
Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) saopštila je da je najmanje 100.000 ljudi je pobeglo u Gonaiv, grad od 280.000 stanovnika koji se još oporavlja od serije uragana iz 2008.
Spasilački timovi počeli su da gube nadu da ima preživelih posle zemljotresa jačine 7 stepeni po Rihteru koji je pogodio zemlju 12. januara. Juče je bio prvi dan kada niko živ nije izvađen iz ruševina.
Čitava armija stranih spasilaca sada se okreće ka jačanju sistema dostave hrane, vode i lekarske pomoći preživelima.
(agencije/MONDO)
