Zakon o odnosima sa Tajvanom zahteva od Pentagona da podrži napore Tajvana da se zaštiti, ali ne nalaže američkoj vojsci da brani Tajvan ako bude napadnut.
Dok Rusija ratuje sa Ukrajinom, a jedini odgovor Zapada su pojačane sankcije, postavlja se pitanje: da li je ovo početak novog svetskog poretka, gde države mogu nekažnjeno da vrše invaziju? Tačnije: da li će Vašington i njegovi saveznici reagovati drugačije ako sledeći agresor bude Kina, a sledeća meta Tajvan?
Kao i Ukrajina, Tajvan je američki bezbednosni partner koji nije zaštićen nikakvim formalnim sporazumom. Zakon o odnosima sa Tajvanom zahteva od Pentagona da podrži napore Tajvana da se zaštiti, ali ne nalaže američkoj vojsci da brani Tajvan ako bude napadnut. Pod današnjom politikom „strateške dvosmislenosti“, Bela kuća ili lideri Kongresa mogli bi da smatraju da su prodaja oružja i obuka dovoljni da ispune obaveze iz Zakona o odnosima sa Tajvanom. Štaviše, ako Kina nastavi sa manje eskalirajućim opcijama poput blokade tajvanskih luka ili okupacije njegovih udaljenih ostrva, nejasno je da li će američka vojska biti upućena da interveniše, piše New York Post.
Tajvan ima neke dodatne udare protiv njega. Ukrajina je široko priznata kao nezavisna država koja ima diplomatske odnose sa više od 100 zemalja, ali se i dalje suočava samo sa ruskom agresijom. Nasuprot tome, vladu u Tajpeju formalno priznaje samo 15 nacija, a većina zemalja — uključujući Sjedinjene Države — prihvataju kinesku karakterizaciju Tajvana kao otcepljene republike. Ako je Ukrajina neki primer, malo zemalja bi se moglo osećati prinuđenim da brani Tajvan ako Peking napadne.
Ali postoje neki razlozi za nadu. Tajvan je od kontinentalne Kine odvojen vodom u duzini od oko, što invaziju čini izazovnom i očiglednijom od sporog nagomilavanja Rusije preko istočne granice Ukrajine tokom poslednje decenije. I iako Tajvan nije optimizovan za odbrambenu misiju, njegovi jurišni helikopteri i ratni brodovi su verovatno bolje prilagođeni za suprotstavljanje kineskim amfibijskim snagama nego što je ukrajinska vojska protiv ruskih preciznih projektila i vrhunskih aviona.
Ohrabrujuće je povećanje broja zemalja koje se neformalno povezuju sa Tajvanom. Japanski lideri su prošle godine počeli otvoreno da razgovaraju o važnosti nezavisnog Tajvana za bezbednost Japana. Najjužnija ostrva Japana udaljena su samo 60 milja od Tajvana, što ih čini lakim izborom za Kinu ako se Peking odluči da preuzme kontrolu nad Tajpejem. Japan je počeo da utvrđuje ispostave u toj oblasti kako bi se zaštitio od kineske agresije, ali lideri u Tokiju priznaju da će njihovi napori propasti kada Narodnooslobodilačka vojska bude mogla da koristi Tajvan kao najveći svetski nosač aviona, piše New York Post.
Australija se pridružila Japanu prošle godine u izražavanju svoje namere da pomogne američkim snagama u odbrani Tajvana od kineskog napada. Iako je Australija daleko od Tajvanskog moreuza i Istočnog kineskog mora, njeni lideri prepoznaju pretnju koju Kina predstavlja podrivajući bezbednosnu arhitekturu koju predvode Amerikanci u Indo-Pacifiku. I Kanbera je takođe veoma svesna regionalnih aspiracija Kine, s obzirom na tekući trgovinski rat koji Peking vodi protiv Australije. Kineski režim bez Tajvana kao brige bi nesumnjivo usmerio svoje nišane na druge ciljeve u Južnom kineskom moru i Indijskom okeanu.
Uprkos svemu, podrška Japana i Australije Tajvanu zavisi od toga da li će Sjedinjene Države preuzeti vođstvo. Izvlačeći stranicu iz ruskog priručnika, Peking bi mogao da odvoji američke snage tako što će "rezati Tajvan poput salame na komade" u narednih nekoliko godina dok Tajpej ne kapitulira ili ne krene u invaziju da testira američku odlučnost. Kada to vreme dođe, Vašingtonu će biti potrebno više od finansijskih šamara kako bi sprečio Kinu da razotkrije bezbednost Indo-Pacifika. Peking prati šta se dešava u Ukrajini. Izveštaji sugerišu da čak i ohrabruju. Da li je ovo zaista lekcija koju Sjedinjene Države žele da njeni protivnici nauče?
(MONDO)
