Na 65. godišnjicu oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic, što je od 2005. godine Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, širom Poljske danas su se pojavili grafiti sa napisom "Čeznem za tobom Jevrejine".
Projekt umetnika Rafala Betlejovskog ima cilj da tim napisima po zidovima poljskih gradova podseti da su upravo poljski Jevreji, od kojih je oko tri miliona po procenama istoričara stradalo u holokaustu, pre Drugog svetskog rata i nacistički okupacije Poljske davali pečat svakodnevnom, kulturnom i javnom životu širom zemlje.
Poljskoj je nakon nacističkog pokušaja "konačnog rešenje" jevrejskog pitanja, odnosno genocida i likvidacije oko šest miliona Jevreja, što je predstavljalo čitavu trećinu tog naroda, ostalo svega 10 odsto njenih Jevreja.
Betlejovski je odabrao tu nostalgičnu poruku jer su anonimni napisi koji se povremeno pojavljuju po zidovima u Poljskoj i svetu često antisemitski.
U okviru svog projekta od danas, kada zvanično počinje, simbolično na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, Betlejovski kreće u pohode poljskim gradovima čija istorija i kultura je neraskidivo vezana za Jevreje.
U njima, da pokaže kako bi reč holokaust Poljake neizostavno morala da asocira na taj veliki gubitak što jevrejskih suseda više gotovo da nema, Betlejovski poziva Poljake da se slikaju pored prazne fotelje
- simbola odsustva Jevreja iz Poljske.
Kao i ranijih godina mnogi Poljaci spremili su već kraj prozora sveće da usliše apel fondacije Šalom koja ih svakog 27. januara poziva da za žrtve holokausta u 18 časova zapale u svom prozoru sveću, kao znak da žrtve i njihova stradanja nisu zaboravili.
Na Dan sećanja na žrtve holokausta, 27. januara, kada su 1945. godine vojnici Crvene armije oslobodili poslednjih oko 7.650 preživelih logoraša, ministri prosvete i kulture evropskih zemalja učestvovaće na međunarodnoj konferenciji u Centru dijaloga i moltivi u Aušvicu.
Tema je "Aušvic - pamćenje, odgovornost, obrazovanje" a na njoj će srpski ministar kulture Nebojša Bradić prikazati iskustva i praksu u školama i nastavi u Srbiji na temu stradanja Jevreja tokom Drugog
svetskog rata zbog monstruoznog Hitlerovog "konačnog rešenja" - plana likvidacije celog jevrejskog naroda.
Centralni pomen počinje na terenu koncentracionog logora gde će se zvanicama, preživelim logorašima, njihovim porodicama, državnicima iz raznih krajeva sveta obratiti trojica
logoraša koji su preživeli pakao Aušvica.
To će biti Poljak katolik Vladislav Bartoševski, koji je nakon puštanja iz logora 1941. godine bio jedan od osnivača ilegalnog poljskog saveta pomoći Jevrejima, poljski Jevrejin Marjan Turski i poljski Rom Edvard Pačkovski.
Već tradicionalnu poruku svetu iz Aušvica da holokaust ne sme nikada da se zaboravi kako se ne bi nikada ponovio, uputiće ispred spomenika žrtvama holokausta predsednik poljske Leh Kačinjski, premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ruski ministar obrazovanja i nauke Andrej Fursenko, kao specijalni izaslanik predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva.
Na jubilarnu godišnjicu u Državnom muzeju bivšeg nacističkog logora Aušvic Birkenau će biti otvorena i velika izložba o oslobađanju logora tokom kojeg je poginulo više od 200 sovjetskih
vojnika.
Centralni pomen završiće zajednička molitva, jevrejska i hrišćanska, pred spomenikom žrtava Aušvica, pred kojim će biti zapaljene baklje i sveće.
Projekt umetnika Rafala Betlejovskog ima cilj da tim napisima po zidovima poljskih gradova podseti da su upravo poljski Jevreji, od kojih je oko tri miliona po procenama istoričara stradalo u holokaustu, pre Drugog svetskog rata i nacistički okupacije Poljske davali pečat svakodnevnom, kulturnom i javnom životu širom zemlje.
Poljskoj je nakon nacističkog pokušaja "konačnog rešenje" jevrejskog pitanja, odnosno genocida i likvidacije oko šest miliona Jevreja, što je predstavljalo čitavu trećinu tog naroda, ostalo svega 10 odsto njenih Jevreja.
Betlejovski je odabrao tu nostalgičnu poruku jer su anonimni napisi koji se povremeno pojavljuju po zidovima u Poljskoj i svetu često antisemitski.
U okviru svog projekta od danas, kada zvanično počinje, simbolično na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, Betlejovski kreće u pohode poljskim gradovima čija istorija i kultura je neraskidivo vezana za Jevreje.
U njima, da pokaže kako bi reč holokaust Poljake neizostavno morala da asocira na taj veliki gubitak što jevrejskih suseda više gotovo da nema, Betlejovski poziva Poljake da se slikaju pored prazne fotelje
- simbola odsustva Jevreja iz Poljske.
Kao i ranijih godina mnogi Poljaci spremili su već kraj prozora sveće da usliše apel fondacije Šalom koja ih svakog 27. januara poziva da za žrtve holokausta u 18 časova zapale u svom prozoru sveću, kao znak da žrtve i njihova stradanja nisu zaboravili.
Na Dan sećanja na žrtve holokausta, 27. januara, kada su 1945. godine vojnici Crvene armije oslobodili poslednjih oko 7.650 preživelih logoraša, ministri prosvete i kulture evropskih zemalja učestvovaće na međunarodnoj konferenciji u Centru dijaloga i moltivi u Aušvicu.
Tema je "Aušvic - pamćenje, odgovornost, obrazovanje" a na njoj će srpski ministar kulture Nebojša Bradić prikazati iskustva i praksu u školama i nastavi u Srbiji na temu stradanja Jevreja tokom Drugog
svetskog rata zbog monstruoznog Hitlerovog "konačnog rešenja" - plana likvidacije celog jevrejskog naroda.
Centralni pomen počinje na terenu koncentracionog logora gde će se zvanicama, preživelim logorašima, njihovim porodicama, državnicima iz raznih krajeva sveta obratiti trojica
logoraša koji su preživeli pakao Aušvica.
To će biti Poljak katolik Vladislav Bartoševski, koji je nakon puštanja iz logora 1941. godine bio jedan od osnivača ilegalnog poljskog saveta pomoći Jevrejima, poljski Jevrejin Marjan Turski i poljski Rom Edvard Pačkovski.
Već tradicionalnu poruku svetu iz Aušvica da holokaust ne sme nikada da se zaboravi kako se ne bi nikada ponovio, uputiće ispred spomenika žrtvama holokausta predsednik poljske Leh Kačinjski, premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ruski ministar obrazovanja i nauke Andrej Fursenko, kao specijalni izaslanik predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva.
Na jubilarnu godišnjicu u Državnom muzeju bivšeg nacističkog logora Aušvic Birkenau će biti otvorena i velika izložba o oslobađanju logora tokom kojeg je poginulo više od 200 sovjetskih
vojnika.
Centralni pomen završiće zajednička molitva, jevrejska i hrišćanska, pred spomenikom žrtava Aušvica, pred kojim će biti zapaljene baklje i sveće.
Papa osudio okrutnost holokausta
Papa Benedikt Šesnaesti osudio je danas, na 65. godišnjicu oslobođenja Aušvica, "nečuvenu okrutnost" nacističkih logora.
Oslobađanje Aušvica i "svedočenja preživelih prikazaće svetu užas zločina nečuvene okrutnosti počinjene u logorima za istrebljenje koje je stvorila nacistička Nemačka", rekao je papa na kraju nedeljne audijencije.
On je istakao da je Dan sećanja na holokaust, koji se danas obeležava, posvećen "svim žrtvama tih zločina, posebno onim žrtvama planiranog uništenja Jevreja", i odao poštovanje svima koji su "rizikujući život štedeli progonjene".
"Sa emocijama mislimo na nebrojene žrtve slepe rasne i verske mržnje, koje su prepatile deportaciju, zatvor, smrt na tim neljudskim i nenormalnim mestima", rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.
Prema njegovim rečima, ti događaji, a posebno drama šoe (holokausta) koja je pogodila jevrejski narod, izazivaju "odlučno poštovanje dostojanstva svake osobe kako bi se ljudi videli svi kao jedna velika porodica".
Obraćajući se prethodno nemačkim hodočasnicima, on je kazao, na nemačkom, da "nacistički užas podseća na poštovanje života".
Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske u gasnim komorama logora ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na
logorašima život je izgubilo najmanje 1,1 milion ljudi.
Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, kao i Jevreji deportovanih vozovima u vagonima za stoku sa svih krajeva kontinenta, 15.000 sovjetskih vojnih
zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope.
(agencije/MONDO)
Oslobađanje Aušvica i "svedočenja preživelih prikazaće svetu užas zločina nečuvene okrutnosti počinjene u logorima za istrebljenje koje je stvorila nacistička Nemačka", rekao je papa na kraju nedeljne audijencije.
On je istakao da je Dan sećanja na holokaust, koji se danas obeležava, posvećen "svim žrtvama tih zločina, posebno onim žrtvama planiranog uništenja Jevreja", i odao poštovanje svima koji su "rizikujući život štedeli progonjene".
"Sa emocijama mislimo na nebrojene žrtve slepe rasne i verske mržnje, koje su prepatile deportaciju, zatvor, smrt na tim neljudskim i nenormalnim mestima", rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.
Prema njegovim rečima, ti događaji, a posebno drama šoe (holokausta) koja je pogodila jevrejski narod, izazivaju "odlučno poštovanje dostojanstva svake osobe kako bi se ljudi videli svi kao jedna velika porodica".
Obraćajući se prethodno nemačkim hodočasnicima, on je kazao, na nemačkom, da "nacistički užas podseća na poštovanje života".
Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske u gasnim komorama logora ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na
logorašima život je izgubilo najmanje 1,1 milion ljudi.
Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, kao i Jevreji deportovanih vozovima u vagonima za stoku sa svih krajeva kontinenta, 15.000 sovjetskih vojnih
zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.