Stručnjaci postavljaju pitanje - koliku cenu će milioni morati da plate?
Evropa skoro polovinu gasa koji uvozi kupuje od Ruske Federacije i zato najava Kremlja da bi ta zemlja mogla Evropi da ukine snabdevanje gasom stvorila bi za Stari kontinent nesagledive posledice. Naime, Kremlj je upozorio da bi cena sirove nafte mogla da poraste više nego dvostruko ukoliko Zapad pojača mere protiv Rusije zabranom uvoza energenata. Moskva je upozorila da bi takav potez bio "katastrofa za globalno tržište". Stručnjaci ističu da bi, ako Rusija zaista prestane da šalje gas u EU, uskladištene rezerve mogle da traju do aprila pre nego što dostignu minimalne nivoe.
"Politico" piše da se taj vremenski okvir skraćuje do kraja marta ako zima postane hladnija. Nešto više vremena bi se moglo kupiti ako bi zemlje prešle na sagorevanje mazuta i uglja umesto gasa. Smanjenje industrijske proizvodnje i smanjenje potrošnje grejanja na mestima kao što su kancelarije javne uprave dok osoblje radi od kuće su drastičnije opcije.
“Kratkoročno gledano i uzimajući EU kao agregat, blok će verovatno moći da preživi dramatičan poremećaj uvoza ruskog gasa“, napisao je Brigelov tim, a prenosi "Politico".
Drugi tvrde da skladištenje gasa nije zamišljeno da bude potpuno svedeno na nulu, i da je neravnomerno raspoređeno po kontinentu, ostavljajući manje bogate zemlje Centralne i Istočne Evrope ranjivijim. Takođe je daleko od izvesnog koliko bi dobro snabdevene zemlje poput Italije i Nemačke - trenutno lideri bloka što se skladištenja gasa tiče - bile spremne da podele sa susedima u krizi, piše "Politico".
Ko bi bio najteže pogođen?
Finska, Letonija, Estonija, Bugarska, Slovačka, Hrvatska i Češka su dobile više od dve trećine svog gasa iz Rusije 2020. godine, prema najnovijem tržišnom izveštaju Udruženja energetskih regulatora EU. Austrija, Grčka, Nemačka, Italija, Litvanija, Poljska, Mađarska i Slovenija oslanjale su se na Rusiju za više od 40 odsto svog gasa, piše "Politico".
Simulacije krize koje je sprovela evropska mreža operatera gasovoda ENTSOG pokazuju da se dvomesečna zimska obustava gasa kroz Ukrajinu može premostiti - ali samo ako Severni tok i Turski tok ostanu u funkciji, ako gas iz Norveške nastavi da teče i ako skladište i tečni prirodni gas mogu koristiti za snabdevanje. U tom scenariju, Austrija, Češka Republika, Danska, Hrvatska, Poljska, Italija, Rumunija i Švedska sve bi morale da smanje potražnju za gasom za oko 7 odsto dok bi LNG postrojenja u Belgiji, Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Holandiji morala da pređu na maksimalan uvoz, piše "Politico".
Međutim, nijedna simulacija sigurnosti snabdevanja EU nikada nije predvidela potpuno zaustavljanje ruskih tokova na svim rutama.
Koliko nafte i gasa svet dobija od Rusije?
Kako izveštava BBC Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu, iza SAD i Saudijske Arabije. Od oko pet miliona barela sirove nafte koji se izvozi svakog dana, više od polovine odlazi u Evropu. SAD su manje zavisne od ruske nafte, sa oko 3% uvezene nafte iz Rusije 2020. I BBC potvrđuje ono što već znamo - veliki deo Evrope u velikoj meri zavisi od ruskog gasa, a Rusija snabdeva oko 40% uvoza prirodnog gasa u EU.
Cene gasa i nafte su već naglo porasle i još više bi porasle ako bi Rusija zaustavila izvoz. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je da bi odbijanje ruske nafte dovelo do "katastrofalnih posledica po globalno tržište" i da bi to izazvalo rast cena na više od 300 dolara po barelu. Zemlje bi morale da dobijaju više zaliha sa drugih mesta – što bi bilo posebno teško za gas. Ako bi Rusija zaustavila isporuke gasa, Italija i Nemačka bi posebno stradale jer dobijaju najveće isporuke iz Rusije. Rusija obezbeđuje samo oko 5% gasa u Velikoj Britaniji, a SAD ne uvoze nikakav ruski gas, navodi BBC.
Kako do gasa iz drugih izvora?
SAD su tražile od Saudijske Arabije da poveća proizvodnju nafte. Zvanični Rijad je odbio prethodne zahteve SAD da poveća proizvodnju kako bi se smanjile cene nafte, piše BBC. Saudijska Arabija je najveći proizvođač u OPEK-u, naftnom kartelu koji čini oko 60% sirove nafte kojom se trguje na međunarodnom nivou. Zbog toga OPEK ima ključnu ulogu u uticaju na cene nafte. Rusija nije u OPEK-u, ali sa njim radi od 2017. na postavljanju ograničenja na proizvodnju nafte, kako bi zadržala zaradu za proizvođače.
SAD takođe gledaju na ublažavanje naftnih sankcija Venecueli. Nekada je bila ključni američki snabdevač naftom, ali do nedavno je Venecuela uglavnom prodavala svoju naftu Kini. Evropa bi se mogla okrenuti postojećim izvoznicima gasa kao što su Katar - ili Alžir i Nigerija, ali postoje praktične prepreke za brzo širenje proizvodnje, zaključuje piše BBC.
(MONDO)
