Državni sekretar SAD Entoni Blinken pomenuo je ličnu tragediju ruskog predsednika.
Govoreći iz prestonice Letonije Rige u ponedeljak, američki državni sekretar Entoni Blinken osudio je rusku akciju u Ukrajini, upoređujući opsadu Mariupolja, lučkog grada na Azovskom moru, sa opsadom Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
Blinken je podsetio i na ličnu istoriju ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je povezan sa drugom opsadom - opsadom njegovog rodnog Lenjingrada tokom invazije nemačkih snaga tokom Drugog svetskog rata. Opisana od strane istoričarke Ane Rid kao "najsmrtonosnija blokada grada u ljudskoj istoriji", opsada je trajala 872 dana i odnela više od 1,5 miliona života.
"Ovakve scene videlo smo ranije u Evropi. Svaki Rus je živeo ili čuo o strašnoj opsadi Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata", rekao je Blinken.
Ove lekcije su duboko lične za Putina. Rođen je u Lenjingradu (sada Sankt Peterburgu) osam godina nakon što je opsada ukinuta 1944. godine, ali sudbina Lenjingrada ga definiše od bilo kog drugog događaja u ruskoj istoriji. U toj opsadi je izgubio starijeg brata, Viktora Putina. Blinken je pomenuo smrt mladog Viktora u ponedeljak u onome što je delovalo kao emotivna molba ruskom lideru.
"Ta opsada pogodila je milione ruskih porodica, uključujući predsednika Putina, čiji je jednogodišnji brat bio jedna od mnogih žrtava", rekao je Blinken pre nego što se vratio na trenutnu situaciju u Ukrajini: "Sada Rusija izgladnjuje gradove kao što je Mariupolj. To je sramno. Svet govori Rusiji: odmah prestanite sa ovim napadima. Pustite hranu i lekove unutra", rekao je Blinken.
Specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini dovela je do osude Putina širom sveta, ostavivši državu izolovanu skoro kao što je bila tokom najjezivijih godina Hladnog rata.
U nizu intervjua sa ruskim novinarima pre dve decenije, Putin je opisao iskustvo svoje porodice tokom opsade, koja je počela 1941. godine kada je Hitlerova vojska krenula prema baltičkom gradu u kojem je živelo tri miliona ljudi. Pola miliona nemačkih vojnika opkolilo je grad, nesposobno da savlada novi otpor koji je tokom brutalnih meseci prerastao u nepopustljivu volju za preživljavanjem. Ljudi su jeli lepak. Neki su pribegli kanibalizmu. Nije bilo hrane i grejanja.
Kada je opsada počela u leto 1941- godine, Putinova majka Marija Ivanovna Putina odvela je Viktora - svog drugog sina; prvi je umro godinama ranije - iz predgrađa Peterhofa u jezgro Lenjingrada: "Mama je rekla da je neka vrsta skloništa postavljena u Lenjingradu kako bi se sačuvali životi dece. U jednom od tih dečjih domova moj drugi brat je oboleo od difterije i umro", prisetio se Putin ranije.
Putin je o svom preminulom bratu govorio ponovo 2012. godine, tokom godišnje komemoracije za žrtve opsade: "Moj brat, kojeg nikad nisam video niti upoznao, sahranjen je ovde, ne znam tačno gde", rekao je Putin na groblju Piskarjevskoje u Sankt Peterburgu na kojem je u masovnoj grobnici sahranjeno 470.000 civila i vojnika.
U intervjuu ubrzo nakon što je preuzeo vlast, Putin je rekao da je njegova majka Marija Ivanovna skoro umrla tokom opsade, koju je pokrenuo Hitler delom zato što je hteo da potpuno zbriše grad u kome je rođen ruski komunizam: "Bila je na ivici gladi. Ljudi su mislili da je umrla, pa su je izložili sa leševima. Srećom, mama se probudila na vreme i počela da stenje", rekao je Putin.
Njegov otac Vladimir Spiridonovič Putin borio se u ključnoj bici na obalama reke Neve. Opsadu je slomio general Georgij Žukov, nacionalni heroj, 27. januara 1944. godine. Vladimir Spiridonovič i Marija Ivanovna ostali su u uništenom gradu, gde se na jednom mostu preko velelepnih kanala Sankt Peterburga još uvek nalaze udubljenja od nemačkih granata.
Bili su bez dece do 1952. godine, kada je Marija rodila Vladimira Vladimiroviča Putina. On je njihovo jedino dete.
Sukobi u Ukrajini traju već pune dve nedelje. Prošlog ponedeljka počeli su mirovni pregovori između Kijeva i Moskve, ali sukobi nisu prestali. Otvoreni su humanitarni koridori za evakuaciju civila iz nekoliko ukrajinskih gradova, dok se nade da će doći do prekida vatre trenutno polažu u sastanak ruskog i ukrajinskog ministra spoljnih poslova u Turskoj, koji bi trebalo da se održi u četvrtak.
(Mondo)
