Ruski milijarder Vladimir Potanjin, koji je na listi ruskog izdanja časopisa "Forbs" prošle godine zauzeo 19. poziciju sa bogatstvom od 2,1 milijarde dolara, planira da za deset godina svu svoju imovinu zavešta dobrotvornim organizacijama.
"Moje bogatstvo neće ostati mojim nasledinicima", izjavio je Potanjin u intervjuu "Fajnenšel tajmsu", naglašavajući da njegov kapital "mora da bude u službi celog društva i da učestvuje u dostizanju društveno značajnih ciljeva".
"Moja deca u odrasla, a njihov otac je milijarder i poznata ličnost. Oni su pre svega u mojoj senci, a i nemaju nikakvu motivaciju da se za bilo šta bore u životu. U tom smislu smatram da je moja odluka da imovinu ostavim drušvu, a ne naslednicima, ispravna", rekao je Potanjin, naglasivši da namerava da "sledi primer Bila Gejtsa i Vorena Bafeta".
Osnivač najvećeg svetskog proizvođača softvera, kompanije "Majkrosoft" Gejts i njegova supruga Melinda rukovode najvećim dobrotvornim fondom u svetu.
Bafet je 2006. godne objavio da će godišnje u dobrotvorne svrhe uplaćivati pet odsto iz svog paketa u konglomeratu "Berkshir Hatavej", koji se tada procenjivao na 37 milijardi dolara.
Više od 30 milijardi dolara namenjeno je fondu Bila i Melinde Gejts, a ostalo dobrotvornim fondovima Bafetove dece.
Potanjin je još 1999. godine osnovao nekomercijalni dobrotvorni fond, a od 2003. je predsednik saveta peterburškog muzeja "Ermitaž".
Biznismen namerava da poveća godišnje dotacije u taj fond sa deset na 25 miliona dolara i izdvoji na milione dolara za pomoć i stipendije talentovanim studentima.
"Jedna od osnovnih prepreka stvaranju realne demokratije u Rusiji je sovjetski mentalitet, jer ljudi smatraju da vlast mora da rešava njihove probleme", kaže Potanjin, dodajući da je najveći problem za razvoj slobode misli - obrazovanje, zbog čega je i odlučio da svoju imovinu usmeri u dobrotvorne svrhe.
Prošle jeseni ruski časopis "Finans" je proračunao da bi Anastasija, Ivan i Vasilije Potanjin mogli da naslede po 1,67 milijardi dolara.
Potanjinu pripada holding "Interros", u čijem je vlasništu paket akcija državne metalurške kompanije "Noriljsk Nikelj", Rosbanke, media-holdinga "Profi-Media" i drugih firmi.
Potanjin je jedan od prvih ruskih magnata koji se okrenuo filantropiji početkom prošle decenije i ostvario prestiž na Zapadu godišnjom donacijom od milion dolara u fond "Gugenhajm", ukazuje "Fajnenšel tajms".
(Tanjug)
"Moje bogatstvo neće ostati mojim nasledinicima", izjavio je Potanjin u intervjuu "Fajnenšel tajmsu", naglašavajući da njegov kapital "mora da bude u službi celog društva i da učestvuje u dostizanju društveno značajnih ciljeva".
"Moja deca u odrasla, a njihov otac je milijarder i poznata ličnost. Oni su pre svega u mojoj senci, a i nemaju nikakvu motivaciju da se za bilo šta bore u životu. U tom smislu smatram da je moja odluka da imovinu ostavim drušvu, a ne naslednicima, ispravna", rekao je Potanjin, naglasivši da namerava da "sledi primer Bila Gejtsa i Vorena Bafeta".
Osnivač najvećeg svetskog proizvođača softvera, kompanije "Majkrosoft" Gejts i njegova supruga Melinda rukovode najvećim dobrotvornim fondom u svetu.
Bafet je 2006. godne objavio da će godišnje u dobrotvorne svrhe uplaćivati pet odsto iz svog paketa u konglomeratu "Berkshir Hatavej", koji se tada procenjivao na 37 milijardi dolara.
Više od 30 milijardi dolara namenjeno je fondu Bila i Melinde Gejts, a ostalo dobrotvornim fondovima Bafetove dece.
Potanjin je još 1999. godine osnovao nekomercijalni dobrotvorni fond, a od 2003. je predsednik saveta peterburškog muzeja "Ermitaž".
Biznismen namerava da poveća godišnje dotacije u taj fond sa deset na 25 miliona dolara i izdvoji na milione dolara za pomoć i stipendije talentovanim studentima.
"Jedna od osnovnih prepreka stvaranju realne demokratije u Rusiji je sovjetski mentalitet, jer ljudi smatraju da vlast mora da rešava njihove probleme", kaže Potanjin, dodajući da je najveći problem za razvoj slobode misli - obrazovanje, zbog čega je i odlučio da svoju imovinu usmeri u dobrotvorne svrhe.
Prošle jeseni ruski časopis "Finans" je proračunao da bi Anastasija, Ivan i Vasilije Potanjin mogli da naslede po 1,67 milijardi dolara.
Potanjinu pripada holding "Interros", u čijem je vlasništu paket akcija državne metalurške kompanije "Noriljsk Nikelj", Rosbanke, media-holdinga "Profi-Media" i drugih firmi.
Potanjin je jedan od prvih ruskih magnata koji se okrenuo filantropiji početkom prošle decenije i ostvario prestiž na Zapadu godišnjom donacijom od milion dolara u fond "Gugenhajm", ukazuje "Fajnenšel tajms".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.