ŠTA ĆE BITI SA UKRAJINOM POSLE RATA? Trpi nešto mnogo gore od raketiranja - Ova posledica će državu ostaviti RASKOMADANU

Dok se ruska invazija na Ukrajinu približava okončanju prvog meseca trajanja, čini se da je napredovanje njenih trupa prema nekim ključnim gradovima, uključujući prestonicu Kijev, usporilo. Kuda vodi ovaj rat? Ovo su pet stvari na koje treba obratiti pažnju u narednim nedeljama, piše CNN.

Internet stranica Komsomolskaia Pravda uklonila je brojeve kasnije tokom dana, tvrdeći da su se brojevi pojavili samo zato što je sajt bio hakovan. CNN navodi da takvi gubici, ako se pokažu kao tačni, objasnili bi usporeno napredovanje ruskih trupa i porast bombardovanja ključnih gradova.

2. Iako je fokus na Kijevu, Rusija bi mogla da opkoli ukrajinske borce na istoku

CNN tvdi da Rusija, u najmanju ruku, pokušava da apsorbuje delove istočne Ukrajine. Oblasti poput Donjecka i Luganska, koje čine region Donbasa, kontrolišu separatisti koje podržava Rusija od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, i dok se ambicije Rusije možda protežu izvan Donbasa, to je verovatno i dalje u centru pažnje, kažu stručnjaci.

"Južni vojni okrug - u Donjecku, Lugansku, Marijupolju, Berdjansku, Melitopolju - ovde su najbolje trupe u ruskoj vojsci. Dizajnirane su da se bore protiv NATO-a", rekao je Sem Kreni-Evans analitičar Roial United Services Instituta za CNN.

3. Biće još reči o pregovorima

Jedan scenario je da bi rat u Ukrajini mogao da postane dugotrajan sukob. CNN naglašava da je Rusija verovatno izgubila značajan broj vojnika, naoružanja i opreme u ratu, i iako je u prošlosti učestvovala u dugotrajnim sukobima, neće želeti da iz ovog sukoba izađe sa potpuno uništenom vojskom.

"Pregovori izgledaju pomalo obećavajuće, jer su i Rusija i Ukrajina prošle nedelje rekle da se kreću ka stvarnom suštinskom dogovoru, umesto da Rusija samo postavlja ultimatum", rekao je Keir Gils, ruski stručnjak iz britanskog istraživačkog centra Chatham House, za CNN.

Ruski zvaničnici su rekli da njihovi zahtevi uključuju odustajanje Ukrajine od svog cilja da se pridruži NATO-u i da se demilitarizuje i usvoji "neutralan" status, kao što to imaju Austrija i Švedska. 

4. Masovna "deportacija" Ukrajinaca u Rusiju

Rusija je poručila stanovnicima Marijupolja da napuste grad, jer ruske snage nastavljaju sa agresivnim bombardovanjem, koje je već razorilo grad na komade. Njene snage su otvorile "humanitarne koridore" kako bi omogućile civilima da pobegnu, ali desetine hiljada njih je otišlo u Rusiju.

RIA je javila je da je skoro 60.000 stanovnika Marijupolja stiglo na rusku teritoriju "potpuno bezbedno". Ruski mediji su pokazali redove vozila koji očigledno idu na istok ka granici, oko 40 kilometara od Marijupolja. Ali savet Marijupolja optužio je Rusiju da primorava stanovnike da odu u Rusiju protiv svoje volje.

Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko rekao je da je "ono što okupatori danas rade poznato starijoj generaciji, koja je videla stravične događaje iz Drugog svetskog rata, kada su nacisti nasilno zarobljavali ljude".

5. Još milioni Ukrajinaca bi mogli da odu

Sudbina rata je jedno, a sudbina Ukrajine drugo. Već je više od 3,5 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju. Većina su žene i deca, što znači da se i porodice raspadaju. Rat je pokrenuo najveći pokret izbeglica koje je Evropa videla od Drugog svetskog rata. Te brojke se povećavaju brzinom od oko 100.000 ljudi dnevno.

Ako se uključi broj interno raseljenih, 10 miliona Ukrajinaca je do sada napustilo svoje domove. To je skoro četvrtina stanovništva zemlje, preneo je CNN.

(Mondo)