Zbog oštrog otpora Ukrajinaca, Putin uvodi novu strategiju, koja uključuje opsadu gradova i napad na civilne lokacije.
Predsednik Rusije Vladimir Putin menja svoju vojnu strategiju u ratu Kremlja protiv Ukrajine kako bi izbegao gubitak višenedeljnog sukoba koji je trebalo da dobije u roku od nekoliko dana nakon invazije.
Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, rekao je za Njuzvik da se skoro pet nedelja od invazije 24. februara Putin prebacuje na novu taktiku - uključujući opsadu gradova i napade na civilne lokacije zbog oštrog ukrajinskog otpora i niskog morala među ruskim trupama.
"Videli smo masovno bombardovanje očigledno civilnih lokacija, tako da je to taktika koja je postala istaknutija kako su ruske snage zaglibile širom zemlje“, rekao je Herbst, viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta i američki ambasador u Ukrajini. od 2003. do 2006. godine.
Da li će Kijev pasti?
Ubrzo nakon što je Putin pokrenuo punu invaziju na Ukrajinu, zvaničnici američke obaveštajne službe izrazili su zabrinutost da bi glavni grad Kijev mogao da padne u ruke ruskih snaga za nekoliko dana.
Tri američka zvaničnika su prethodno izjavila za Njuzvik, pod uslovom anonimnosti, da očekuju da će grad pasti pred ruskim snagama u roku od 96 sati i da će otpor Ukrajine biti efektivno neutralisan ubrzo nakon toga.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov rekao je u saopštenju od 21. marta da Rusija "više ne sanja da zauzme Kijev“ usred znakova oslabljenog i usporenog ruskog napredovanja ka prestonici.
Herbst je sugerisao da Putin nije nužno odustao od zauzimanja prestonice, ali da mu nedostaju resursi za to.
"Oklevao bih da kažem da je potpuno odustao od zauzimanja Kijeva, samo mislim da nema snage da to postigne u bliskoj budućnosti. Rusi trenutno nisu u poziciji da zauzmu Kijev", rekao je Herbst.
Pentagon je 17. marta rekao da dok ukrajinske snage nastavljaju da pružaju odlučan otpor, izgleda da Moskvi preti nestašica, a komandanti se bore da održe svoje trupe u borbi.
Nikolaj Petrov, viši naučni saradnik u "Četam Haus" programu za Rusiju i Evroaziju, izrazio je slično mišljenje.
"Putinov prvobitni plan je u velikoj meri propao zbog herojskog otpora Ukrajinaca. Mislim da ruska vojska nije u stanju da zauzme Kijev i najverovatnije neće pokušati da to uradi", rekao je Petrov.
"Mnogo brutalnija“ strategija
Petrov je potvrdio Putinov prelazak na "mnogo brutalniju“ vojnu strategiju - uspostavljanjem opsade, kao što je učinjeno u teško pogođenom gradu Mariupolju. Bivši direktor CIA Dejvid Petreus rekao je u nedelju da se čini da je grad spreman da padne u ruke ruskih snaga.
Herbst je rekao da ruske snage pokušavaju da uspostave opsadu i oko Kijeva, iako su imale daleko manje snaga u poređenju sa veličinom grada i veličinom odbrane.
Govoreći za Njuzvik, Metju Buleg, istraživač u "Četam Haus" programu za Rusiju i Evroaziju, rekao je da veruje da je Kijev "još uvek u ravnoteži“.
"Ne mislim da je konačno doneta odluka o preuzimanju Kijeva ili ne, jer bi za to bili potrebni meseci opsade. U ovom trenutku nema opsade jer ruske snage ne okružuju u potpunosti grad i ne kontrolišu sve prilaze oko Kijeva, jer ih ukrajinske snage veoma osporavaju", rekao je on.
Malo je verovatno da će Kremlj napredovati
U vojnom smislu Buleg je rekao da je Kremlj u fazi u kojoj su vrlo male šanse da postignu nešto više nego što već imaju.
"Oni ne mogu da angažuju mnogo više trupa koje bi promenile igru, ili više vojne opreme nego što već imaju. Rusija je takođe rasporedila svoje snage šireći se širom ukrajinske teritorije, umesto da koncentriše svoje napade u određenim pravcima. Odabrali su da rašire svoje trupe, ostavljajući ih otvorenim za greške, zasede i kontraofanzive Ukrajinaca. A s druge strane, Ukrajinci počinju da se povlače jer nemaju dovoljno kapaciteta da potpuno odbije osvajača", rekao je on.
Šta će Putin sledeće uraditi?
Rusija sada treba da izračuna kuda želi da ide, a Putin treba da smisli šta želi sledeće da uradi, jer zemlji nedostaju trupe i oprema "da postigne sve taktičke operativne ciljeve“, rekao je Buleg.
On je napomenuo da, pošto Rusija nije u stanju da preuzme mnogo više gradskih centara, Mariupolj je "laka meta“ za Rusiju da "pokaže pobedu“.
"Mislim da ćemo u naredne 2-4 nedelje sukoba, imati pad Mariupolja, više guranje unutar administrativnih granica Donbasa, a onda kada se to postigne, verovatno oblik zamrzavanja sukoba u pogledu pozicija“, kaže Buleg.
Rusija će tada verovatno naknadno izjaviti da su operacije postigle ono što su uopšte želele, rekao je on.
"Naravno, ovo je laž, ali treba da sačuvaju obraz, pa da pređu na potencijalno diplomatsko rešenje, kako god to izgledalo. Ali Kremlju je lakše da poraz pretvori u vojnu pobedu, jer je ipak Rusija ta koja je izvršila invaziju na delove Ukrajine“, dodao je Buleg.
Herbst je u međuvremenu izrazio sumnju da će Putin tražiti mirne pregovore sa Ukrajinom.
"Putin u ovoj fazi nema nikakav interes u traženju mira, on i dalje želi da kontroliše zemlju“, rekao je Herbst.
Bivši ambasador je istakao da, iako je Putin dozvolio pregovore na niskom nivou, izjave samog ruskog predsednika impliciraju da on nije spreman na kompromis.
"To sugeriše da ti pregovarači ne govore u ime šefa zemlje, pa stoga nema ništa od toga“, rekao je on.
(MONDO)
