Ruski tenkovi "razbili" su Čečeniju pre više od dve decenije, a sve je počelo dolaskom Putina na vlast i dogovorom sa Ahmadom Kadirovim, Ramzanovim ocem.
Čečenska nacija je muslimanska i živi u planinama na južnoj granici Rusije. Pokoreni krajem 1850-ih, Čečeni su bili i pod carskom i sovjetskom vlašću i, nakon raspada SSSR-a, iskoristili su priliku da proglase nezavisnost. Godine 1994. ruski generali su poslali trupe da razbiju Čečeniju, ali su potpuno pogrešno proračunali odlučnost svojih protivnika: čečenske snage su ih ponizile. Kada je rat počeo, bilo je samo oko 750.000 etničkih Čečena, manje od milion ruskih muškaraca koji su te godine služili vojni rok, ali su ipak pobedili ovu supersilu. Čečenija je bila simbol koliko je Rusija postala slaba. Za Čečene je to bila slavna pobeda, ali i šuplja, pošto mir nije usledio. Do kasnih 1990-ih, Čečenija je bila van ičije kontrole - raj za kriminalce, kidnapere, ratne vođe i islamiste.
U avgustu 1991. Džohar Dudajev, čečenski političar i bivši general sovjetskog vazduhoplovstva, srušio je lokalnu komunističku vladu Čečenije i uspostavio antirusku autokratsku državu. Ruski predsednik Boris Jeljcin se plašio da bi secesija Čečenije izazvala domino efekat pokreta za nezavisnost unutar ogromne Ruske Federacije. Takođe se nadao da će povratiti vredne čečenske naftne resurse. Nakon neefikasnih pokušaja finansiranja čečenskih opozicionih grupa, ruska invazija je počela 11. decembra 1994. godine.
Nakon prvih osvajanja ruske vojske, čečenski pobunjenici su pokazali žestok otpor u Groznom, hiljade ruskih vojnika je poginulo, a mnogo više čečenskih civila je ubijeno tokom skoro dve godine teških borbi. U avgustu 1996, Grozni su ponovo zauzeli čečenski pobunjenici nakon godinu dana ruske okupacije i proglašen je prekid vatre. 1997. godine poslednje ponižene ruske trupe napustile su Čečeniju. Uprkos mirovnom sporazumu kojim je Čečenija postala de fakto nezavisna država, Čečenija je zvanično ostala u sastavu Rusije.
Čečenija - Putinova karta za Kremlj
Ahmad Kadirov je bio ugledni muslimanski verski vođa u Čečeniji. Džohar Dudajev postavio ga je za vrhovnog muftiju Čečenije. Kadirov je pozvao na "sveti rat" protiv Rusije, predvodio je diviziju gerilaca u ratu i učestvovao u pregovorima 1996. koji su doveli do ponižavajućeg povlačenja Rusije. Nakon izbijanja nasilja između Moskve i čečenskih separatista, Kadirov je izjavio da "postoji milion Čečena i 150 miliona Rusa. Ako svaki Čečen ubije 150 Rusa, mi ćemo pobediti".
Međutim, kada je Vladimir Putin postao premijer 1999. godine, Čečenija je bila na vrhu njegove liste obaveza. Bio je početnik, ali je znao da mu je, da bi ponovo nametnuo volju Moskve Čečeniji, bio potreban lokalni koji bi osvajanju dao čečensko lice. Tu osobu je pronašao u Ahmadu Kadirovu, glavnom muftiji Čečenije - čoveku koji je toliko uznemiren zbog tvrdolinijaškog islama saudijskog stila koji se širio u njegovoj domovini da je bio spreman da sklopi dogovor sa Rusima da to zaustavi. Kadirov se svrstao protiv fundamentalista i na kraju sklopio "đavolju pogodbu" sa Kremljom. Faustov pakt mu je doneo moć, privatnu vojsku, sve veći uticaj u Čečeniji - i nekoliko pokušaja atentata. Organizovao je čečensku miliciju – poznatu kao Kadirovci – koja je pomogla ruskim trupama da razbiju njegove nekadašnje drugove.
RAMZANOV OTAC MRZEO RUSE, A ONDA IZDAO ČEČENIJU ZBOG PUTINA: Kako je Kadirov postao borbeno koplje predsednika Rusije
Putin je pacifikovao Čečeniju ekstremnim potezima. Artiljerija je razbila Grozni, a agenti FSB-a su oteli hiljade mladih čečenskih muškaraca, od kojih stotine više nikada nisu viđeni. Rusko biračko telo, duboko užasnuto prethodnim naglim padom svoje zemlje, oduševila je ova situacija. Odmah nakon toga, 2000. godine, iako jedva poznat samo godinu dana ranije, Putin je osvojio predsedničku poziciju. Bila je to pobeda koju je dugovao Čečeniji. A Čečeniju je dugovao Ahmadu Kadirovu.
Smrt oca i uspon sina
Ahmad Kadirov nastavlja svoju pro-rusku vladavinu, ali ne zadugo. Dana 9. maja 2004, eksplozija je razorila VIP sedišta na fudbalskom stadionu Dinamo tokom prepodnevne sovjetske parade povodom Dana pobede u glavnom gradu Groznom, momentalno ubivši Kadirova. Ubijena su i dva njegova telohranitelja, predsednik Državnog saveta Čečenije, novinar Rojtersa i još desetak drugih (kasniji izveštaj navodi da je poginulo više od 30 ljudi). Ranjeno je još oko 56 osoba, uključujući general-pukovnika Valerija Baranova, komandanta ruskih snaga u Čečeniji, koji je u eksploziji izgubio nogu. Rečeno je da je bomba ugrađena u beton potpornog stuba tokom nedavnih popravki. Islamistički vođa čečenskih pobunjenika Šamil Basajev je kasnije tvrdio da je platio 50.000 dolara za napad.
Kadirov je imao četvoro dece, dve ćerke (Zargan i Zulai) i dva sina. Stariji sin Zelimkan Kadirov umro je odmah posle oca - 31. maja 2004. godine (zvanični navodi su da je umro od infarkta), ali zato Čečenija od tada ostaje na plećima mlađeg sina - Ramzana Kadirova.
Putin je primio Ramzana istog dana kada mu je otac ubijen, na sastanku koji je emitovan u svim glavnim ruskim biltenima vesti. Ramzan koji je u tom trenutku imao svega 27 godina, izgledao je uznemireno, prenosio je "Gardijan", a njegova plava trenerka nije bila u skladu sa tamnim panelima i blistavim ukrasima predsedničke kancelarije. Iako sumoran, taj trenutak je označio početak izuzetne političke karijere.
Pošto je Ahmad otišao, Putin je imao upražnjeno mesto za čečenskog satrapa, a Ramzan je bio savršen za tu ulogu. Ramzan nije odmah dobio "glavni" posao, ali je, zahvaljujući svojoj kontroli nad Kadirovcima, dominirao u republici, a već 2007. godine preuzeo je predsedničku funkciju. On je, međutim, 2010. godine izjavio da se više neće zvati predsednikom Čečenije, pošto Rusija treba da ima samo jednog predsednika. Kadirov je sada na ruskom poznat kao "šef republike". U Čečeniji ga zovu "pačah", što znači "kralj", a Ramzan definitivno živi kao jedan.
Ramzanovo obožavanje Putina
Sagradio je sebi palate, jednu u Groznom i jednu u svom rodnom selu Tsenteroi, sparingovao je sa Majkom Tajsonom, igrao fudbal sa Dijegom Maradonom i zabavljao se sa glumcem Žerarom Depardjeom. Pozirao je sa tigrićem i stekao ergelu konja koji se utrkuju po celom svetu. Organizovao je takmičenja u lepoti i rvačke borbe. Njegove fotografije na društvenim mrežama prate obimni tekstovi u kojima se objašnjavaju njegovi pogledi na savremena pitanja. On je vulgaran, podmitljiv, opak, poštovan i veoma bogat, piše "Gardijan" i dodaje - čini se da Putinu ništa od ovoga ne smeta.
Na primer, Kadirov je 2014. godine najavio novu politiku uništavanja kuća svih čiji se rođaci bore protiv vlasti, a potom i proterivanja iz Čečenije. "Kadirova izjava je možda bila pomalo emotivna", rekao je Putin kada su ga osporili zbog reči svog štićenika. "Mislim da su emocije u takvim slučajevima razumljive", zaključio je tada ruski predsednik.
I odanost koju Ramzan Kadirov oseća prema Putinu vidljiva je i u aktuelnoj situaciji - invaziji koju je Rusija izvela u Ukrajini. Od kada je ruska vojska prodrla na ukrajinsko tlo 24. februara, jedan od naglasnijih "promotera" ove specijalne vojne akcije, kako je Rusi zovu, je upravo Kadirov koji je sa svojim Kadirovcima na prvim linijama borbenih frontova odakle redovno objavljuje informacije, ali i hvalospeve za Putina i sve šta on kaže ili odluči.
RAMZANOV OTAC MRZEO RUSE, A ONDA IZDAO ČEČENIJU ZBOG PUTINA: Kako je Kadirov postao borbeno koplje predsednika Rusije
(Mondo)
