Ruski Gasprom isporučuje polovinu od 20 milijardi kubnih metara gasa u Poljskoj
Nastavljen je rad na gasovodu u Danskoj koji će povezati Poljsku sa norveškim gasnim poljima, pomažući Varšavi da smanji zavisnost od ruskog uvoza. Radovi su obustavljeni u maju zbog problema sa ekološkom dozvolom, piše "Juronjuz". Nedelju dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, danske vlasti, koje su bile zabrinute zbog uticaja projekta na miševe i slepe miševe koji žive u toj oblasti, dozvolile su da se radovi nastave.
"Očekivali smo da će uskoro biti odobren nastavak radova, ali je rat, naravno, učinio ovo pitanje hitnijim", rekla je Trine Vilumsen Berling, istraživač sa Danskog instituta za međunarodne studije.
Gasovod dug 900 kilometara, koji je počeo da se gradi 2018. godine, trebalo bi da počne da radi u oktobru, a u potpunosti bi trebalo da bude u funkciji od 1. januara 2023. godine.
"Važno je da imamo gas u danskom sistemu, ali i da pomognemo gasnom sistemu naših dobrih prijatelja i komšija, Poljaka", rekao je za AFP Soren Juul Larsen, menadžer projekta u danskom mrežnom operateru Energinet.
Ruski Gazprom isporučuje polovinu od 20 milijardi kubnih metara gasa u Poljskoj, ali dugoročni ugovor ističe kasnije ove godine i Varšava ne planira da ga obnovi. Poljska namerava da zameni ove zalihe pošiljkama preko Baltik Pajpa. Ali iako je ovo dobra vest za Varšavu, to bi moglo da zakomplikuje snabdevanje ostatka Evrope.
Očekuje se da će projekat pomoći Poljskoj, ali bi mogao da dovede do smanjenja izvoza gasa iz Norveške u Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačku, rekao je Zongkiang Luo, stručnjak istraživačke firme Ristad.
Osim toga, ugovori između Rusije i evropskih dobavljača važe još 10 do 15 godina, napominje Luo. S druge strane, evropski šefovi tvrde da bi Evropa mogla da se oslobodi ruskog gasa "znatno pre 2030. godine".
Norveška, drugi najveći snabdevač gasom u Evropi posle Rusije, proizvodi punim kapacitetom i gas koji stigne u Poljsku stoga se više neće prodavati u zapadnoj Evropi.
Pored toga, očekuje se da će 1. maja biti otvoren gasovod koji povezuje Poljsku sa terminalom za tečni prirodni gas (LNG) u Litvaniji, pod nazivom GIPL. GIPL će omogućiti Poljskoj da poveća uvoz LNG-a i snabdeva gasom baltičke zemlje.
Gasovod, sa projektovanim kapacitetom od 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje u oba smera, finansirala je Evropska unija kako bi pomogla Poljskoj i baltičkim zemljama da povećaju sigurnost snabdevanja.
Sa Norveškom u punom kapacitetu, sve manjim brojem ležišta u Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji i nepoželjnom Rusijom, Evropa pokušava da pronađe nove izvore gasa. Opcija je tečni prirodni gas koji se može transportovati brodom i dolazi iz Sjedinjenih Država, Katara ili Afrike.
Ali njegov uvoz zahteva izgradnju terminala ili barem kupovinu plutajućih skladišta za uvozni gas.
Pošto je obustavljena izgradnja Severnog toka 2, Nemačka je hitno pokrenula tri projekta izgradnje LNG terminala, koji se do sada smatrao neprioritetnim. Jedna bi mogla da bude spremna za zimu 2023/24, a druga dva ne pre 2026. godine.
(MONDO)
