Dok ruske granate padaju, hiljade stanovnika u Ukrajini nemaju drugog izbora nego da ostanu tu gde jesu. Oni zbog toga što su stari, invalidi, ili osakaćeni, plaćaju cenu rata.
Mnogo je ljudi u Ukrajini koji zbog bolesti ili invaliditeta ne mogu da pobegnu od užasa koje rat nosi sa sobom. Oni su zarobljeni na bojnom polju, iako to nikada nisu želeli. Većina ljudi koji žive u Donbasu napustili su svoje domove pre dve nedelje, slušajući pozive vlade da se evakuišu usled straha da će se ruske trupe masakrirati civile. Ipak, na hiljade ih je i dalje ostalo. Među njima su najugroženiji i oni koji nemaju gde da odu: prikovani za krevet, bolesni, invalidi i siromašni.
Zarobljena u ratu, bez mogućnosti da ode iz Donbasa je Ljudmila Brostovskaja. Ona je sama, nesposobna da hoda, i u invalidskim kolicima. Zaglavljena je u svom stanu 54 dana otkako je lift prestao da radi prvog dana ruske invazije, 69 godina stara majka potrošila je ono malo novca što je uštedela za sopstvenu sahranu da kupi telefon kako bi mogla da razgovara sa svojom ćerkom u Rusiji.
"Nemam pojma ko će me sada sahraniti. Bolje je da potrošim novac za svoju sahranu, tako da, iako sam samo ja u ovim zidovima, mogu razgovarati sa onima koje volim, tako daleko", rekla je ona za "The Times". Svakodnevno se čuje skoro neprekidna raketna i artiljerijska vatra dok su se dve strane međusobno udarale duž fronta na istočnoj i jugoistočnoj strani Avdijevke u Donbasu.
"Već sam upoznata sa zvucima rata. Imala sam dosta vremena da naučim da razaznajem koje su ruske a koje su ukrjainske rakete. Razlikujem raketu 'Grad' od minobacača ili haubice", kaže ona.
Procenjuje se da će u Donbasu ostati manje od 8.000 ljudi od 30.000 koliko ih je živelo dan pre početka invazije. U osmospratnici u kojoj živi Brostovskaja ostala su još samo dva stanara.
"Naravno da sam uplašena. Noću kada je previše granatiranja, odem u prazan hodnik i sedim tamo da se sklonim, ponekad do 3 sata ujutro, dok se eksplozije ne stišaju", kaže ona i dodaje da joj ipak uliva nadu to što o njoj neko ima da brine.
Igor Glotov (39) svakodnevno posećuje Brostovsku, donoseći joj flaširanu vodu i hranu. On joj je kupio telefon.
"Ja sam odrastao čovek, snažan momak. Ali, kada vidim u kakvim uslovima ovde sami žive oni do kojih mi je stalo, stari i bolesni, kako se rat zaoštrava oko nas, osećam da bih mogao da zaplačem.Preživeli smo, ali samo zahvaljujući sreći koju ne razumem", rekao je on.
Pogledajte posledice rata u Ukrajini:
DA SE NAJEŽIŠ! Ovo su ljudi koji su pokušali da pobegnu iz Ukrajine: Tvrde da ne mogu nigde - čekaju vojnike da ih UBIJU
(MONDO)
