Nemačka se suočava sa nestašicom suncokretovog ulja, a ono koje je dostupno se po ceni približava maslinovom.
Brojni supermarketi u Nemačkoj trenutno se suočavaju sa nestašicom suncokretovog ulja i ulja od repice. Pošto su isporuke već nedeljama masovno ograničene zbog rata u Ukrajini, cene određenih namirnica rastu. U nekim slučajevima, neki maloprodajni lanci već podižu cenu ulja sopstvenih brendova za 550 odsto, piše nemački nedeljnik Fokus onlajn, a prenosi Feniks magazin.
Prema pisanju nemačkog nedeljnika, Aldi će ubuduće nuditi Ondosol suncokretovo ulje za 4,99 evra po boci, što je razlika od 3,20 evra u odnosu na rasprodati brend Belasan. Ulje koje je dostupno trenutno je 550 odsto skuplja nego u januaru.
Zbog činjenice da je u mnogim nemačkim prodavnicama suncokretovo ulje i ulje od repice rasprodato ili skoro rasprodato, mnogi piljari su odlučili da “ograniče” litre ulja koje jedna osoba može da kupi.
Stručnjaci iz prehrambene industrije očekuju da će cene nastaviti da rastu, pa bi suncokretovo ulje uskoro moglo da košta koliko i skuplje maslinovo, čija je prosečna cena po litru trenutno 6,50 evra.
Cene ne poskupljuje samo Aldi, već i Reve, gde se suncokretovo ulje može naći po ceni od 5,05 evra po litru.
Kako je ranije pisao Business Insider, mnogi proizvodi su poskupeli poslednjih meseci, i to ne samo od početka rata u Ukrajini. Ovsena kaša je, na primer, poskupela: sredinom januara pakovanje od 500 grama koštalo je 49 centi, a sada u nekoliko trgovinskih lanaca košta deset centi više. Mnogi korisnici društvenih mreža komentarišu situaciju i pišu da „Nemačka nikada nije videla ovako nešto”.
Podsetimo, sukob u Ukrajini ugrožava globalnu proizvodnju žitarica, snabdevanje jestivim uljima i izvoz đubriva, izazivajući nagli rast cena osnovnih namirnica, a isto se dešava i na energetskim tržištima. Cene palminog ulja ove godine su porasle za više od 50 odsto.
Indonežanski ministar trgovine Muhamed Lufti rekao je da ograničenje izvoza ima za cilj da osigura da cene jestivog ulja u zemlji ostanu pristupačne za potrošače. Rusija i Ukrajina su takođe značajni izvoznici jestivih ulja i proizvode 30 odsto svetske proizvodnje pšenice. Ukrajina je svojevremeno saopštila da je do kraja godine zabranila izvoz širokog spektra poljoprivrednih proizvoda, uključujući ječam, šećer i meso.
Sukob je poremetio snabdevanje robom iz regiona Crnog mora i ugrožava žetvu jer su cene đubriva porasle zbog rasta cena gasa. Ministarstvo industrije Rusije preporučilo je u petak privremenu obustavu izvoza đubriva.
Takođe, kada već pominjemo Nemačku, treba istaći da neki u toj zemlji predlažu ponovno uvođenje mera kao tokom naftne krize 1973. godine: opšte ograničenje brzine i zabrana vožnje nedeljom. Veliko je pitanje koliko bi to bilo efikasno danas?
Prva se toga setila Tekla Vaker, ministarka za zaštitu životne sredine Baden-Virtemberga: "Zašto ne uvedemo ograničenja brzine ili 'nedelju bez automobila', kao što je to bilo sedamdesetih? Tada se ta mera pokazala kao efikasna i pomogla je da se smanji potrošnja goriva", rekla je pokrajinska ministarka iz redova Zelenih za nemačku novinsku agenciju dpa.
Zatim se oglasila Nina Šir, predstavnica vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD) zadužena za energetiku i zaštitu klime: "'Nedelje bez automobila' nam u prošlosti nisu naškodile, a danas bi mogle da nam pomognu ako dođe do nestašice goriva", rekla je Šir za list Velt, dodajući da je "to ono što ljudi mogu sami da urade kako bi smanjili priliv novca u Putinov ratni budžet". Oglasila se i kopredsednica Zelenih Rikarda Lang rekavši: "Potrebno nam je privremeno ograničenje brzine na auto-putevima, na primer na devet meseci - dakle do kraja godine, odnosno do trenutka kada želimo da postanemo nezavisni od ruske nafte", piše Dojče vele.
(MONDO)
