Pomoć, koju Kijev već dugo traži, šalje se dok ruska vojska polako napreduje u Donbasu, na istoku, na jugu zemlje
Slanje teškog naoružanja u Ukrajinu iz zemalja NATO-a predstavlja logistički izazov, iako na papiru umeren, ali ako se sukob odugovlači, mogao bi da postane teži jer je za njegovu upotrebu potrebna obuka, municija i održavanje, kažu stručnjaci, prenosi Hina.
Po uzoru na Francusku, Britaniju, SAD i Češku, Nemačka je u utorak najavila da će poslati tenkove "Cheetah" u Ukrajinu.
Ukrajina dugo tražila teško naoružanje
Pomoć, koju Kijev već dugo traži, šalje se dok ruska vojska polako napreduje u Donbasu, na istoku, na jugu zemlje. U tom kontekstu, slanje teškog naoružanja predstavlja značajan podsticaj ukrajinskim snagama, rekao je Leo Peria-Penje iz Francuskog instituta za međunarodne poslove.
Ova kratkoročna izgradnja kapaciteta u ovoj fazi ima prednost u odnosu na srednjoročne logističke faktore koje još treba uzeti u obzir, dodao je on.
Za sada deluju umereno. "Ukrajincima je bilo lako da ponesu opremu sovjetskog ili ruskog porekla jer su za to bili obučeni", objasnio je francuski vojni izvor.
Tri faktora su ključna
Kada je reč o opremi koja stiže iz zemalja NATO-a, treba uzeti u obzir tri stvari: prva je obuka jer oprema treba da se koristi u tehničkom, ali i taktičkom smislu jer se sa nekom opremom menja taktika, rekao je izvor.
Francuski tenkovi Cezar su, na primer, laki za upotrebu, ali je situacija složenija kada su u pitanju gepardi koji zahtevaju višenedeljnu obuku, rekao je vojni inženjer Mark Šasilan, stručnjak za tenkove i oklopna vozila.
Nemački tenkovi Marder, s druge strane, ne bi trebalo da budu problem. Nemaju nameru da šalju opremu koja zahteva višemesečnu obuku i veliku logističku podršku poput američkih tenkova Abrams, navodi se u tekstu.
Drugo pitanje je snabdevanje municijom, ljudski resursi i održavanje opreme.
Složeno pitanje logistike
Perija-Penje smatra da je logistika složeno pitanje, ali možda manje nego u nekim drugim zemljama koje nemaju industrijski potencijal kakav ima Ukrajina, koja ima infrastrukturu i znanja koja nisu zanemarljiva kada su u pitanju vojna vozila i teška industrija.
"Ako saradnja između evropskih industrija i ukrajinske vojske ide glatko, ne bi trebalo da bude posebnih problema kada je u pitanju održavanje", rekao je on.
Prema rečima Karla Masalea, stručnjaka za odbranu na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu, pitanje održavanja ne treba odmah razmatrati. "Ako Ukrajinci mogu da koriste Mardere tri nedelje, to je bolje nego ništa", rekao je on za Dojče vele.
Problem sa municijom
Ostaje pitanje municije, koja bi mogla postati goruća u slučaju dužeg sukoba.
"Ako se sukob otegne, rizik od nestašice municije nije isključen, posebno kada su u pitanju Cezar topovi“, rekao je Žan Pjer Moni, zamenik direktora Instituta za međunarodne i strateške odnose (Iris).
Ali Australija, Kanada i Sjedinjene Države najavile su slanje artiljerijskih granata od 155 mm istog kalibra kao za Cezar.
Ovo pitanje postavlja se i za Mardere, koji zavise od municije proizvedene u Švajcarskoj. Stavila je veto na slanje švajcarske municije preko Nemačke, piše Hina.
Pitanje kombinovanja opreme
Postavlja se i pitanje kombinovanja te opreme, rekao je francuski izvor. "Kada u jednoj artiljerijskoj jedinici imate opremu ruskog, američkog, nemačkog itd., teško je upravljati svime u isto vreme".
Međutim, ako se borbe zaoštre, obećana oprema bi uskoro mogla biti nedovoljna. Sa sadašnjim tempom trošenja, to ne bi trajalo više od mesec i po dana, smatra Šasilan.
(MONDO)
