Ruski novinar, istraživač i aktivista Kamil Galejev iz nezavisnog "Vilsonovog centra" u Vašingtonu, ovog puta je ponovo objavio na Tviteru seriju postova o pitanju mobilizacije muškaraca u Donbasu, ali opšte mobilizacije rezervista u Rusiji, za koju se spekuliše da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da saopšti tokom proslave Dana pobede 9. maja.

Galejev navodi da su na početku sukoba u Ukrajini 2014. godine proruske snage u Donbasu bile sastavljene od dobrovoljaca, od kojih su neki bili ruski nacionalisti ili avanturisti, dok su drugi bili pripadnici lokalne vlasti i policije, a treći su bili lokalni volonteri. A sve ih je predvodio tada navodni pripadnik ruske obaveštajne službe FSB Igor Girkin, poznatiji po nadimku Strelkov.

Kako je rat odmicao, samoproglašene proruske separatističke grupe na istoku Ukrajine – Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR) – ubrzo su ostale bez dobrovoljaca. Međutim, u ratom zahvaćenom Donbasu, tamošnje vlasti su mogle jeftino da angažuju borce, a novac za te namene, rekao je Galejev, obezbedila je Rusija, koja je subvencionisala "marionete" Kremlja za održavanje sukoba u Donbasu.

U Donbasu koji je zahvaćen ratom, kaže, često je to bio jedini raspoloživi posao, a pošto su se ti ljudi prijavljivali za novac, ismevani su kao ljudi niskog morala.

Međutim, plaćenička vojska nije bila dovoljno dobra, a bila je i skupa, pa se počelo postavljati pitanje zašto bi plaćali nešto što se moglo dobiti besplatno, a problem je bio što su zbog velikih žrtava ubrzo izgubili mnogo plaćenika – pa je od 2015. počela da eksperimentiše sa prinudnom mobilizacijom, rekao je Galejev.

U ovom trenutku, kaže on, proruske vlasti DNR i LNR teraju sve one od 55 do 60 godina u vojsku i šalju ih na ratište da napadnu dobro utvrđene ukrajinske položaje, opremljene zastarelom opremom iz sovjetskih zaliha.

Prema rečima Galejeva, muškarcima od 18 do 60 godina nije dozvoljeno da se pojave na ulici jer će odmah biti mobilisani. Neki se tako kriju kod kuće, dok drugi žive na svojim radnim mestima i nikada ne izlaze iz zgrade. U Donjecku i Lugansku, kaže, lokalne vlasti bukvalno hvataju ljude na ulicama i šalju ih u vojsku.

Lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin rekao je 28. februara da zaustavljaju mobilizaciju, ali se to nije dogodilo, već su je ubrzali, pokrenuvši punu mobilizaciju, rekao je Galejev. Postoje spekulacije, dodao je, da bi to moglo da se uradi na novookupiranim teritorijama u Ukrajini.

Međutim, s obzirom na rat koji je u toku, rusko rukovodstvo će, smatra Galejev, biti ohrabreno da ojača politički i socijalno-ekonomski model pune mobilizacije Donbasa i nametne ga širom Rusije, koji on naziva "severnokorejskim scenarijem". Međutim, postoje problemi koji otežavaju izvođenje ove operacije.

On kaže da su mobilisane snage iz Donbasa veoma poslušne, i to zato što su nemoćne, predaleko su od ruskih centara političke moći. Ako se pobune, tvrdi Galejev, slomiće ih daleko bolje opremljena ruska regularna armija, koja lako može da suzbije svako nezadovoljstvo ovih vojnih obveznika.

Koncentracija mobilisanih snaga zaglavljena u Moskvi

Galejev ističe da bi među mobilisanim snagama iz Donbasa moglo biti dosta nezadovoljstva, ali takvo raspoloženje nije opasno jer se stvara daleko od ruskih centara političke moći. Ali važi i suprotno, naglašava Galejev – ako se u blizini ovih centara moći stacionira značajna masovna mobilisana snaga, to je veliki rizik.

On ističe da je Moskva daleko najvažnije transportno čvorište u Rusiji. Skoro svi putni, vazdušni i - što je najvažnije - železničke pruge od juga ka severu, zapada prema istoku i tako dalje, nužno moraju da prolaze kroz ovaj grad, a postoji samo nekoliko opcija da ga se zaobiđu. Potpuna mobilizacija u Rusiji, upozorava on, mogla bi da dovede režim Kremlja u stvarnu opasnost.

"U slučaju potpune mobilizacije sa vojnom doktrinom koja ne uključuje opciju potpune mobilizacije i sa infrastrukturom nesposobnom za punu mobilizaciju, gotovo neizbežno ćemo videti ogromnu koncentraciju vojnih obveznika zaglavljenih u Moskvi na putu za Ukrajinu. Potpuna mobilizacija je politički uspon zbog moguće prevelike koncentracije nemotivisanih naoružanih ljudi sa neposrednim sopstvenim interesom za rušenje režima u neposrednoj blizini sedišta političke moći", kaže Galejev.

Ovaj nezavisni istraživač i stručnjak za Rusiju, kako prenosi Skaj njuz, ističe da postoji realna mogućnost da bi Putin mogao da se odluči za meru masovne mobilizacije rezervista, što bi bila "teška greška" ruskih vlasti, koje bi mogle imaju dalekosežne posledice po samog Putina. Sudeći po Putinovoj prirodi i navikama, Galejev procenjuje verovatnoću proglašenja masovne mobilizacije 9. maja na 20 odsto.

"On može da podiže ulog uglavnom zbog PR efekta i jačanja svog legitimiteta. Međutim, ovo će verovatno biti teška greška... Putin može apsolutno da proglasi masovnu mobilizaciju. Ali ona će biti sprovedena u situaciji skoro da nema infrastrukture i skoro nikakav organizacioni kapacitet za takvu mobilizaciju i u okviru vojne doktrine koja zapravo isključuje mogućnost takve mobilizacije. Ubijeni u akciji. To je revolucionarna situacija", rekao je Galejev.

Verovatnoća uspešne masovne pobune u Rusiji trenutno je blizu nule, ističe on. "Međutim, u slučaju masovne mobilizacije, ona će naglo skočiti. Imaćete tone naoružanih ljudi sa neposrednim interesom za rušenje režima", zaključio je Galejev.

(MONDO)