Zvaničnici kažu da se Nemačka približava granici sankcija koje bi mogla da uvede bez pokretanja "ekonomske spirale".
Nemački zvaničnici se prećutno pripremaju za svaki iznenadni prekid isporuke ruskog gasa uz hitni paket, koji bi mogao da uključi preuzimanje kontrole nad ključnim kompanijama, izjavila su za Rojters tri izvora upoznata sa situacijom.
Pripreme, koje vodi Ministarstvo privrede, ukazuju na povećanu spremnost za snabdevanje gasom, koji pokreće najveću evropsku ekonomiju i predstavlja ključni energent za proizvodnju čelika, plastike i automobila.
Ruski gas je činio 55 odsto nemačkog uvoza prošle godine, a Berlin je pod pritiskom da prekine taj poslovni odnos, za koji kritičari kažu da pomaže u finansiranju ruskog rata u Ukrajini. Nemačka je rekla da želi da se odvikne od ruskih snabdevanja, ali očekuje da će se u velikoj meri oslanjati na Moskvu do sredine 2024. kada je u pitanju gas.
Kako prenosi Rojters, nejasno je da li će doći do naglog prekida isporuke gasa, a zvaničnici kažu da Nemačka želi da spreči eskalaciju, kao što je podrška evropskom embargu na gas, pošto je ranije podržavala sankcije Moskvi zbog uglja i nafte.
Kako implementirati plan?
Nemačka sada strahuje da bi Rusija mogla jednostrano da prekine isporuke gasa, pa žele da osmisle način da se izbore sa situacijom ako se to dogodi. I dok postoji širok okvir i vlada je odlučna da pomogne, sada se razmatraju detalji o tome kako implementirati plan, rekli su zvaničnici.
Vlada će podržati davanje dodatnih kredita i garancija za podršku energetskim kompanijama, pomažući im da se nose sa rastućim cenama, i mogla bi da uzme ključne kompanije, poput rafinerija, pod svoje okrilje, rekla su trojica zvaničnika.
Zamoljeno da prokomentariše te mere, nemačko ministarstvo ekonomije je citiralo izjave svog lidera i vicekancelara Roberta Habeka da je zemlja poslednjih nedelja uložila "intenzivne napore" da smanji upotrebu ruske energije. Berlin je prošlog meseca odobrio zakonski amandman koji mu omogućava da preuzme kontrolu nad energetskim kompanijama kao poslednje sredstvo.
Dva izvora sada raspravljaju o tome kako bi ta mera mogla da se primeni u praksi, kao što je preuzimanje kontrole nad rafinerijom PCK koju vodi ruski Rosnjeft u Švedu blizu granice sa Poljskom. Kompanija čini većinu preostalog nemačkog uvoza ruske nafte i mogla bi biti pogođena naftnim embargom Evropske unije.
Rosnjeft je u međuvremenu odbio da komentariše bilo kakvu moguću nemačku akciju.
Jedan izvor je rekao da je opcija koja se razmatra nacionalizacija energetskih kompanija, ali da to treba pažljivo odmeriti i opravdati na osnovu obezbeđivanja snabdevanja energentima, a ne kažnjavanja Rusije.
Nacionalizacija energetskih kompanija
Nemačka bi mogla da preuzme i udeo u drugim kompanijama, kažu dve osobe upućene u situaciju. Godine 2018. povukla je sličan potez kada je državna razvojna banka KfV kupila 20 odsto operatera električne mreže od 50 Hertz da bi odbila ponudu kineske državne mreže.
Ali konačni vladin paket za vanredne situacije još nije završen. Jedan izvor ističe da se i dalje raspravlja o preuzimanju manjinskih udela u kompanijama i intervenciji u rafineriji Šved i da ništa nije odlučeno.
Zvaničnici takođe proučavaju kako KfV može da ublaži pritisak na ključne kompanije tako što će ih podržati daljim zajmovima ili hitnim kreditnim linijama koje bi mogle da koriste ako cene energije porastu i izazovu skupe marže na njihovim tržišnim pozicijama.
Ranije ove godine, KfV je pomogao nemačkoj energetskoj kompaniji Uniper, gasnom odeljenju javne energetske kompanije EnBV i operateru elektrane na ugalj Leag, da se izbore sa nestabilnošću na energetskim tržištima. Ali KfV je odbio da komentariše kojim kompanijama je pomogao.
Nemačka takođe razmišlja o distribuciji gasa u hitnim slučajevima. Njeni regulatori razmatraju da li da industriji daju prednost u odnosu na domaćinstva, što bi bio zaokret od dosadašnje politike prvog prekida snabdevanja kompanijama. Razgovori se vode u atmosferi i kontekstu rata u Ukrajini i eskalacije sukoba između Moskve i Brisela, koji je podržao stroge sankcije za izolaciju Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je svojim oružanim snagama na paradi u ponedeljak da se bore za svoju zemlju, ali nije naveo koliko će trajati njihova invazija na Ukrajinu, koju Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom".
Granice pre pokretanja 'ekonomske spirale'
Ruski Gasprom je prošlog meseca zaustavio izvoz gasa u Poljsku i Bugarsku nakon što su te zemlje odbile da plate gas u rubljama, ali Kremlj odbacuje optužbe Evropske komisije da Moskva isporuku prirodnog gasa koristi kao ucenu.
Kremlj i Gasprom su više puta izjavljivali da je Rusija pouzdan snabdevač energentima, ali nisu odgovorili na zahtev za komentar o bezbednosti snabdevanja. Posle neodlučne podrške sankcijama na ugalj i naftu, Berlin takođe sada želi da podvuče crtu po tom pitanju, izjavila su četiri zvaničnika.
U Nemačkoj su takođe zabrinuti da bi embargo na gas mogao da dovede do skoka cena, što bi Moskvi omogućilo da zarađuje od prodaje gasa van EU i tako još uvek ne crpi izvor prihoda za finansiranje rata u Ukrajini.
Zvaničnici kažu da se Nemačka približava granici sankcija koje bi mogla da uvede bez pokretanja "ekonomske spirale", čak i sa onima u vladajućoj koaliciji koji svesrdno podržavaju mere za kažnjavanje Moskve koji su oprezni kada je reč o uvođenju sankcija na gas.
Berlin je takođe pod uticajem lidera nemačke industrije, uključujući izvršne direktore velikih kompanija na berzi i predstavnike kompanija povezanih sa Rusijom, koji se redovno sastaju i lobiraju kod zvaničnika da se ne uvede zabrana uvoza gasa, prema izvoru upoznatom sa temom.
Čelnici kompanija rekli su vlastima da se svejedno spremaju da olabave energetske veze Rusije, ali su pozvali vladu da ih ne prisiljava na to odmah, rekla je osoba upoznata sa diskusijama o tom pitanju, prenosi Rojters.
(MONDO)
