Situacija u Donbasu i poraz ruske vojske koji je predvodio lično Vladimir Putin, analitičari su uporedili sa vođstvom Adolfa Hitlera i Drugim svetskim ratom.
Zapadni vojni izvori izneli su prethodnih dana zanimljivo saznanje, da se ruski predsednik Vladimir Putin, navodno, lično uključio u vođenje rata u Ukrajini do te mere da donosi operativne i taktičke odluke "na nivou pukovnika".
Drugim rečima, predsednik Rusije koji formalno jeste vrhovni vojni komandant, ali je civil i prema tome ne dolazi iz vojnog, već iz obaveštajnog miljea donosi odluke o vojnim operacijama kakve inače donose pukovnici. Neimenovani zapadni vojni izvori kazali su ovo za britanski Gardijan, objašnjavajući kako Putin lično učestvuje u odlučivanju o kretanju snaga u Donbasu.
Tamo su Rusi prošle nedelje pretrpeli težak poraz u višednevnim uzastopnim pokušajima prelaska strateške reke Severni Donjeck, između oblasti Luhansk i Donjeck, što je prema izveštajima i snimcima s terena rezultiralo s više od 70 uništenih ruskih tenkova i oklopnih vozila i više stotina ubijenih ruskih vojnika.
Oni su ovaj Putinov potez čak uporedili sa odlukom Adolfa Hitlera da tokom Drugog svetskog rata lično preuzme komandovanje vojskom na Istočnom frontu, što je bila ključna greška koja je kasnije dovela do poraza u ratu.
Poređenje dvojice lidera se, prema analizi zapadnih stručnjaka, tu ne završava, već se navode još dve sličnosti u lošim procenama - brutalno ubijanje civila koje je samo povećalo otpor i mržnju protivnika i pogrešno verovanje da će protivnik biti slomljen brzo, uz upornu, nerealnu ofanzivu, koja se ne prekida uprkos pesimističnim procenama sa fronta.
Donošenje odluka na "nivou pukovnika" podrazumeva komandovanje jedinicama sa oko 1.500 vojnika. To bi otprilike odgovaralo upravo veličini ruskih snaga koje su danima forsirale stratešku reku, da bi ih Ukrajinci na kraju potpuno uništili s obe strane reke, zajedno s pontonskim mostovima koje su sagradili. Iz toga bismo mogli zaključiti da je Putin bio lično uključen u donošenje naredbe da se reka pređe po svaku cenu, i to usred dana i uz očito neadekvatnu logističku pripremu, izviđanje neprijateljskih položaja i pozadinsko pokrivanje artiljerijom i vazdušnim snagama.
Gerasimov povučen sa funkcije?
Izvori su dodali da Putin i dalje blisko sarađuje s generalom Valerijem Gerasimovim, glavnim zapovednikom ruskih oružanih snaga, uprkos informacijama da nije zadovoljan njegovim vođenjem "specijalne operacije".
Ukrajinci su prošle nedelje sugerisali da je general Gerasimov praktičnio povučen sa svoje funkcije zbog toga što je Putin nezadovoljan njegovim rezultatima nakon što ga je navodno poslao u Ukrajinu da bi preuzeo lično komandovanje nad velikom ruskom ofanzivom u Donbasu, regiji koja se sastoji od donjecke i luhanske oblasti - koje su ruski separatisti proglasili Donjeckom i Luhanskom Narodnom Republikom, a čiju je nezavisnost priznala jedino Rusija.
"Mislimo da su Putin i Gerasimov uključeni u donošenje taktičkih odluka na nivou za koji bismo inače očekivali da će ih preduzeti pukovnik", rekao je vojni izvor za Gardijan, sugerišući da se ta procena temelji na dobijenim obaveštajnim podacima.
Nezavisno od toga u kakvim su odnosima Putin i Gerasimov trenutno, Gerasimov je po izveštajima nekih ukrajinskih medij lakše ranjen kada su ukrajinske snage 30. aprila granatirale komandni centar kod okupiranog ukrajinskog grada Izjuma. Gerasimov je navodno u tom trenutku bio na sastanku s čitavim nizom viših ruskih oficira.
Pentagon je potvrdio da je Gerasimov bio tamo, a ukrajinski dužnosnici tvrde da je u napadu stradao veliki broj oficira. Kremlj nije komenarisao ove navode.Bilo kako bilo, sama činjenica da je najviši ruski general otišao u aktivnu ratnu zonu kako bi preuzeo kontrolu nad haotičnom ratnom situacijom sugeriše da je ruski režim sve skloniji očajničkim merama kakve su u najmanju ruku neobične za ozbiljnu državu s ozbiljnom profesionalnom vojskom.
Zapanjujuće visoki broj ruskih generala - najmanje devet, a možda i 12, prema tvrdnjama ukrajinske vojske - ubijen je, po svemu sudeći, upravo zato što su išli na prve linije i tako se izložili ukrajinskim napadima, a sve zato da bi doveli svoje demotivisane snage u red i lično zapovedali u akcijama koje u zapadnim vojskama vode oficiri mnogo nižeg čina.
Što se Putina tiče, bivši oficir britanske vojske i stručnjak za kopneno ratovanje na Međunarodnom institutu za strateške studije Ben Bari izneo je opasku za Gardijan: "Šef vlade (ili države) trebalo bi da ima pametnijeg posla od donošenja vojnih odluka. On bi trebalo da određuje političku strategiju umesto da se upliće u svakodnevne vojne aktivnosti."
Ali Putinovo mešanje u vojnu taktiku i to ne samo generalnu strategiju, odnosno ratne ciljeve nije toliko iznenađujuće.
Poređenje Putina i Hitlera
Profesor ser Lorens Fridman s Kings koledža u Londonu rekao je da mu se procena o Putinovoj upletenosti u vođenje rata čini verovatnom: "Putin je krenuo u vojnu operaciju, prvo bez gotovo ikakve najave da će pokrenuti napad, a zatim tako što je snažno gurao brzu pobedu. To je posebno bio problem druge faze rata, u Donbasu".
Naravno, ideja Putina i njegovih najbližih saradnika da će se ukrajinske snage raspasti i predati pred ruskim nadiranjem te da će Kijev, a potom i cela Ukrajina pasti u nekoliko dana pokazala se kao tragikomično pogrešna procena temeljena na iluziji da se Ukrajinci nisu spremni boriti za svoju nezavisnost.
Čini se da je Putin ustvari hteo sprovesti neku ruku blickriga, samo s daleko manjim i lošije opremljenim, obučenim, vođenim i motivisanim snagama od onih s kojima je Hitler osvajao Evropu od 1939. do 1941.godine.
Putinovo ponašanje i u ovom aspektu, smatraju zapadni stručnjaci, podseća na Hitlerove megalomanske osvajačke ambicije i potpuni nemar prema životima neprijateljskih civila i sopstvenih vojnika. Baš kao i Putin sada, i Hitler je na kraju bio previše nestrpljiv i nepoverljiv prema vlastitim generalima, što ga je možda koštalo i poraza u ratu.
CNN je inače u svojoj analizi prošlog meseca takođe usporedio Putinovo vođenje rata s Hitlerovim, ističući vrlo slične greške koje su obojica napravili, od ogromnih problema s logistikom do brutalnog razaranja i zverstava koja samo jačaju mržnju prema agresoru i volju za otporom.
No u samom vojnom aspektu, Hitler je u kasnijim fazama Drugog svetskog rata, kako je to opisao biograf Ian Keršou, tvrdoglavo odbijao slušati predloge i zahteve svojih generala za taktičkim povlačenjem na istoku, kad se rat počeo okretati u korist ogromne sovjetske Crvene armije. Umesto toga je insistirao na preoptimističnim protivofanzivama koje su uglavnom propale.
Hitler se već 1941. postavio za vrhovnog zapovednika Vermahta, nakon prvih neuspeha u Operaciji Barbarosa koja je zapela oko 200 kilometara od Moskve. Od 1942. Hitler je lično donosio sve odluke o vojnoj strategiji. Umesto da usmeri glavninu snaga na osvajanje Moskve, snage Osovine su se koncentrirale na jug Rusije, a upravo je Hitler insistirao na osvajanju Staljingrada.
Kad je Crvena armija pokrenula veliku protivofanzivu i okružila nemačku Šestu armiju u razorenom gradu, Hitler je zabranio povlačenje, odnosno proboj iz grada, insistirajući na vazdušnom mostu koji nije imao šanse snabdevati opkoljene snage dovoljnom količinom hrane, oružja i municije.
Izgladnela, promrzla i desetkovana Šesta armija predala se u februaru 1943., što je značilo prekretnicu u ratu. Porazi su nakon toga sledili jedan za drugim, sve do onog konačnog, kad se sovjetska zastava zavijorila u Berlinu.
Zašto je Putin smenio svoje generale?
Ipak, kako ističe profesor Fridman, autor knjige "Zapovedništvo" koja će uskoro biti izdata, odnos političkog vodstva i vojnog zapovedništva uvijek je bio složen i često napet. Vojne odluke tokom rata su same po sebi "intenzivno političke" i na političkom vođstvu je da "postavi ciljeve, gura više zapovednike, postavlja pitanja", tvrdi on.
Cilj je osigurati postojanje "dijaloga između političara i vojske" i da čelnici ne poništavaju legitimne prigovore ili pokušavaju upravljati planovima bitke u trenutku kada bi trebalo da se koncentrišu na šire diplomatske ili političke strategije.
Putin, može se pretpostaviti, naprosto nema dovoljno poverenja u svoje generale. Za to verovatno ima objektivno jače razloge nego Hitler, koji je bio sve rastrojeniji kako je rat odmicao. U ovom kontekstu svakako je zanimljiv najnoviji izveštaj britanskog ministarstva odbrane, prema kojem su zbog neuspeha suspendovani zapovednici elitne 1. gardijske tenkovske armije i Crnomorske flote, koja je prošlog mjeseca ostala bez svog zapovednog broda Moskva.
Ali, pitanje je da li Putin svojim mešanjem čini medveđu uslugu svojoj vojsci. A nakon katastrofe kod Severodonjecka, neki ruski vojni blogeri i stručnjaci počeli su otvoreno kritikovati rusku strategiju.
"Dok ne saznamo ime 'vojnog genija' koji je postavio taktičku jedinicu uz reku, a on za to javno ne odgovara, neće biti reforme u vojsci, napisao je jedan popularni ruski bloger koji na svom Telegram kanalu koristi pseudonim Vladlen Tatarcki. Iako za to naravno nema potvrde, smatra se da je on ovom rečenicom zapravo kritikovao samog Putina.
(MONDO)
