Odluka administracije Džozefa Bajdena da odustane od dela sankcija prema Venecueli rezultat je želje Bele kuće da smanji evropsku zavisnost od ruske nafte i istovremeno preusmeri deo venecuelanskih energenata koji su do sada prodavani Kini.
Dogovori između SAD i Venecuele omogućiće da se izvesna količina venecuelanske nafte nađe na tržištu Evropske unije. Početni korak predstavlja obnavljanje pregovora vlade Nikolasa Madura i opozicije u egzilu, te razgovori "Čevrona" i državne naftne kompanije PDVSA. "Repsol" i "Eni" prevoze naftu za Evropu.
Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro objavio je da su obnovljene dozvole za proizodnju nafte američkim kompanijama.
"Neke od licenci su već obnovljene", rekao je Maduro, ne pominjući kojim kompanijama će biti omogućena proizvodnja nafte u Venecueli.
Mediji u toj državi javljaju da je "Čevron" počeo pregovore sa državnom kompanijom PDVSA, dok je zauzvrat Madurova vlada "odmrzla" dijalog sa predstavnicima opozicije, koji su izbegli u Meksiko. Pregovori sa opozicijom obustavljeni su pre više od pola godine, posle izručenja Aleksa Saba, navodnog venecuelanskog tvorca mreže za pranje novca sa Zelenortskih Ostrva. Sab je osumnjičen da je na različite načine pokušao da "opere" oko 350 miliona dolara iz različitih fondova vlade u Karakasu.
Osim "Čevrona", licence su dobili i italijanski "Eni" i španski "Repsol". Očekuje se da će "Eni" i "Repsol" već tokom jula prebaciti prve količine nafte, ali analitičari smatraju da relativno male količine venecuelanske nafte, koje će na taj način stići u Evropu, neće imati ozbiljniji uticaj na svetske cene "crnog zlata".
Odluka administracije Džozefa Bajdena da odustane od dela sankcija prema Venecueli rezultat je želje Bele kuće da smanji evropsku zavisnost od ruske nafte i istovremeno preusmeri deo venecuelanskih energenata koji su do sada prodavani Kini.
Ovakav potez američkog predsednika naišao je na ozbiljne kritike u SAD, pa su demokrate i republikanci u Senatu i Predstavničkom domu upozorili Bajdena da "već i samo razmišljanje o kupovini nafte u Iranu i Venecueli predstavlja skandal".
Pominjanje iranske nafte u ovom kontekstu predstavlja reakciju na složenu šemu, kojom vlada u Teheranu ovaj energent, preko Maldivskih ostrva, šalje u Venecuelu.
Istovremeno, venecuelanski mediji su u nekoliko navrata pisali o pregovorima iranskih i venecuelanskih naftnih kompanija usmerenih ka ponovnom otvaranju rafinerije "Paraguana" kapaciteta 955.000 barela dnevno.
(MONDO/RTS)
