U Moskvi ističu da je to rutinska odluka tamošnjih vlasti.
Ukazom predsednika Nikaragve Danijela Ortege predviđeno je privremeno prisustvo stranih vojnika u toj zemlji, uključujući i Rusiju.
"Želela bih da odmah umirim 'usijane glave' - radi se o rutinskoj (dva puta godišnje) proceduri donošenja zakona u Nikaragvi o privremenom dopuštanju prisustva stranih vojnika na njenoj teritoriji, u cilju razvoja saradnje u različitim oblastima, uključujući reagovanje u humanitarnim i vanrednim situacijama, suprotstavljanje organizovanom kriminalu i trgovini narkoticima", objasnila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, odgovarajući na pitanje hoće li Moskva iskoristiti tu priliku i razmestiti u najskorije vreme tamo svoje vojne trupe.
Ona je dodala da ovaj zakon dozvoljava prisustvo predstavnika oružanih snaga brojnih država u toj zemlji, uključujući Venecuelu, Gvatemalu, Honduras, Dominikansku Republiku, Kinu, Meksiko, Rusiju, Salvador i SAD. Prema njenim rečima, postojanje takvog akta u zakonodavnoj praksi nije izuzetak.
Kako je naglasila Zaharova, Rusija i Nikaragva tradicionalno razvijaju ravnopravnu saradnju punu obostranog poštovanja u mnogim oblastima kao što su odbrana, borba sa novim izazovima i pretnjama, a koje su od uzajamnog interesa.
"Mi ovde delujemo otvoreno i transparentno, na osnovu važećih bilateralnih dokumenata, konkretno, međuvladinih sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji iz 2001. godine, o saradnji u borbi protiv nezakonitog prometa i upotrebe narkotika i psihoaktivnih supstanci iz 2004. godine, kao i sporazuma u oblasti povećanja kvalifikacije kadrova u ovoj oblasti iz 2013. godine", podsetila je Zaharova.
Ona je zaključila da je Latinska Amerika kontinent mira i stabilnosti i da nije u ruskim interesima da tu stabilnost i ravnotežu snaga narušavaju. Kako je objavljeno, predsednik Nikaragve Danijel Ortega dozvolio je raspoređivanje ruskih trupa, brodova i vojne avijacije u republici u humanitarne svrhe, počev od druge polovine 2022. godine.
Oružane snage Rusije, prema informacijama, dok se nalaze na teritoriji Nikaragve, imaju pravo "da učestvuju u vežbama i u operacijama pružanja humanitarne pomoći i misijama traganja i spasavanja u vanrednim situacijama ili prirodnim katastrofama". Saradnja dve zemlje datira iz 1980. godine kada je potpisan međuvladin sporazum o vojno-tehničkoj pomoći Nikaragvi. U skladu sa tim dokumentom Rusija je, tada SSSR, pomogla sandinističkoj vladi da formira regularnu vojsku. Vlada te države svake godine donosi zakon koji se odnosi na strano vojno prisustvo na teritoriji Nikaragve.
(Mondo/Sputnjik)
