Agenti američkog Federalnog istražnog biroa sve više koriste društvene mreže poput Facebooka, Twittera i MySpacea kako bi došli do podataka o osumnjičenima.
Prema internim podacima Ministarstva pravde, agenti FBI često prave lažne profile na nekoj od društevnih mreža kako bi uspeli da se ubace među prijatelje osumnjičenih i tako došli do podataka od važnosti za istragu koja se vodi.
Agencija AP piše da zbog toga treba voditi računa kada vam preko nekog od tih sajtova stigne zahtev od nepoznate osobe da je dodate u svoje prijatelje.
Prijatelji na društvenim mrežama najčešće imaju mogućnost da gledaju jedni drugima fotografije, privatne podatke i druge informacije.
Istražitelji FBI na taj način mogu čak da proveravaju alibi pojedinih osumnjičenih, upoređujući njihovu aktivnost na sajtovima sa iskazom koji su prethodno dali.
AP ističe da je veoma važno da rad agenata, koji na taj način prikupljaju podatke, bude koordiniran unutar FBI, Tajne službe i drugih federalnih agencija, kako ne bi došlo do preklapanja, odnosno da istu osobu istražuje više agenata.
"Zaista možete zabrljati nečiju istragu ukoliko istražujete istu osobu i činite kotraproduktivne stvari za istragu koju vodi druga agencija", smatra detektiv Frenk Danehi koji je radio na više desetina takvih slučajeva.
S druge strane, brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava traže od Vašingtona da jasno predstavi svoju politiku korišćenja društvenih mreža za potrebe istrage, optužujući vlast da narušava privatnost korisnika tih sajtova.
Poznat je i slučaj jedne žene iz američke države Misuri koja je osuđena za prevaru preko interneta jer je napravila lažni profil na sajtu MySpace. Borci za privatnost na internetu tvrde da je to zapravo ista metoda kojom se služe i agenti federalnih službi i dovode u pitanje zakonitost takvih metoda.
U američkim medijima pisalo se i o izvesnom Maksiju Sopoi iz Sijetla koji je prošle godine pobegao iznajmljenim automobilom u Meksiko, pošto je otkrio da se protiv njega vodi istraga zbog prevare. Agenti su uspeli da otkriju njegovu aktivnost preko Facebooka i na taj način su otkrili gde se tačno nalazi u Meksiku.
Meksičke vlasti su na osnovu tih informacija uhapsile Sopoa i sada se čeka na njegovo izručenje u SAD.
Bivši američki tužilac zadužen za sajber kriminal Mark Cvilinger kaže da bi u toj oblasti trebalo da postoje pravila istrage slična onima koja postoje u stvarnom svetu, iako su neka od njih u suprotnosti sa pravilima internet kompanija. Ipak, dodaje Cvilinger, neka pravila moraju da postoje.
"Ova nova situacija nalaže potrebu da se pažljivo sve razmotri, kako se nametanjem zakona ne bi iskoristile društvene mreže da se zloupotrebe lični odnosi", rekao je Cvilinger koji sada radi u kompaniji za pružanje usluga gigantima poput Yahooa i MySpacea.
Sami sajtovi namenjeni za povezivanje ljudi takođe imaju svoja pravila koja obično nalažu da osoba koja kreira profil ne sme dati lažne podatke, ili, kao u slučaju Facebooka, ne sme kreirati profil za nekog drugog.
Twitter ima pravilo da korisnici sajta ne smeju da šalju lažne informacije javnosti, a slično je i sa MySpaceom. Ipak, u tim kompanijama uglavnom tvrde da ne žele da stoje na putu istragama i navode da su spremni da sarađuju sa vlastima.
Prema podacima američkog Ministarstva pravde, Facebook je "često spreman na saradnju u hitnim situacijama". U MySpaceu tvrde da su spremni za saradnju, ali da žele da budu uvereni da je privatnost njihovih korisnika zaštićena i da ne može biti iskorišćena ni za šta drugo sem za istragu.
U Twitteru su, međutim, kriterijumi nešto stroži. Nedavno su pravni zastupnici tog sajta od američkog tužilaštva zatražili da im dostavi sudski nalog ukoliko žele da im se dostave privatni podaci njihovih korisnika protiv kojih se vodi istraga.
Društveni sajtovi, međutim, predstavljaju opasnost i za neoprezne federalne službenike koji često preko takvih mreža nesmotreno otkrivaju podatke koje ne bi smeli.
Vlasti u Vašingtonu savetovale su čak zaposlene u pravosuđu da dobro promisle pre nego što nekog dodaju u prijatelje. Pozvani su i tužioci da upozore svoje svedoke da vode računa o tome šta postavljaju kao komentar na sajtovima društvenih mreža. "Društvene mreže i sudnica mogu biti opasna kombinacija", poručuje Vašington svojim službenicima.
Da ni Evropa nije imuna na ove metode potvrđuje i hapšenje italijanskog mafija uhvaćenog zahvaljujući Facebooku.
(Beta)
Agencija AP piše da zbog toga treba voditi računa kada vam preko nekog od tih sajtova stigne zahtev od nepoznate osobe da je dodate u svoje prijatelje.
Prijatelji na društvenim mrežama najčešće imaju mogućnost da gledaju jedni drugima fotografije, privatne podatke i druge informacije.
Istražitelji FBI na taj način mogu čak da proveravaju alibi pojedinih osumnjičenih, upoređujući njihovu aktivnost na sajtovima sa iskazom koji su prethodno dali.
AP ističe da je veoma važno da rad agenata, koji na taj način prikupljaju podatke, bude koordiniran unutar FBI, Tajne službe i drugih federalnih agencija, kako ne bi došlo do preklapanja, odnosno da istu osobu istražuje više agenata.
"Zaista možete zabrljati nečiju istragu ukoliko istražujete istu osobu i činite kotraproduktivne stvari za istragu koju vodi druga agencija", smatra detektiv Frenk Danehi koji je radio na više desetina takvih slučajeva.
S druge strane, brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava traže od Vašingtona da jasno predstavi svoju politiku korišćenja društvenih mreža za potrebe istrage, optužujući vlast da narušava privatnost korisnika tih sajtova.
Poznat je i slučaj jedne žene iz američke države Misuri koja je osuđena za prevaru preko interneta jer je napravila lažni profil na sajtu MySpace. Borci za privatnost na internetu tvrde da je to zapravo ista metoda kojom se služe i agenti federalnih službi i dovode u pitanje zakonitost takvih metoda.
U američkim medijima pisalo se i o izvesnom Maksiju Sopoi iz Sijetla koji je prošle godine pobegao iznajmljenim automobilom u Meksiko, pošto je otkrio da se protiv njega vodi istraga zbog prevare. Agenti su uspeli da otkriju njegovu aktivnost preko Facebooka i na taj način su otkrili gde se tačno nalazi u Meksiku.
Meksičke vlasti su na osnovu tih informacija uhapsile Sopoa i sada se čeka na njegovo izručenje u SAD.
Bivši američki tužilac zadužen za sajber kriminal Mark Cvilinger kaže da bi u toj oblasti trebalo da postoje pravila istrage slična onima koja postoje u stvarnom svetu, iako su neka od njih u suprotnosti sa pravilima internet kompanija. Ipak, dodaje Cvilinger, neka pravila moraju da postoje.
"Ova nova situacija nalaže potrebu da se pažljivo sve razmotri, kako se nametanjem zakona ne bi iskoristile društvene mreže da se zloupotrebe lični odnosi", rekao je Cvilinger koji sada radi u kompaniji za pružanje usluga gigantima poput Yahooa i MySpacea.
Sami sajtovi namenjeni za povezivanje ljudi takođe imaju svoja pravila koja obično nalažu da osoba koja kreira profil ne sme dati lažne podatke, ili, kao u slučaju Facebooka, ne sme kreirati profil za nekog drugog.
Twitter ima pravilo da korisnici sajta ne smeju da šalju lažne informacije javnosti, a slično je i sa MySpaceom. Ipak, u tim kompanijama uglavnom tvrde da ne žele da stoje na putu istragama i navode da su spremni da sarađuju sa vlastima.
Prema podacima američkog Ministarstva pravde, Facebook je "često spreman na saradnju u hitnim situacijama". U MySpaceu tvrde da su spremni za saradnju, ali da žele da budu uvereni da je privatnost njihovih korisnika zaštićena i da ne može biti iskorišćena ni za šta drugo sem za istragu.
U Twitteru su, međutim, kriterijumi nešto stroži. Nedavno su pravni zastupnici tog sajta od američkog tužilaštva zatražili da im dostavi sudski nalog ukoliko žele da im se dostave privatni podaci njihovih korisnika protiv kojih se vodi istraga.
Društveni sajtovi, međutim, predstavljaju opasnost i za neoprezne federalne službenike koji često preko takvih mreža nesmotreno otkrivaju podatke koje ne bi smeli.
Vlasti u Vašingtonu savetovale su čak zaposlene u pravosuđu da dobro promisle pre nego što nekog dodaju u prijatelje. Pozvani su i tužioci da upozore svoje svedoke da vode računa o tome šta postavljaju kao komentar na sajtovima društvenih mreža. "Društvene mreže i sudnica mogu biti opasna kombinacija", poručuje Vašington svojim službenicima.
Da ni Evropa nije imuna na ove metode potvrđuje i hapšenje italijanskog mafija uhvaćenog zahvaljujući Facebooku.
(Beta)
