Aleksandar Lukašenko počeo je da pokazuje signale negodovanja zbog rata u Ukrajini jer se navodno požalio da se vojna kampanja ruskog predsednika Vladimira Putina oteže.

Lukašenko apeluje na Zapadu da se Belorusija izuzme iz sankcija i da se na nju ne gleda kaon a “suagresora”. Iako Lukašenko ima istoriju “pobune” protiv Rusije, usta su mu zapušena od 2020 godine, kada mu je, bar tako navode strane agencije i zapadni mediji, Putin pomogao nezvanično da slomi opoziciju i ostane na vlasti.

"Ruska pomoć nije basplatna. Belorusija je postala poligon za rusku vojsku. Belorusija je priznala rusku aneksiju Krima, pristala je na stalnu vojnu prisutnost Rusije, a čak je na referendumu promenjen ustav kojim Belorusija odustaje od svog nenuklearnog statusa. Time se omogućuje postavljanje ruskog nuklearnog oružja na teritoriji Belorusije", piše Ivan Čović, autor teksta na Indexu.

Rusija je već prebacila trupe s Dalekog istoka na belorusko-ukrajinsku granicu, a Lukašenko je pozivao Rusiju da zaštiti Belorusiju od ukrajinske "pretnje". Pred sam rat u Ukrajini ruske trupe su nastavile da se koncentrišu na teritoriji Belorusije, najvećim delom duž 1.000 km dugačke granice s Ukrajinom, koja je udaljena dva sata vožnje od Kijeva.

Lukašenko je nedavno pristao i na to da dopusti Rusiji gotovo neograničeno korišćenje četiri vazdušne baze, baze za rakete zemlja-vazduh i 30-ak skladišta u Belorusiji. To je Moskvi dalo priliku da koristi ove objekte gotovo nesmetano. Prema procenama NATO-a i ruskih stručnjaka, tu je bilo smešteno između 10.000 i 30.000 ruskih vojnika, što je post-sovjetski rekord. Uz vojnike, dovedeni su borbeni avioni i raketni sistemi.

Lukašenko se nadao brzoj pobedi ruske vojske u Ukrajini pa je praktično pozivao vlasti u Kijevu na kapitulaciju. Ali, Belorusija se nije direktno uplela u rat, a kako se ocenjuje Lukašenko bi možda i poslao vojsku da se ne boji unutrašnjih nemira, diverzija i pobuna u vojsci. Čak ni među Lukašenkovim pristalicama i beloruskim građanima koji su proruski orijentirani nema dovoljne podrške za takav potez.

Tako se Lukašenko brzo vratio onome u čemu je najbolji, balansiranju između dve strane. Pozvao je rusku i ukrajinsku stranu na pregovore te organizovao tri runde pregovora u Bjelorusiji.

Lukašenko u svakom svom obraćanju ističe da je uvek protiv rata i da bi rat trebalo što pre završiti. Ali, u tom novom balansiranju izgubio je kredit i nema više poziciju kao, recimo, 2015. godine, kada je sebe promovisao u glavnog mirovnog pregovarača u regionu. Minsk tako sada radi na tome da ponovo dobije neutralan položaj u regionu.

Osim što Minsk želi da "ispegla" svoj imidž na Zapadu, postoji i želja da se ukinu zapadne sankcije koje puno više pogađaju Belorusiju nego Rusiju. Tako je beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej početkom aprila pisao evropskim kolegama da se ukinu sankcije Belorusiji. Pismo nije naišlo na puno razumevanja u Evropi, a teško da će i naići u skoroj budućnosti.

(MONDO)