ON JE TREBALO DA VLADA RUSIJOM UMESTO PUTINA: Brutalno likvidiran u centru Moskve, dok je šetao s mladom Ukrajinkom!

Boris Njemcov, lider ruske opozicije, ubijen je u centru Moskve, nedaleko od Kremlja, u fenruaru 2015. godine, a imao je svega 55 godina. Mnogi smatraju da se iza atentata na njega krije samo jedna osoba - aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin, koji je u njemu uvek video najvećeg rivala. Za ubistvo su osuđeni pripadnici čečenske mafije, mada mnogi smatraju da je celo suđenje izrežirano, pogotovo što je glavni osumnjičeni imao jak alibi za dan kada je Njemcov upucan.

Tako je skončao čovek za kojeg su verovali da predstavljaju bolju, svetliju, antikomunističku budućnost Rusije.

Zlatni dečko ruske politke

Boris Njemcov, oštar kritičar ruskog predsedika Vladimira Putina i bivši prvi potpredsednik ruske vlade, bio je dinamičan, nonšalantan i neusiljen političar koji je govorio gotovo besprekoran engleski jezik. Takođe, vatreni zagovornik liberalnih ekonomskih reformi, a na nacionalnom nivou ugled je stekao kao guverner regiona Nižnji Novogoroda tokom devedesetih godina prošlog veka.

Mediji su ga zvali "zlatnim dečakom" ruske politike, a Jeljcin ga je imenovao za prvog potpredsednika ruske vlade, što je bio potez koji su mnogi protumačili da ga je ruski lider tada pripremao za svog naslednika u Kremlju.

Nakon što je Jeljcin predao vlast Putinu, koji je izabran za predsednika 2000, Njemcov je postao glasan kritičar novog ruskog lidera kada je Kremlj počeo da pritiska kritički nastrojene medije i lansirao kampanju protiv bogatih oligarha iz ere Jeljcina koji su odbili da budu na liniji novog ruskog lidera.

Njemcov je bio i poslanik u donjem domu ruskog parlamenta, državnoj Dumi, tokom prvog predsednikčog mandata Putina. Izgubio je poslaničku funkciju na parlamentarnim izborima 2003. godine, koje je Putinova Jedinstvena Rusija dobila sa ogromnom većinom.

Optužio Putina za korupciju

U godinama koje su usledile, on je predvodio mnoštvo liberalnih pokreta i partija i bio autor brojnih izveštaja koji su optuživali Putina za brutalnu korupciju.

Njemcov je 2013. objavio izveštaj u kojem se brojni državni zvaničnici i biznismeni optužuju da su ukrali oko 30 milijardi dolara iz fondova namenjenih za finasiranje Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014., inače njegovom rodnom gradu, popularnom odmaralištu na obali Crnog mora.

"Očigledno je da Putinovi prijatelji vode pripreme za Olimpijske igre", rekao je tada za RSE Njemcov, dodavši:
"On nema nameru da svoje prijatelje strpa u zatvor. U svakom slučaju na ovo se ne može gledati pasivno, budući da skala njihovih nelegalnih aktivnosti samo raste. Pronevera kojoj svedočimo nije samo neka vrsta dečje igre, već stvarna pretnja ruskoj nacionalnoj bezbednosti", tvrdio je Njemcov.

Nesuđeni fizičar

Boris Jefimovič Njemcov rođen je u Sočiju 9. oktobra 1959. Završio je fiziku i doktorirao 1985. na Univerzitetu Volga u gradu Gorki, sada poznatom pod imenom Nižnji Novogorod, udaljenom oko 400 kilometara istočno od Moksve.

U gradu Gorki, Njemcov je započeo sa političkim aktivizmom u kampanji protiv izgradnje nuklearnih elektrana u tom regionu. U intervjuu za "Eho Moskve" 2013. rekao je da mu je inspiracija bila njegova majka, pedijatar, koja je brinula o bezbednosti nuklearne energije.

"Mama je počela da sakuplja potpise za peticiju, a ja sam bio zabrinut da bi je mogli uhapsiti i strpati u zatvor. Stoga sam, naravno, stajao pored nje da budem siguran da je niko neće dirati", ispričao je sećajući se početaka aktivizma Njemcov.

Godine 1990., kada je bio tek u tridesetim godinama, Njemcov se izborio za poziciju u Vrhovnom Sovjetu Ruske republike da bi potom prešao u Vrhovni Sovjet SSSR-a.

Kada je grupa tvrdolinijaša u Komunističkoj partiji i KGB-u pokušala da izvede puč protiv tadašnjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova u avgustu 1991., Njemcov je zajedno sa Jeljcinom krenuo na zgradu ruskog parlamenta i stajao pored tenka na mestu gde je Jeljcin održao svoj čuveni govor pred demonstrantima na ulici.

"Shvatao sam tada da su to vrlo važni dani za moju zemlju i zaista je to bila smrt komunizma. Shvatali smo to veoma dobro, ali smo bili romantičari", prisećao se Boris Njemcov tog vremena u intervjuu za RSE 2011. godine.

Nekoliko meseci nakon nuspešnog pokušaja puča, Jeljcin je Njemcova imenovao za guvernera Nižnji Novogoroda, a na tu funkciju je potom još jednom reizabran.

Tokom guvernerskog perioda, Njemcov je sarađivao sa drugim političarima da bi uveo privatizaciju i tržišne reforme sa ciljem da se taj industrijski region ekonomski preporodi.

Jeljcin ga planirao za predsednika Rusije

Međutim, već 1994. godine Jeljcin ga je gledao kao nekoga ko bi jednog dana mogao da vodi zemlju.

"Toliko se razvio i napredovao da već možete tipovati na njega kao predsednika", ocenio je tada Boris Jeljcin, o Borisu Njemcovu tokom posete Nižnji Novogorodu te 1994.

Meteorski uspeh Njemcova je nastavljen, pa ga je kao 37-godišnjaka, Jeljcin imenovao kao prvog potpredsednika vlade 1997. Tada se sam šalio govoreći da je njegovo imenovanje bilo kao da su ga postaviliispred streljačkog voda, jer je i tada pokazivao tendenciju da se ne povlači u bitkama koje je vodio.

Tokom televizijske debate dve godine pre toga, ekstremni nacionalista Vladimir Žirinovski ga je u živom programu gađao čašom gustog soka, a Njemcom mu je odmah uzvratio istom merom. Njegov rad u Federalnoj vladi pokazao se kao ograničen i kratkog veka, budući da je Rusija krenula ka ambisu avgusta 1998.

U aprilu iste godine on je postavljen na mesto zamenika premijera zbog čega je podneo ostavku koju je Jeljcin prihvatio.

Verovao u kraj komunizma

Godinu dana kasnije Njemcov je postao koosnivač Unije pravih snaga (SPS), političke partije formirane 1999. zajedno sa drugim članovima Jeljcinovog nekadašnjeg tima. Stranka je bila neraskidivo povezana sa privatizacijom i reformama iz 1990-tih, koje su mnogi Rusi krivili za teške periode neprekidnih ekonomskih kriza u celoj deceniji.

Njemcov je izabran za poslanika državne Dume kao član SPS partije. Bio je i predsednik donjeg doma ruskog parlamenta.

Četiri godine kasnije, njegova stranka nije uspela da se izbori da uđe u Dumu, u kojoj je tada potpunu dominaciju preuzela Jedinstvena Rusija, Vladimira Putina, nakon čega je Njemcov postao opozicioni političar izvan sistema.

Postao je vođa opozicionih demonstracija protiv Putina i njegove vlade i više puta je hapšen tokom brojnih policijskih racija na demonstracijama u prošloj dekadi. Grupe i mediji privržene Kremlju često su Njemcova opisivali kao marionetu zapadanih vlada koje žele da vrate zemlju u ekonomski i socijalni haos iz 1990-ih.

Boris Njemcov se 2009. kandidovao za gradonačelnika njegovog rodnog Sočija, ali ga je pobedio kandidat Kremlja u izborima za koje su opozicioni aktivisti tvrdili da su obilovali prevarama i manipulacijima.

Tokom kampanje, napadač je prosuo amonijak u lice Njemcovu. Sam Boris je kasnije rekao da veruje da su napad izveli aktivisti Kremlja zbog njegovih oštrih kritika u vezi sa planovima za zimsku Olimpijadu u Sočiju.

Kada je Boris Jeljcin imenovao bivšeg KGB zvaničnika, Vladimira Putina za premijera (1999.), Njemcov ga je u početku pohvalio kao "veoma prihvatljivu figuru" za ruske liberale i "sposobnu, iskusnu i inteligentnu osobu".

On je za "Eho Moskve" 2013. izjavio da Putina nikada nije podržavao, budući da mu je njegova majka uvek govorila da "nikad ne veruje" KGB ljudima.

Njemcov je rekao da ga je prvih četiri godine mandata ruskog predsednika - uključujući hapšenje naftnog tajkuna Mihaila Hodorskovskog i odgovor na teroristički napad na školu u Beslanu - trajno okrenulo protiv Putina.

Govoreći za RSE u intervjuu 2011. godine Njemcov je priznao da su on, Jeljcin i njegov bivši predsednički tim "naivno" verovali da će kraj komunizma značiti "divan život za nekoliko meseci".
"Verovali smo da smo upravo odbacili komunizam i da smo veoma srećni", rekao je. "Ali, nažalost, realnost izgleda mnogo ozbiljnija i mnogo komplikovanija nego što smo tada verovali", priznao je Boris Njemcov 2011. godine.

(MONDO)